Свака власт, ако је јака и мудра, и те како води рачуна о медијима, посебно о оним са националним фреквенцијама.
У сложеним временима, каква су данашња, ако желимо видјети куд власт води, а посебно куда жели водити Србију у геополитичком смислу, треба на посебан начин анализирати уређивачку политику медија. Узимајући у обзир да власт преко медија у великој мјери, не само креира одређену свјест и став у народу, већ производи и осјећања љубави и мржње према неком или нечему, што може да доведе и до острашћивања народа. Износим могућност да медији који грубо представљају конкретне ставове, па и намећу одређена кретања у друштву – изазову у народу појачано супротно стање а самим тим и конкретно дејство. То се посебно истиче у ситуацији када се жели промијенити исконско опредијељење народа, па и у смислу ко нам је пријатељ и у чије „коло да се фатамо“, са Русијом или са Западом. И у деветнаестом и двадесетом вијеку Запад је све чинио да му се Срби поклоне. У ту сврху били су ангажовани и значајни Срби тог времена. Без обзира што је у то вријеме Запад имао и очигледне вриједности које су Срби прихватали, српски народ му се није у потпуности предао нити прешао на њихову страну.
Сада је отпочело што лукаво, што грубо, преумљење српског народа, који треба да прихвати искључив материјализам, који је важнији и од непролазних вриједности (породица, поштење, традиција), важније и од државе и од идентитета (код нас суштински одређен – Православљем) . Српски народ треба пребацити на страну која је против таквих вриједности, против православља и која жели потпуну експлоатацију других људи и њиховог природног богатства. Најбољи је примјер Африка, Сјеверна Америка, дијелови Азије који су изузетно богати природним ресурсима, а људи живе у сиромаштву. Такозвани Запад их силом вијековима држи у поробљеном положају. Тек сада се уочава право стање ствари али и видљиве промјене. Говоре, Русија је далеко, а САД је још даље. И овдје није у питању ко је близу а ко далеко, него са ким можемо да одбранимо своју државу, идентитет и нашу вјеру православну. Зато сврставање, које је неминовно у времену које долази, значи, БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ. Прича да у овако сложеном времену српски народ може водити „неутралну спољну политику“, је лукаво преумљење народа, јер је он исконски са Русијом а не са Западом. Водити „неутралну политику“ значи кидати братске односе са Русијом а прилазити ненаклоњеном Западу, јер кад је вријеме „ломљења“ нема неутралних. Никако, а поготово злонамјерно не треба повезивати СССР (онда када је његова власт била окренута против руског народа) са Русијом и њиховим различитим политикама према српском народу.
Поред почетног става, који је стављен и у наслову овог текста, често, „Није онако како изгледа ни у медијима“, важно би било одговорити и на питање: Да ли је противречно или води ка дубљем разумјевању ствари у следећем? Петнаестак година, веома утицајни такозвани Шолакови медији (Нова С и Н1) у Србији водили су и уређивали политику удаљавања Србије од Русије па чак и износили потребу да јој се уведу санкције. Резултат таквог дјеловања врло гледаних медија, у народу је изазвао појачани братски однос према Русији. Све озбиљне анкете износе податке да је преко 80 процената Срба за развијање братских односа са Русијом. Док медији са националном фреквенцијом, у то вријеме нису заступали грубо нити корјенито ставове који се тичу спољње орјентације Србије према Русији или Западу.
У задње вријеме јављају се медији који се представљају као проруски и емитују емисије чији учесници се изјашњавају као проруси. Неки то тако подмукло раде, да се може десити, да кроз извијесно вријеме, ако се настави са таквим радом ових проруских медија, дође до значајног преумљења српског народа. И од народа који, не само воли руски народ, већ је и свјестан да му истинска Русија никад нажао није урадила и да су само Руси, поред Срба, на српској земљи гинули за српску слободу – постане народ који је, не само да је све заборавио него и да почне да осуђује Русију, како она стоји иза лошег што се дешавало српском народу, па чак да се помисли да је она та која је испровоцирала Запад за оно што је он очигледно лоше урадио Републици Српској Крајини, Српској, и Србији, попут НАТО агресије.
Евентуална појава „серијала“ ни Глас Америке нити Говори Москва, већ Говори Србија, па таман он био и на Информер телевизији, представљало би лукаво преумљење народа. Свјесно или не.
Бања Лука, Предсједник СНП – Избор је наш
11.09.2025. Чанковић Дане