- Главно је — узјахати муњу, обуздати време, скочити у седло Будућности.
- Стреми немогућем — добићеш максимум. У сваком случају, Бесмртна Русија, постајући кључали полигон Будућег, уздигнуће се и процветати. Не само у економији и новој индустријализацији.
- У великом Заједничком Делу подићи ће се и узвисити милиони стваралаштвом опседнутих мушкараца и жена, који, презирући малограђанштину, постају истинска елита, и на традиционалан начин у будућим футурополисима стварају племе јаких и мудрих потомака.
АУТОР: Максим Калашњиков
Постати „раса звездољетача“. Победити старење и смрт. Прво достићи границу од два до три века активног живота. А затим – замахнути се на оно најсмелије: стећи вечни живот, уз невероватне натприродне способности. Наћи смисао и у дуговечности и у бесмртности – и започети експанзију у Свемир, по визији Циолковског. Први у свету створити правог суперчовека који говори руски. И тако посрамити све непријатеље, избећи нестанак и наметнути свој услов свима осталима…
Фантастика? За обичног човека – да. Али не и за нас. Руси немају много тога да изгубе. У свету обичних људи и тужних „признатих стручњака“, ми смо – осуђени. Сломљени и опаљени у страшним метежима, ратовима и распадима двадесетог и почетка овог века. Истрошени, смртно уморни, исцрпљени. Не рађамо децу. Преживели смо страшан распад СССР-а и варварску деиндустријализацију. Са становишта многих, требало би да нестанемо, да потонемо у „седе сумраке“, растворимо се међу једноставнијим, али преживљавајућим мигрантима. Постанемо музеј победа прошлих епоха – и изумремо уз слатку мантру „Можемо поновити…“
Већ сада Американци, Кинези, па чак и Турци с подсмехом криве усну: „Они неће испливати, неће се изборити са заменом увоза. Све што праве уместо увозног испада и гломазније, и 5–7 пута скупље. Зато што им је унутрашње тржиште мало и не могу да смање трошкове кроз масовну производњу. А наше тржиште – цео свет! Зато што су ти губитници од 1991. изгубили деценије развоја, претварајући своје фабрике у прах, губећи милионе стручних радника, инжењера и конструктора. А ми смо се развијали, ишли напред, роботизовали своје компаније. И сада – Русима је крај. Више неће бити једна од индустријских сила света, њихова судбина је да остаре и нестану заједно са својим нафтним бушотинама…“
Шта нам онда преостаје, осим покушаја лудог скока у потпуно нову Историју, у стварност бесмртних надљуди? Где смо ми – не само виша етапа еволуције, већ читава футуро-цивилизација са чудесном развијеном индустријом, надљудском науком и техником, будућеградовима-футурополисима, с дотад невиђеном културом, образовањем и васпитањем. Где су натприродне способности и Мафусаилова дуговечност – благо не шачице „изабраних“, већ сваког поштеног и здравог грађанина.
Јер шта можемо изгубити ако не успемо? Само саме себе – већ осуђене. Али ако победимо – добијамо цео свет…
Да, у мом срцу букти сан, гори пламен вере. И машта ми није изгубила жар: и даље сам, у суштини, онај маштовити дечак који под шумом таласа Црног мора – до бола родног – чита збирку фантастике Пут до сто парсека, издање из 1959, скоро пре пола века, давне седамдесет седме. Али отац ме навикао на строги свет рационалног мишљења, на савршенство силогизама. Зато се у футурологу у мени спојила бујна машта, малоруска „упорност“ и хладна промишљеност.
Верујем: можемо створити расу бесмртних, „племе звездољетача“, чаробњака и космичких навигатора. Полубогова. Хладни разум ми шапуће: да бисмо се спасли као Руска цивилизација, морамо постати пионири. Створити нешто невиђено, за шта се још нико није усудио. Потребно је неко вретено око којег ће се намотати све остало. Неко Главно Дело, за којим ће, као за вођом и носиоцем смисла, стати сви остали мањи пројекти. Јачајући тиме и Главно и једни друге.
Расе бесмртних надљуди требаће много новог. Не смеју се претворити у досадне и тужне струлдбруге који не знају за смрт, али су и лишени смисла живота – као што их је замислио Џонатан Свифт. Руски надчовек мора имати узвишену мисију, вољу за стварањем и животом. Значи – потребне су племенита етика и филозофија нове расе. Коме, ако не нама, да их ствара?
Да, свет дуговечних и бесмртних ће у почетку бити суров. Имаће огромну предност над обичним смртним сапиенсима. Неће се моћи рачунати на смењивање генерација – борбе за власт и утицај претвориће се у немилосрдан обрачун. Потребно је развити законе за друштво у којем живе различите врсте људи, нову хармонију. Нове друштвене институције. Зар не ми, луди Руси, треба тиме да се позабавимо, привлачећи себи сличне из свих крајева планете? Ту се заиста могу састати и руски творац саморепродукујућих фабрика, и индијски брамин, и физичар из Ирана. Па и Маск – што да не, историја воли парадоксе! Овде ће бити потребна стваралачка енергија читавог друштва: пословних кругова, технотвораца и грађанских организација. Овде се не може све стрпати у оквире неке нове државне корпорације „Главбесмртност“, царства бирократије, провизија и крађа – зар нисмо већ видели како је завршило Чубајсово „Роснано“?
Не, овде ће морати да стварају и богослови, и организатори локалне самоуправе, и мајстори савремене организације рада. Овде се сусрећу Нејромир Максима Калашњикова (нова форма народне власти) и Академија бола и радости великог Ивана Јефремова. И Сергеј Переслегин ће састајати на мислионим олујама с богословима и филозофима.
Оваплоћеном бесмртношћу, новој раси људи-џинова и чаробњака, биће потребно много новог и револуционарног. Јер они имају психологију и тежње титана, који презиру празан луксуз. Њима је потребно кретање у Свемир – ето вам нове космонаутике.
Идући од оних свемирских бродова са плазменим моторима — способних да за неколико година стигну до ивице Сунчевог система, о којима сања водећи инжењер ФИАН-а Александар Мозговој — ка белоснежним фотонским звездољетима. И док се буду развијали смели космички пројекти, они ће успут рађати хиљаде неопходних технологија, од којих ће свака чаробно мењати живот на Земљи. Некада су летови на Месец довели до настанка микроелектронике, која је обликовала нашу садашњу реалност. Нова експанзија у космос донеће револуционарну медицину регенерације, роботе-слуге, нове изворе енергије. Успут ће омогућити приступачне и јефтине начине лета у блиски свемир: од остварења сна творца „Бурана“ Лозино-Лозинског — лаког свемирског авиона „Молнија“ који не захтева космодроме јер полеће са великог авион-носача — до свемирских мини-носача, компактних ракета руске компаније ЛИН (Московски „Нови МосГИРД“).
За остварење овако грандиозних планова, новој раси су потребни океани јефтине и чисте енергије. И док се крећемо ка овладавању термонуклеарном фузијом, док се још није запалило рукотворно Сунце на Земљи, већ се појављују фантастични извори топлоте и струје. Ево течносољних реактора Мозговог, који раде на торијум и необогаћени уранијум. Ево и релативистичких нуклеарних станица Острецова, подједнако свестраних и чистих. Можда ће то бити хладна фузија? Почнимо са стварањем под хуком ветрењача Отрашвилија. Док још раде нуклеарке са реакторима на брзе неутроне. И поново: стварајући историјске пробоје ради света надљуди, већ сада рађамо мноштво применљивих технологија које доносе Русији просперитет, корпорације светског ранга, дивљи раст потражње за добро образованим и креативним људима…
Новој раси потребан је гигантски раст производних снага. Са драматичним смањењем производних трошкова, смањењем потребе за људском радном снагом, уз осигурање еколошке чистоће. А ако се гледа Велика Русија — без проблема малог обима тржишта. И ево, тим инжењера Оликевича — још увек чисто на ентузијазму — развија практично беспосадне фабрике које раде као огромне живе ћелије. Хранећи се рудама и отпадом цивилизације, саме себе граде и производе потребне производе. Смањујући њихову цену и ослобађајући се проклетства премалог националног тржишта. Укидајући потребу за увозом радне миграције. Јер често се у робофабрикама делови „гаје“ директно из руде или отпада, електрохемијским методама. Целе гране посредне производње постају непотребне. И ту се пуним капацитетом укључује искин — вештачка интелигенција. Све то се надопуњује другим руским научно-технолошким пробојима: од производње микрочипова без маски до мултићелијских процесора Зирјанова.
Да ли ове пробојне технологије убијају традиционални капитализам? Да. Оне стварају нејроекономију. Приватник се сели у област осмишљавања и развоја.
Свуда, у свакој области, почиње бурно стварање новог света. Нова раса не жели да живи на загађеној и умирајућој планети, у оном димном кошмару патуљка Туранчокса из култног филма нашег детињства Кроз трње до звезда. Значи, биће потребна нова врста чистог и брзог превоза. Било да је то „жичани“ транспорт Јуницког, аероестакадни екраплани Бартинија-Сериознова, или авијетке уместо аутомобила. Плус нови градови-вртови — једно- и двоспратни футурополиси с кућама-домовима за сваку породицу. Са новим системима одржавања живота, са самоуправом Нејромира, са потпуном прерадом отпада. Потребна је здрава и лековита храна? И ево, остварује се сан предузетника у области прехрамбене биотехнологије Дмитрија Половинкина. Храна укусна, обогаћена екстрактима природних зачина (који су биолошки активни), и лековитог биља. Та храна је по цени иста као обична, али је и укусна и лековита.
Пројекат стварања нове расе поставља логику за све. Сваки пројекат који нас приближава циљу, који штеди труд, ресурсе и новац, који отвара нове корпорације — постаје коцкица мозаика у великој слици Бесмртне Русије. Све почиње да кључа у неуморној, фасцинантној активности. Руси, први у свету који су започели овакав мегапројекат на државном нивоу, привлаче геније из целог света. Јер овде постоји огроман простор за самоостварење, за остварење најсмелијих пробоја. У дело се укључује све: од геноинжењеринга и медицинско-биолошких истраживања у лабораторијама Московског Физтеха, преко метода за повећање приноса путем електромагнетног утицаја на семе, вертикалних фарми, марикултуре Сахалинца Минервина и сарадника, до нових лекова који нису антибиотици. И све то — у позадини заносних, привлачних филмова, књига и видео-игара о блиставом Свету Надљуди који говоре руски…
Заправо, многи елементи тог чуда већ постоје у зачетку, у детињем стадијуму. Потребно је само пружити руку и дотаћи их. Потребна је јединствена организациона воља. Сетите се како је један од оснивача руско-совјетске космонаутике, Фридрих Цандер (1887–1933), живео са лудим мотоом: „На Марс!“, и правио млазни мотор од лемилице, док је код куће гајио поврће на угљеној „подлози“, испробавајући оно што би могло послужити посади његовог пројектованог марсобродa. А сада замислите тако нешто — али у размери читаве земље, у оквиру заједничког подухвата. Када цела Руска Федерација постане пољигон Будућности, са милионима ватрених ентузијаста-истраживача!
Први пут је аутор ових редова заједно са Родионом Русовим издао књигу „Надчовек говори руски“ 2006. године, пре 19 година — са истим идејама о стварању човека новог еволуционог нивоа. Потом смо, са Дмитријем Ицковим, 2010. покушали да покренемо покрет-пројекат „Русија 2045“ на исту тему. Тада нас нису разумели. Значи, време тог пројекта долази управо сада. Како одговорити на нове претње? После кампање у Украјини, бићемо готово потпуно окружени режимима непријатељски настројеним према нама (уз таквог сумњивог савезника као што је Кина) и бићемо економски исцрпљени. И остаје само један фронт на којем је могућ пробој: стварање фантастичне футуро-цивилизације надљуди који су победили старост и смрт! Управо ту треба ударити — тамо где нас непријатељи уопште не очекују. То је нови Суворовљев прелаз преко Алпа, или пробој у Крим преко Сиваша…
Верујем и знам: стварање руског надчовека кренуће разним путевима. Верујем и знам: човек је величанствен и сам постаје чинилац своје еволуције. Он сам себе преображава. Моја концепција је — двоживотност. Најпре личност треба да проживи као биолошки Homo sapiens. Да ради, ствара, доживи љубав, заснује породицу, буде отац. Да васпита децу. И тек онда — да свој мозак пресади у вештачко биомеханичко тело, продуживши живот за 200 година. Све док мозак може да живи.
А неко ће себе изменити генетски и уградити микрочипове. Притом ће пробудити гигантске натприродне способности које се крију у сваком човеку — дате нам природом, али најчешће неразвијене. Можда ће се то спојити са искључењем механизма старења. А неко неће себе киборгизовати — већ ће покушати самостално да откључа магичне способности сопственог нервног система. И у Русији ће се појавити више типова надљуди. Не знам тачно какви ће бити. Потребно је саборно трагање. Треба стварати, измишљати, испробавати.
Главно је — узјахати муњу, обуздати време, скочити у седло Будућности. Стреми немогућем — добићеш максимум. У сваком случају, Бесмртна Русија, постајући кључали полигон Будућег, уздигнуће се и процветати. Не само у економији и новој индустријализацији. У великом Заједничком Делу подићи ће се и узвисити милиони стваралаштвом опседнутих мушкараца и жена, који, презирући малограђанштину, постају истинска елита, и на традиционалан начин у будућим футурополисима стварају племе јаких и мудрих потомака. А њима ће се отворити пут ка надчовечанству. У дубине биологије и мозга, на океански шelf и у даљине свемира. Ка нама ће доћи милиони исто тако опседнутих и очараних људи са Запада: Германи, Скандинавци, Келти и Романци, Словени јужне и западне гране. А такође — Иранци и Индијци. За све ће бити места — и сви ће у другом поколењу постати руски.
У далеком фебруару 1961. године изашао је број мог омиљеног часописа „Техника – младости“. Тамо се налази пророчанство академика Николаја Андреева (1880–1970), да ће после атомског века доћи биолошки век. „По мом мишљењу, главни проблем који стоји пред човечанством је обезбеђивање здравља и дуговечности… Остварење дуговечности захтева решавање низа научних и — ако се тако може рећи — техничких проблема, али и, наравно, друштвених…“, рекао је он тада. Откриће тајне живота ћелије, спајање у том циљу физике, хемије, математике и биологије, могућности рачунара — „поуздан залог успеха у блиској будућности“.
Нисмо заборавили ваше виђење, Николаје Николајевичу. Од XV века, људи су на једрењацима правили револуцију Великих географских открића. Сада морамо извршити револуцију Великих физиолошких открића, како воли да каже мој пријатељ Михаил Дељагин. Остаје само да кренемо на пут. Тамо где нас чекају — Бесмртна Русија, надчовек и пљусак звезданих мора. Где велика открића у области живота ћелије и мозга воде ка стварању нове енергије и свемирских бродова. Више не крхких чамаца у ниској орбити, већ белоснежних фрегата далеког свемира. А њима ће управљати нова раса надљуди. Који говоре руски.
Неверни и кукњавци — склони се с пута. Вама слични су некада исмевали чудног Циолковског. А сада он гледа на обичног човека с висине. И ми ћемо још тако на вас погледати…
Илустрација: један од пројеката у развоју — високобрзински жичани транспорт инжењера Анатолија Јуницког.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/budushee_blizko_29