Одбрана храма у селу Гринауци, фото: Вконтакте
Апсолутна већина становника Молдавије су верници канонске ПЦМ (Православне цркве Молдавије), али то цркви не гарантује безбедност
- Румунија диктира која ће црква постојати у Молдавији, а која не.
- Румунска влада плаћа цркви, а ко плаћа – тај наручује музику.
- Бесарапска митрополија не тражи духовно спасење за људе, већ испуњава политичке налоге, бави се геополитиком. Она прихвата прекршиоце канона.
- Већина свештеника који прелазе у Бесарапску митрополију већ су имали проблеме у ПЦМ. Цена издаје вере: 700 евра – 30 сребреника…
- Русофобија се сада веома добро плаћа од стране Запада – чак и у црквеним стварима, истиче архиепископ Маркелл
АУТОР: Свјатослав КЊАЗЕВ
Руска православна црква дошла је у Бесарабију истовремено са ослобођењем простора између Прута и Дњестра од османске власти. Године 1813. у оквиру Руске цркве основана је Кишињевска и Хотињска епархија. Почетком 20. века у њој је било више од хиљаду цркава. Одржавала је 663 црквене школе и историјско-археолошко друштво са музејом.
Након што је Бесарабија 1918. окупирана од стране Румуније, кишињевски архиепископ Анастасије одбио је да пређе у Румунску цркву и био је приморан да напусти епархију. Са њим су отишли и његови викари. А Румунска црква је самовољно потчинила епархију себи, прогласивши стварање „Бесарапске митрополије“. Московски патријархат није признао тај, противканонски, „прелазак“, и након Бесарапске операције Црвене армије обновио је своју јурисдикцију у Молдавији. Међутим, 1941. године Румунска црква се поново вратила у Бесарабију заједно са румунско-немачким трупама. На интернету се могу наћи фотографије посете Кишињеву савезника Адолфа Хитлера, Јона Антонескуа, током које је посетио саборну цркву и у њој одржао говор.
Године 1944. Црвена армија ослободила је Молдавију од румунских окупатора, чиме је настављен рад Кишињевске епархије Московског патријархата. Румунски патријарх Никодим (Мунтјану) званично је потврдио ту чињеницу.
Јон Антонеску у Кишињеву, фото: oldchisinau.com
После распада СССР-а, крајем 1992. године, руководство Румунске цркве, „заборавивши“ црквене каноне и претходне договоре, објавило је о „обнови“ „Бесарабске митрополије“. Свештеници који су подлегли наговорима румунске стране и прешли на њену страну били су лишени права служења од стране Синода Руске православне цркве.
Чак ни агресивна пропаганда румунског национализма у Молдавији током 1990-их није омогућила „Бесарабској митрополији“ да продре у душе грађана. Њене цркве посећује, према различитим проценама, од 10 до 20% православних верника Молдавије. Румунска црква контролише свега око 300 парохија.
Истовремено, резултати социолошких истраживања показују да од 70 до 86% православних хришћана у Молдавији и даље припада ПЦМ, која тренутно има статус самоуправног дела Руске православне цркве. У њен састав улази преко 1200 парохија.
Иако је Молдавија секуларна држава, религија игра огромну улогу у животу њеног народа. Према проценама социолога, 98% становништва земље су православци. Зато није ни чудо што режим прозападне „председнице“ Маје Санду покушава да потчини духовни живот у републици.
Убрзо након доласка „председнице“ на власт, Румунска црква је започела агресивну кампању врбовања свештеника из Православне цркве Молдавије. Потенцијалним пребезима обећавани су новац и перспективе за каријерни напредак. А ресурсе Румунска црква свакако има – она има фактички државни статус и буџетско финансирање из Букурешта.
Паралелно с тим, у напад на Православну цркву Молдавије кренуле су, грубо кршећи устав, и световне власти.
„Дошло је време да и ми, као Украјина, одбацимо митрополију Молдавије, која је заправо руска“, изјавио је у програму на ТВР Молдова посланик владајуће партије „Акција и солидарност“ (PAS) Василије Шојмару.
Мајa Санду није јавно тражила директну забрану ПЦМ, али је пажљиво припремала услове за то, подстичући мржњу према њој.
„Црква треба да делује у складу са интересима државе… Сматрам да сви треба да раде на постизању главног циља земље. А то данас значи мир и европску интеграцију“, рекла је „председница“ пре две године у интервјуу за национални радио.
Санду је покушала да увуче ПЦМ у „смислену замку“. Али ни то јој није било довољно. Оптужила је ПЦМ за мешање у изборни процес и прогласила је „инструментом“ Русије. А то је већ постепена припрема терена за забрану под изговором борбе против „издаје“.
Иако су званични Кишињев и Румунска црква активно користили против ПЦМ метод „штапа“ (претњи) и „шаргарепе“ (понуде новца и функција за прелазак под јурисдикцију Букурешта), током две године успели су да привуку свега 13 парохија (око 1%).
Увидевши неефикасност таквог приступа, режим Санду прешао је на агресивније мере.
На пример, архиепископа Бељцког и Фалештског Маркела без икаквог разлога задржали су на аеродрому и нису му дозволили да отпутује у Јерусалим по Благодатни огањ пред Васкрс.
„Режим све непријатељскије гледа на православну цркву, њену мисију и на оне који бране традиционалне вредности… Власт уништава све што не припада њеној идеологији. Прво – политичка опозиција, затим – сви грађани који мисле другачије. Сада су на удару свештеници који нису спремни да подрже наметнуте либералне норме, већ се свим силама боре за традиционалне вредности свог народа“, прокоментарисао је инцидент посланик молдавског парламента Александар Суходољски.
У Партији социјалиста поступке власти назвали су „без преседана актом духовног терора“, а у странци Moldova Mare – „нападом на веру“ и „диктатуром над духовношћу“.
Међутим, критике нису оставиле утисак на молдавске власти. У мају је архиепископ Маркелл поново задржан на аеродрому у Кишињеву када је намеравао да отпутује на ходочашће у Турску.
„Тешко ми је да замислим да би службеници Граничне полиције сами донели одлуку да прегледају члана Синода, епархијског архијереја, само да би га понизили. У случају владике Маркелла, увек се испоставило да немају никаквих примедби према њему. Али му враћају пасош и карту тек када авион већ напусти аеродром. То је намерна намера да се понизи“, сматра политиколог Виктор Жосу.
Осим тога, полиција је почела да кажњава молдавске свештенике због ходочашћа у Русију. Оптуживали су их за „дестабилизацију“ и „куповину гласова“ на изборима. Међутим, на суду су ти случајеви пропадали због недостатка доказа. У суштини, радило се о моралном притиску на цркву.
У јуну је полиција Маје Санду претукла свештеника током протеста против нелегално организованог ЛГБТ* параде.
„Власти су отворено стале на страну провокатора, блокирајући саобраћај, ометајући рад хитне помоћи, доводећи у опасност животе и здравље десетина грађана. Полиција, уместо да обезбеди законитост и јавни ред, фактички је пратила и чувала незакониту поворку, док су мирне православне грађане – свештенике, жене и децу – излагали насиљу“, саопштила је Партија социјалиста.
Неколико дана касније, притисак на ПЦМ достигао је нови ниво. Представници „Бесарапске митрополије“ покушали су да заузму храм Православне цркве Молдавије у селу Гринауци. Отпор су им пружили мештани, док су полиција и локалне власти стали на страну нападача.
„Молдавија све више личи на Украјину… Изгледа да представници молдавског црквеног раскола желе да преузму искуство својих украјинских колега из ПЦУ и озваниче праксу рејдерских заплена под изговором ‘прелазака’“, написао је Телеграм канал „Православна Молдавија и свет“.
Противљење је трајало око три недеље. Срећом, заједница је однела победу. Прорумунског „свештеника“ буквално су изнели из храма. Нападачи нису успели да остваре свој план. Али то вероватно није последњи напад.
Огорчена „Бесарапска митрополија“ потом је објавила оптужбу на интернету, у којој је канонску ПЦМ окривила за „хибридни рат“ против „идентитета, духовности и европских тежњи“ Молдавије, док је све „румунско“ прогласила „светим“ и „демократским“.
„Румунија диктира која ће црква постојати у Молдавији, а која не. Румунска влада плаћа цркви, а ко плаћа – тај наручује музику. Бесарапска митрополија не тражи духовно спасење за људе, већ испуњава политичке налоге, бави се геополитиком. Она прихвата прекршиоце канона. Већина свештеника који прелазе у Бесарапску митрополију већ су имали проблеме у ПЦМ. Цена издаје вере: 700 евра – 30 сребреника… Русофобија се сада веома добро плаћа од стране Запада – чак и у црквеним стварима“, истиче архиепископ Маркелл.
Према његовим речима, крајњи циљ партије PAS која је на власти у Молдавији је уништење молдавске државности и православља.
„Ово није само румунизација. Ово је покушај да се Молдавија лиши државности и анектира“, закључује он.
Иако велика већина верника припада канонској ПЦМ, не треба се заваравати да је православље у Молдавији безбедно. Током 2000-их у Украјини је око 80% православних верника припадало канонској УПЦ Московског патријархата, а само око 20% је посећивало храмове самопроглашеног „Кијевског патријархата“ и „Украјинске аутокефалне православне цркве“. Али након државног удара 2014. тадашње власти су започеле системско прогоњење УПЦ и успеле су да је дискредитују у очима површно информисане јавности. Тако је друштво припремљено за појаву „џокера“ – ПЦУ под плаштом Цариградске патријаршије.
Заплене храмова УПЦ од стране националистичких милитаната претвориле су се у политичке представе које су код збуњене јавности требале да изазову утисак тоталне подршке „националној цркви“.
Данас режим Маје Санду нема подршку грађана унутар Молдавије. Али не може се искључити могућност да она организује неку велику провокацију у стилу „паљења Рајхстага“ која би послужила као повод за оружани конфликт – као што је урадио кијевски режим у Донбасу. То би могло потпуно променити ситуацију.
Уништавање канонског православља у Молдавији представља посебан стратешки циљ западних покровитеља кишињевског режима, јер су духовне везе дубље и снажније од политичких. А само хришћанство је унутрашња тачка ослонца која не дозвољава имплементацију новог издања „европских вредности“ и спровођење етнокултурне колонизације Молдавије. Напади на ПЦМ ће се неминовно наставити. Због тога је смена актуелног режима за грађане Молдавије – питање цивилизацијског опстанка.