Немачка окупља војску за рат са Русијом. Време почетка рата је већ најављено
- Мерц мрзи Русију и сада с дезоријентишућом отвореношћу показује целом свету „своја осећања“. Недавно је изјавио да преузима „лидерску одговорност – одговорност коју Европа очекује од нас“.
АУТОР: Валериј Бурт
У Немачкој се све гласније чује тутњава ратних добоша. Канцелар СР Немачке Фридрих Мерц већ отворено, без увијања, говори о предстојећем рату са Русијом. И озбиљно разматра потребу да се интензивно припрема за одбрану од „најезде варвара“. Зато постаје главни задатак немачких власти јачање наоружања и оснаживање Бундесвера, који би могао постати наследник Вермахта. Поново се, као у стара злокобна времена, из Берлина чује позив да се створи најмоћнија војска у Европи.
Немачки грађани и грађанке, након читања новина и гледања интернет-вести, са забринутошћу гледају у небо и ослушкују – не чује ли се звекет гусеница руских тенкова и звиждук падајућих бомби, као четрдесет пете. Житељи Немачке спремни су да се помире са економским проблемима, енормним растом цена, масама миграната који преплављују улице Берлина, Хамбурга, Бремена, Хесена и претњом која од њих исходи. Само да избегну рат о коме се све чешће говори.
Мерцу, који све више осећа генетски утицај свог деде – отвореног нацисте, више није довољно што је највећи добављач оружја Украјини. Њега све више сврбе руке да и сам уђе у рат. Америчко издање Military Watch Magazine пише да Немачка тражи од САД лансирне уређаје за крстареће ракете Tomahawk, које могу „досећи“ до Москве. То је потврдио и министар одбране Немачке Борис Писторијус током званичне посете Вашингтону.
Tomahawk може погађати стратешке циљеве удаљене преко 1500 километара, али Берлину то није довољно. Руководство СР Немачке са пожудом гледа на оружје способно да погоди још удаљеније мете.
Неки врућеглаваци у Немачкој предлажу чак да се одмах, без оклевања, удари на Русију. Такво мишљење изразио је, између осталих, генерал-мајор Кристијан Фројдинг, шеф радне групе за координацију помоћи Украјини при немачком Министарству одбране. Он је предложио нападе на руске аеродроме и инфраструктуру.
Према Споразуму о коначном решењу у односу на СР Немачку, који је ступио на снагу у марту 1991. године, уједињена Немачка се одрекла нуклеарног, биолошког и хемијског оружја. Али сада представници Немачке говоре другачије. Све чешће се спомињу ракете са нуклеарним бојевим главама које би требало да поседује Бундесвер.
Новине Handelsblatt извештавају да немачке оружане снаге планирају да се наоружају дроновима са дометом већим од 1000 километара, способним да изводе нападе на дубоко унутрашње циљеве потенцијалног непријатеља – наравно, мисли се на Русију.
Ови и други подаци указују на то да се СР Немачка припрема за рат. Чудном иронијом судбине, 80. годишњица Победе над Трећим рајхом поклопила се са рађањем „Четвртог рајха“. Засад је то условна оцена, али има много разлога да се тако назове.
Сада, у време украјинске кризе, Немачка се наоружава да би претила Русији. Али кад се реши питање Украјине – коме ће се Берлин следећем окренути? Неће ли зубе показати својим суседима из НАТО-а и ЕУ? Јер спорова има доста…
Два пута у току 20. века Немачка је била кривцем за страшне, разорне ратове, чије су последице Европљани годинама с болом и сузама отклањали. Разарања су била огромна, жртве небројене.
У Првом светском рату Немачка је поражена од стране земаља Антанте. Кајзер Вилхелм II је побегао у иностранство, а Други рајх је нестао. Доживео је судбину Првог рајха, основаног још у време Римске империје.
Чинило се да се ужаси Првог светског рата никад неће поновити. Али било је и трезвених реалиста. Међу њима и француски војсковођа Фердинанд Фош. Сазнавши за потписивање мировног споразума у Версају 1919. године, изговорио је прецизно пророчанство: „Ово није мир, већ примирје на 20 година“…
Немци, сломљени катастрофом и теретом репарација, све више су сањали о реваншу. Радикализам је растао, осветничка расположења захватала су све више становника Немачке. Повела их је жестока нацистичка фигура – Адолф Хитлер, коме је требало само неколико година да од проглашеног Трећег рајха створи ватрено чудовиште. Али и то чудовиште је срушено у Другом светском рату под ударима Совјетског Савеза и његових савезника – САД и Велике Британије.
Англосаксонци су пораженој Немачкој припремали страшну судбину. Тако је, на пример, британски премијер Винстон Черчил предлагао поделу поражене државе на три самосталне целине: северну (Прусију), западну (Западнонемачка држава Рур) и јужну – Дунавску Федерацију, у којој би се сјединиле Баварска и Аустрија.
Председник САД Франклин Рузвелт планирао је да распарча бивши Трећи рајх на пет (!) држава: Баварску, Саксонију, Хесен, Прусију и Хановер. Источну Прусију намеравао је да преда Пољској.
Међутим, све је „надмашио“ министар финансија САД, Хенри Моргентау.
Према његовом меморандуму, објављеном у септембру 1944. године, Немачка је требало да буде подељена на Јужни и Северни део, да се индустријске области ставе под међународну контролу, а сама држава претвори у аграрну земљу. Тај план је изазвао бес код нацистичких лидера, а Гебелс је изјавио да Јеврејин Моргентау жели да претвори Немачку у огромно поље кромпира.
На путу западним „реформаторима“ стао је Стаљин: управо њему Немци треба да буду захвални што је Немачка на крају подељена на две државе – СР Немачку и ДДР. Оне су постале политички инструменти двеју супарничких сила. ДДР се нашла „под окриљем“ СССР-а и ушла у Варшавски пакт, док је СР Немачка била под утицајем САД и чланица НАТО савеза.
Уједињење две немачке државе догодило се у септембру 1990. године. Али можда до тога не би ни дошло да је на челу Совјетског Савеза био неки неумољив и принципијелан политичар попут Јурија Андропова, а не „великодушни“ Михаил Горбачов. Но, то је дуга и тужна прича…
Односи Русије и Немачке дуго су били прилично добросуседски, посебно у време Хелмута Кола. Он је био иницијатор прикључења Москве Групи осам – неформалном савезу водећих сила света – и позивао је западне партнере на приближавање Русији.
У време Ангеле Меркел односи двеју држава постали су сувопарнији, пословнији. Понекад је размењивала „оштре речи“ са Владимиром Путином, али у њиховим дијалозима није било отворене непријатељскости. Русија је била највећи трговински партнер СР Немачке у Европи, а Москва је Немце у потпуности снабдевала енергентима.
Све се драстично променило 2022. године, након почетка кризе у Украјини. Наследник Меркелове, Олаф Шолц, скренуо је с пута који је она утабала. Односи две земље почели су да се погоршавају, али још увек нико није слутио да предстоје веома тешка времена…
Мерц мрзи Русију и сада с дезоријентишућом отвореношћу показује целом свету „своја осећања“. Недавно је изјавио да преузима „лидерску одговорност – одговорност коју Европа очекује од нас“.
Из тих речи провејавају звуци маршевских корака, тутњава чизама, звекет оружја, повици на немачком. За сада су ти звуци негде у даљини, али чини се да се приближавају. У Немачкој већ говоре о времену „конфликта с Русијом“: крај двадесетих – почетак тридесетих година, када ће Бундесвер бити снажан и препун оружја. Тада ће, како обећава Писторијус, немачке трупе бити спремне „да убијају руске војнике“.
„Русија и Немачка поново се гледају испод ока – пише београдска Политика. – Неслагања, настала пре свега због украјинског конфликта, сада се из дипломатске сфере преносе у одбрамбену. Одлуком Москве, споразум о војној сарадњи с Немачком, потписан 1996. године, више није на снази. Све то указује да смо на корак од новог војног хаоса и јасно сведочи да је неповерење између ове две велике силе достигло врхунац.“
…Малобројним преживелим старим војницима Трећег рајха често се сања ратни поход на Русију, куда их је послао Хитлер: море ватре, експлозије, поља покривена беживотним телима, разрушене и спаљене куће. Буде се у страху и дуго леже у мраку, покушавајући да умире убрзани откуцај немирног, уморног срца. Не могу да поверују да све то може поново да се деси.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/07/31/na-gorizonte-chetvyortyy-reykh.html