- У међувремену, скандал, како се и очекивало, распламсава, а главни лист земље, Харец, укључио се у расправу о непријатној теми.
- Наслов чланка је „Садистички ритуали. Њихове жртве сведоче у Кнесету о сексуалном злостављању деце током верских обреда“.
- То јест, о чињеници да рабини кваре и силују трогодишње девојчице, „спроводећи секташке ритуале“ и „ритуале са пијењем крви“ (sic!), сада се пише као о датости, и то не антисемитским „милитантним лецима“, већ сасвим угледним израелским новинама
Увод Игора Друза:
Кнесет (израелски парламент) је признао истинитост ритуалног насиља
Раније, чувши изјаве о самој могућности ритуалног насиља над децом од стране рабина, многи људи су аутоматски почињали блажено да се кикоћу и блеје мантре о „теорији завере“ и „крвној клевети“. А сада о томе пишу и централни медији Израела.
Познати публициста и ополченац ЛНР Алексеј Селиванов изнео је хипотезу да су напади ИДФ-а на Иран почели нешто раније него што је планирано како би се пригушила бука од овог скандала.
Сматрам да је ово мишљење сасвим разумно. Ствари иду ка томе да ће се овај скандал тихо заташкати. А ако се то деси, онда ће играти улогу, ма колико дивље звучало, у легализацији педофилије, коју глобалисти дуго промовишу.
Откривање таквих детаља и некажњивост оптужених постаће још један разлог да се такве ствари прогласе изворним обичајима.
Без легализације педофилије, владавина светског диктатора описаног у Библији вероватно неће наступити – за његов долазак, неопходна је легализација најгнуснијих ствари.
Ево шта пише портал „Версија ру“:
Израелски рабинат се уплео у секс скандал са малолетницима, али какве везе глобалисти и Доналд Трамп имају са тим?
Кнесет, израелски парламент, недавно је потресла расправа о судским материјалима рабина који су силовали девојчице узраста од 3 до 6 година. Одрасле жртве насиља дале су јавне исказе, именовавши свештенике и политичаре који су их покривали. Али скандал има дубље значење и уопште се не ради о сексу.
У овом случају, можда по први пут у историји, рабини су оптужени за „ритуално злостављање“ од стране утицајних израелских новина, једних од најугледнијих у земљи.
Све је почело фебруарском објавом новинарке Ноам Баркан у новинама Израел данас (Израел Хајом). Она је детаљно описала како су рабини содомизирали малолетнике („Доживела сам болну содомију, заиста сам се осећала као да ме располућују надвоје“), спроводећи „страшне ритуале“ током којих су „приносили жртве да би искупили грехе“. „Злостављање би се дешавало на мрачном месту, са шест до девет мушкараца тамо“, цитирао је новинар једног од сведока. „Силоватељи би ме везали за кревет за руке и ноге, стајали у кругу и мрмљали молитве или благослове, а рабин, који је увек председавао догађајем, говорио би им шта да раде. Била је то церемонија и сви присутни би ме силовали.“ „Понекад су сведочанства била толико шокантна“, цитира публикација др Нааму Голдберг, „да сам почела да сумњам у веродостојност сведочења.“ Ипак, сведочанства су потврђена. „Већина жена које смо срели“, написала је Ноам Баркан, „биле су из ортодоксних верских заједница. У неким сведочењима, имена неколико рабина су поновљена.“
Оксиморон: Јевреји против Израела
Рабини су и раније били осумњичени (и оптужени, укључујући и јавно) за вршење „ритуалног насиља“ (то је термин који користи Израел данас, а и ми ћемо га користити). Али сваки пут, рабини су доказали да су то биле „крвне клевете“, и то не конкретно против њих, свештенства, већ против скоро свих Јевреја уопште. Али у овом случају, можда по први пут у историји, рабине је за „ритуално насиље“ оптужио утицајни израелски лист, један од најугледнијих у земљи. До 2021. године, „Израел данас“ је издавао амерички милијардер и један од главних спонзора Републиканске странке, Шелдон Аделсон. Након његове смрти, новине наставља да издаје његова удовица, Миријам Аделсон, најбогатија Израелка на свету са личним богатством од 32 милијарде долара. Ево шта стручне референтне књиге пишу о Израел Хајому: публикација се сматра конзервативном и систематски подржава став десничарских кругова Израела, премијера Бенјамина Нетањахуа и његове странке Ликуд. И то објашњава доста тога – ако не и све. Нетанјаху и његова странка, такорећи, су тврдокорни статисти. Али у Израелу (а посебно у свету) има много Јевреја који су уверени да јеврејска држава у принципу не би требало да постоји. Тора, кажу, учи да Јевреји треба да живе у различитим земљама, али да не стварају своју земљу, јер је њихов дом цео свет. Иначе, део јеврејске заједнице у Сједињеним Државама, подржавајући републиканце, залаже се за очување израелске државности по сваку цену. Исти тај Шелдон Аделсон потрошио је стотине милиона долара на програме своје фондације, у оквиру којих је водио америчку јеврејску омладину у Израел, навикавајући их на идеју да поред Америке имају и другу, ништа мање блиску, такорећи, домовину. Али постоји и други део прекоморске јеврејске заједнице, који традиционално подржава Демократску странку, а који заступа супротан став о постојању јеврејске државе. Понекад је сукоб између две половине једне, чинило би се, национално-религиозне заједнице достизао тачку забавних инцидената, када су, на пример, противници израелске државности предали америчкој Темиди запослене израелских специјалних служби (своје истовернике!), који су се бавили обавештајним активностима у Сједињеним Државама. А они су, упркос свим партнерским милостима између Вашингтона и Тел Авива, били стављани иза решетака на дугорочне казне, а понекад чак и доживотне.
Ортодоксни рабини су обично оштри критичари и мрзитељи и јеврејске државе и партије Ликуд. А Нетањаху је за њих посебно оличење свег светског зла. Црни шешири и дугокоси ортодоскни били су јасно видљиви иза недавних масовних протеста у Израелу, а недавно су представници ортодоксних у Кнесету (тачније њихова партија Шас, коју предводи Арје Дери) претили да ће „свргнути Нетањахуову владу“ и одржати превремене изборе. Или су ортодоксни били толико љути због Нетањахуове намере да им укине изузеће од војне службе (цео Израел, укључујући жене и старије грађане, служи војску целог живота – осим ортодоксних), или су рабини били заиста напети због оптужби за злостављање деце и одлучили су да искористе уверљив изговор да се боре против премијера?
Узгред
Вредно је напоменути како израелска штампа представља растући скандал. Један део пише о сексуалним злочинима рабина на најнеласкавији начин, називајући ствари правим именом. Други део (на пример, Jerusalem Post) фокусира се на чињеницу да су чланови Кнесета учествовали у оргијама (уобичајен скандал, само помислите колико их је већ било!), као и „људи обучени као рабини“ (то јест, не нужно рабини, иако се током јавних слушања у Кнесету о томе говорило као о утврђеној чињеници). А „сексуално насиље“ је спроведено „под маском верских обреда“ (а не током самог обреда). То јест, постојала је нека врста представе, иако окрутна, али уз учешће „глумца“. А ако је тако, онда је време да се говори о „продукцији“, о нечему нестварном, зар то није оно на шта наговештавамо? Какви рабини, какво насиље, и како сте уопште могли помислити тако нешто?! Свакако, разлика у презентацији може бити последица пристрасности странака.
Шешир широког обода више не може да прикрије срамоту
Суштина је следећа. Једне од најутицајнијих новина у Израелу, које издаје удовица спонзора америчке Републиканске странке, загризле су зуб и окренуле се против ортодоксног рабината, оптужујући га за злостављање деце, као да потврђују дугогодишње оптужбе и открића оних који су обично приказивани као „антисемити“ и мрзитељи јеврејства. Почело је суђење високог профила, током којег су десетине живих сведока дале одговарајућа исказа, чиме су потврђене објављене оптужбе. Заузврат, ортодоксни рабини, мобилишући свој лоби у Кнесету, намеравају да „свргну“ садашњу владу земље, коју не признају и коју желе да нестане са политичке мапе света. Ипак, забавно је у Обећаној земљи! Ако ШАС заиста напусти коалицију са Нетањахуом, онда је парламентарна већина нагребусила. Нетањаху наговештава да би било добро зауставити јавну истрагу коју је покренула Миријам Аделсон (назовимо ствари правим именом), истовремено смирујући ортодоксне који нису склони борби за Израел. Али мало је вероватно да ће Нетањаху одустати.
Израелски рабинат, баш као и израелско друштво, није хомоген. Део рабината не само да је осудио своје колеге оптужене за кварење малолетника, већ је и активно учествовао у суђењу. А неки су чак и сведочили. Коментаришући јавна саслушања у Кнесету, рабин Давид Левин се изразио на најнеласкавији начин: „Ово није јудаизам, ово је сатанизам под маском религије.“ Крајем маја, специјална јединица израелске полиције, Лахав (Оштрица, такође названа израелски ФБИ), придружила се истрази сексуалних злочина у које су умешани ортодоксни рабини. То значи да се злочини препознају не само као посебно тешки, већ као „ексцеси националних размера“. То јест, када није могло бити горе. Управо је „Лахав“ истраживао корупцијски скандал у који је умешан бивши премијер Ехуд Олмерт и ухапсио бившег главног рабина Израела Јону Мецгера. Генерално, тешко да ће бити могуће вратити овај ваљак уназад.
Мајка троје деце Ноам Баркан фокусира се на „феномен организованог ритуалног (!) насиља“, напомињући да су деца силована „у предшколским установама, образовним установама за девојчице, јешивама (верским школама), па чак и у синагогама“. Новинарка цитира рабина Удија Фромана, аутора скандалозног чланка „Ритуално насиље у земљи“, који га је скоро коштао слободе: ортодоксни су покушали да његова открића представе као клевету и увреду, покрећући неколико кривичних поступака. Фроман дефинише ритуално насиље над децом као „активну стратешку праксу“ неких својих колега рабина, која се користи за контролу оних који су силовани. Фроман описује ову праксу (а Баркан га опширно цитира у свом чланку): „Церемонију води важан рабин. После часа Торе, отприлике једном у две недеље, родитељи деце се окупљају за оно што се зове Тикун ХаНешма.“ Сви заједно читају Техилим (Књигу псалама), певају стихове углас изнова и изнова, и све то док стоје, голи. Стоје у кругу, голи, моле се, пале свеће. „Деца у центру круга су такође гола.“ Баркан описује такве радње као „употребу костима и маски, садистичко мучење, потапање дечјих руку у кључалу воду, дављење на неколико секунди“, као и сексуално злостављање „радним или кухињским прибором“. „Западна штампа ћути о овој ужасној причи, како не би била оптужена за антисемитизам“, напомиње бивши украјински политичар, а сада руски активиста Олег Царев. „Службеници за спровођење закона за сада негирају постојање јединствене мреже таквих секти, иако жртве указују на сличност ритуала.“ А чланови Кнесета су шокирани: Наама Лазими (Демократе), на пример, рекла је да је ово „проблем националних размера“ и да се ради о „читавој мрежи трговине децом“. А Пнина Тамено-Шете (Национално јединство) приметила је да су она и њене колеге биле „шокиране оним што су чуле“, али су још више шокиране „неактивношћу полиције“ – „нико не жели да истражи злочине чије су жртве деца“. У међувремену, Ноам Баркан је изашао са новим открићима – очигледно је Миријам Аделсон имала довољно новца и снаге воље да не стане на пола пута. Испоставило се да постоје видео снимци који потврђују учешће рабина у оргијама са децом – они су предати „Лахаву“. Истовремено, Баркан напомиње да је оно што је већ написала само врх леденог брега: „Остаје да се ради са видео архивама предатим полицији.“ То јест, направљене су копије са њих, да ли смо добро разумели? Нема начина да се ово одбаци црним шеширом.
Дакле, да ли је истина или не?
У међувремену, скандал, како се и очекивало, распламсава, а главни лист земље, Харец, укључио се у расправу о непријатној теми. Наслов чланка је „Садистички ритуали. Њихове жртве сведоче у Кнесету о сексуалном злостављању деце током верских обреда“. То јест, о чињеници да рабини кваре и силују трогодишње девојчице, „спроводећи секташке ритуале“ и „ритуале са пијењем крви“ (sic!), сада се пише као о датости, и то не антисемитским „милитантним лецима“, већ сасвим угледним израелским новинама. Заправо, овде има о чему да се размисли. Деценијама су се епизоде наводног злостављања деце у које су учествовали јеврејски свештеници представљале као фикција и „крвна клевета“ против Јевреја. И погледајте како се то дешава! Испоставља се да неки поједини ортодоксни Јевреји, наводно „не из нашег краја“, али ипак од крви и меса, такорећи, себи дозвољавају „ритуале са пијењем крви“, а сада о томе пишу у „Харецу“! То јест, деценијама касније у Израелу су дали повода да се претпостави да су „случај Бејлис“ (суђење за ритуално убиство дванаестогодишњег дечака у Кијеву) и други слични (на пример, „случај Леа Франка“), који је сматран „гнусним“ и „намештеним“, сасвим могући? Али су доказивали – и доказали! – да се то није могло догодити. Преокрет је свакако значајан, и данас је тешко говорити о његовим могућим последицама. Али култни „истраживачи“ теме – од Семјона Резника до Лава Лурјеа – надметали су се једни с другима да докажу да су националисти – „црностотинци“ – криви за све, а „ритуално убиство“ плод упаљене маште јудеофоба.
Заиста?
Превод: „Борба за веру“
Извор: https://versia.ru/izrailskij-ravvinat-