Медији су саопштили да је, 14.маја 2025.године, министар вањских послова Ервин Ибрахимовић, на састанку Комитета министара, гласао је за пријем лажне државе Republika e Kosovés (RK) у Савјет Европе (СЕ).
Истог дана, Андрија Мандић није запријетио раскидом коалиције, већ је само захтијевао да се Спајићева Влада одреди према том питању. То је бацање прашине у очи Србима и Црногорцима који говоре српским језиком, јер се та Влада већ одредила коалиционим Споразумом од 19.октобра 2023.године, којим је договорено признање независности RK, што подразумијева и подршку њеном учлањењу у међународне организације.
Министарство вањских послова је демантовало наведену информацију, али то не мијења суштину ствари: Спајићева Влада признаје лажну другу албанску државу на Балкану и са њеним челницима одржава присне контакте и редовно им честита дан једнострано и насилно проглашене независности, уз радосно очекивање „даљег унапређења наших добросусједских односа“.
Савјет Европе је регионална међународна организација европских земаља, чије је сједиште у „Палати Европе“, у Стразбуру. Основан је 5.маја 1949.године у Лондону и има 46 земаља чланица.
Основни циљеви СЕ су, успостављање владавине права, унапређење парламентарне демократије и поштовање људских права. Његов примарни задатак јесте достизање стандарда људских права и слобода који су установљени Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама (1950). Државе чланице СЕ су потписнице те Конвенције, а у њој су прописани начин и поступак остваривања и заштите људских права и слобода.
СЕ је „предворје ЕУ“. Све чланице Европске уније су, истовремено, и чланице СЕ. Чланство у СЕ је неопходан предуслов за чланство у ЕУ.
Пријем RK у СЕ би био преседан, јер су све његове чланице истовремено и чланице УН. А та квазидржава није чланица УН.
Зато би њен пријем био противан члану 1 став c) Статута – „Учешће држава у Савјету Европе не треба да утиче на њихов допринос раду Уједињених нација и других међународних организација или савеза чије су чланице.“
Тумачимо да се овом одредбом прописује да држава кандидат за чланство у СЕ мора претходно бити чланица УН. Наиме, пуни међународноправни капацитет држава стиче тек пријемом у УН, а Косово и Метохија је, још увијек, територија под протекторатом (административном контролом) УН.
Током поступка пријема, неопходно је ускладити унутрашњи правни поредак односне државе – апликанта са стандардима СЕ у домену појединачних и колективних људских права, те у погледу стабилности институција које гарантују владавину права и парламентарну демократију.
А на привремено окупираном КиМ се не поштују ни принцип владавине права, ни индивидуална и колективна права Срба, нити њихово културно – историјско наслеђе. „Власти“ RK, под спонзорством најмоћнијих западних земаља, постојано, срачунато и некажњено крше права Срба. Руше се културно- историјски споменици, богомоље и гробља као докази о нашем вишемиленијумском трајању на том светом простору. Албански терористи су прогнали или присилили на исељавање са простора Косова и Метохије и све оне који су се национално изјашњавали као Црногорци (њих око 30-так хиљада).
Надаље, КиМ је територија на којој царује безвлашће и гдје се тргује дрогом, оружјем и људским органима Срба.
Произилази да RK не испуњава критеријуме за чланство прописане следећим одредбама Статута СЕ:
Члан 3 – „Сваки члан Савјета Европе прихвата принцип владавине права на основу кога сва лица под његовом јурисдикцијом уживају људска права и слободе, и искрено ће активно сарађивати на остваривању циља наведеном у поглављу I“.
Поглавље I – „Циљ Савјета Европе“ – члан 1.“ – „Циљ Савјета Европе је остварење већег јединства између чланица у циљу очувања и остваривања идеала и начела, који су њихова заједничка баштина и подстицању њиховог економског и друштвеног напретка…“. Овај циљ ће се остваривати и „путем очувања и развоја људских права и основних слобода.“
Члан 4 – „Свака европска држава (енг. Any European State) која се сматра способном и спремном да се придржава одредаба члана 3 може бити позвана од стране Комитета министара да постане чланица Савјета Европе…“
Треба нагласити да постоји и статутарна замка. Наиме, по члану 5 ставу а) Статута – „У посебним околностима (енг. in special circumstances), европска земља (енг. a Еuropean country) која се сматра способном и спремном да се придржава одредаба члана 3 може бити позвана од стране Комитета министара да постане придружени члан Савјета Европе…“
А „посебне околности“ нијесу ништа друго до преовлађујућа политичка воља за пријем у СЕ и оних „држава“ које не испуњавају основне статутарне критеријуме.
„Власти“ лажне државе RK поднијеле су захтјев за пуноправно чланство у СЕ, 12.маја 2022.године. Комитет министара (у даљем тексту: Комитет), кога чине министри иностраних послова држава чланица или њихови стални представници у Стразбуру, одлучио је, 24.априла 2023.године, да се покрене процедура учлањења.
Захтјев за пријем RK подржан је са 33 гласа, седам је било против и пет уздржаних. Против пријема су биле Мађарска, Румунија, Кипар, Шпанија, Азербејџан, Грузија и Србија, а уздржале су се БиХ, Грчка, Словачка, Молдавија и Украјина. Из региона, за пријем RK, гласале су Црна Гора, Словенија, Сјеверна Македонија, Хрватска и Албанија.
Милан Кнежевић је подршку представнице Абазовићеве „Владе“ оваквој одлуци Комитета назвао терористичким актом државе и националном срамотом! Предложио је и да је то права прилика да у црквама и манастирима почне акција за прикупљање потписа о повлачењу одлуке о признању лажне државе Косова.
Комитет за политичке послове и демократију Парламентарне скупштине (ПС) СЕ је, на сједници од 27.марта 2024.године, усвојио препоруку извјестиоца за тзв. Косово (Гркиње) Доре Бакојанис. У препоруци је лажно наведено да сецесионистичка творевина на простору Косова и Метохије испуњава услове за пријем у СЕ.
За одлуку Комитета гласао је 31 посланик. Против су били представници Србије, БиХ и Маја Вукићевић – ДНП.
Међутим, већ 29. марта исте године, реаговала је министарка за европске послове Маида Горчевић и изјавила, у Приштини, да ће 44. Влада подржати улазак Косова у СЕ када о томе буде одлучивао Комитет министара?!
„Црна Гора ће у мају на сједници Комитета министара подржати чланство Косова у Савјету Европе. На тај начин ћемо дефинитивно подржати Косово по свим важним питањима у области европских интеграција…скупштинска већина (је) потписала коалициони споразум који подразумијева подршку Косову и његовој независности и суверенитету…“, казала је Горчевић.
Она је чланица предсједништва Спајићевог „Покрета Европа сад“ (ПЕС), која је глобалистичка и пронатовска скупина јасне антисрпске и антируске оријентације. Подсјетимо и да је Јаков Милатовић, тада потпредсједник те скупине, 6.августа 2023.године, дословно изјавио:
„Признање независности Косова, чланство земље у NATO-у и санкције Русији као дио спољне и безбједносне политике Европске уније су завршена ствар.“
Парламентарне скупштина Савјета Европе, 16.априла 2024.године, подржала је пријем RK у чланство те међународне организације и препоручила Комитету да донесе одлуку о пријему, иако би то представљало драстично кршење Статута те међународне регионалне организације.
Одлуке Комитета и ПС СЕ су политичке одлуке, односно ствар су „политичке процјене“. Двије трећине чланова СЕ већ је признало „независно Косово“, а на предметне одлуке његових органа утицала је и колективна политичка хистерија Запада поводом легитимне руске војне операције у Украјини.
Дана 19.октобра 2023.године, 11 партија су потписале коалициони Споразум за формирање 44. Владе. Међу њима и Нова српска демократија (НСД) Андрије Мандића, Демократска народна партија (ДНП) Милана Кнежевића и Социјалистичка народна партија (СНП) Владимира Јоковића.
Основни принципи међусобне сарадње су, по том Споразуму, и поштовање Устава, перспектива Црне Горе, као „наредне чланице“ ЕУ и јачање сарадње у оквиру (злочиначког, терористичког и окупаторског) NATO савеза, који је разарао Србију и Црну Гору и, бомбама и ракетама, утјеривао нам демократију.
Међутим, поштовање Устава подразумијева одустанак од залагања за његове промјене или за доношење новог Устава (путем уставотворне скупштине), прецизније, од залагања да већински српски језик буде службени језик, те за промјену државних симбола (кривотворене заставе и, прије свега, дијела химне чије је двије трећине написао усташољуб Секула Дрљевић), као и за дефинисање Срба, који су створили државу Црну Гору, као конститутивног народа.
Потписивање Споразума значи и мораторијум (замрзавање) на институционално супротстављање кривотворењу црногорске историје, те изради и увођењу у наставу уџбеника за српски језик, историју и друге друштвене науке..
Потписивањем споразума, и НСД, ДНП и СНП су пристале на: 1) „осуду руске агресије на Украјину“ (“:..Русија је често интервенисала и покушавала да се мијеша у наше етничке групе…Русија је заинтересована само за изазивање хаоса…“, казао је Милојко Спајић); 2) санкције Русији (једнострано прекинувши комуникацију са руским партијама и руском амбасадом у Подгорици); 3) признање лажне државе RK на Косову и Метохији; 4) чланство Црне Горе у NATO пакту; 5) западни наратив о „геноциду“ у Сребреници?!
Ове партије, чак, не пријете раскидом коалиције ни због ћутања Спајићеве Владе на готово свакодневне уцјене званичника неоусташке државе Хрватске!
Милојко Спајић, Јаков Милатовић и њима слични су огледни примјер да кога Запад школује, прањем мозга, богатим ухлебљењем и уцјенама „обешта се њему (црном ђаволу) довијека“ (Његош).
У дијелу „Политичке, нормативне и пројектне одредбе Споразума“ наводи се:
„…2…Јасно смо дефинисали и ускладили ставове око вањске и безбједносне политике ЕУ и NATO…
…4…сагласни смо да ће вањскополитичка оријентација 44. Владе бити утемељена на…кредибилном чланству Црне Горе у NATO, даљем развијању пријатељске сарадње са свим сусједним државама признатим од стране Црне Горе (значи, и са лажном државом Republika e Kosovés?!)…Влада ће остати посвећена пуној усклађености вањске политике са вањском и безбједносном политиком Европске уније…“
Значи, сви конституенти 44. Владе слажу се са пријемом RK у СЕ и након њеног пријема, неће напустити владајућу коалицију, те да ће се и политичке скупине Мандића, Кнежевића и Јоковића убудуће, умјесто Светом Сави и Светитељима нашим, молити бјелосвјетским лихварима и њиховим сатанистичким сектама – Европској унији и NATO пакту?!
Овакво њихово политичко позиционирање значи и одрицање од тековина благодатних литија у Црној Гори, с краја 2019. и 2020.године, чији је сценарио био Богопис Светог Саве, Светог Василија Острошког Чудотворца Милостивог, Светог Петра Цетињског и других наших Српско – Руских Светитеља, слава Им и хвала!
Подршка 44. Владе учлањењу RK у СЕ не треба никог да изненађује. То је логичан слијед догађаја у Црној Гори, још од 1998.године! Црна Гора је, правно и фактички, од тог доба, „нарко – тобако банана држава“, односно колонија САД, В. Британије, ЕУ и NATO пакта. Нашом државном политиком, кључним државним и безбједносним службама и економијом (привредом) „суверено“ руководе њихове власти и тајне службе. Прецизније, Црном Гором дуговремено управљају амбасадорке САД, уз асистенцију британских колегиница, представника ЕУ и сјеверноатлантске организације.
Наша отаџбина је Западу потребна само као антисрпска, антиправославна и антируска наркотранзитна дестинација CIA-е и NАТО пакта.
Запад (САД, В. Британија, Европска унија и NATO пакт) су главни спонзори исламског, албанског и хрватског интегрализма на Балкану који опасно угрожавају територијални интегритет Црне Горе и Србије, као и опстанак Републике Српске. Геополитички циљеви државних и политичких представника муслимана (Бошњака, који су, нажалост, махом српског поријекла) и Албанаца на Балкану, а који се поклапају са интересима Запада, су стварање „велике Босне“, као унитарне државе (БиХ, са Рашком облашћу и сјеверним дијелом Црне Горе) и „велике – природне Албаније“ (која обухвата и дјелове Црне Горе, Косово и Метохију, југ Србије, западни дио Сјеверне Македоније и сјеверозападну Грчку).
Геостратешки циљ Запада јесте да се „западни“ Балкан политички, безбједносно (војно), економски, идејно и културно интегрише у њихову неолибералну колонију. То, последично, значи нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе, разарање националног и вјерског српско – црногорског идентитета, традиционалне (природне) породице и нашег моралног кода.
Једностраним прекидом пријатељских односа са Русијом и неуставним приступањем NATO пакту, црногорске власти више немају ефикасан државни механизам супротстављања пузајућем албанском, исламском и хрватском интегрализму на штету територијалног интегритета Црне Горе. Безбједносна заштита од стране Русије, руске инвестиције и приходи од руских туриста довољна су гаранција нашој држави и замајац привредног развоја.
Марионетско еуроатлантско црногорско државно и партијско – парламентарно руководство ништа не чине да се сачува територијални интегритет Црне Горе. Напротив, својим јавним и тајним дјеловањем, увелико помажу остваривању великоалбанског сна. Дјелови Црне Горе, претежно насељени албанским становништвом, фактички постају дјелови Албаније.
На челу наше државе су особе без неопходног државничког искуства и патриотске одговорности и без геополитичке свијести да је планетарна превласт Запада ствар прошлости, као и без жеље за уважавањем историјских поука о нашим државним и националним, пријатељима и непријатељима. Водећи припадници црногорске власти, као западне марионете, дресирани су да поступају противно интересима Црне горе и њених грађана.
Парадоксално је да су НСД, ДНП и СНП прелећеле у montenegrinsko (dukljansko) јато сада, када Русија побјеђује у Украјини у свеопштем неоружаном рату са сатанистичким, трулим и развратним Западом (библијском звијери са ознаком 666). Такође, парадоксална је њихова подршка учлањењу у ЕУ, иако су у њој све израженији тоталитаризам, антируски и антисрпским фанатизам, као и унутрашњи сукоби и налази се у фази распадања?!
Зато је неопходно политичко – изборно обједињавање Срба и Црногораца који говоре српским језиком ради одбране вјековне историјске Црне Горе и враћања вјековној заштитници – Русији. Приоритетно се намеће формирање (за сада, највјероватније, опозиционог) јединственог политичког субјекта под руским покровитељством, државотворног народа – Срба и Црногораца који говоре српским језиком (партија, покрет, савез…), који би објединио бирачко тијело и био све утицајнији фактор на црногорској политичкој сцени и непоколебљиво истрајавао на остваривању кључних опредјељења од виталног националног значаја и пресудно важних за опстанак државе Црне Горе. Када се једног јутра пробудимо у „крњој“ еуроатлантској Црној Гори биће касно.
Другим ријечима, неопходно је остварити политичко – бирачко јединство формирањем политичког субјекта који би, искреним заступањем интереса Срба и Црногораца који говоре српским језиком у Црној Гори, као и свесрпских интереса, имао неподијељену подршку српског и просрпског бирачког тијела.
Овоме за право дају и резултати пописа из 2023.године. Према јавно објављеним подацима, у Црној Гори има 623.633 становника. Од тога су Срби 32,93 одсто, а Црногорци 41,12 одсто. Српским језиком говори 43,18 одсто грађана, а 34,52 одсто црногорским језиком. Међутим, реалнији подаци се добијају ако се број Срба, Црногораца и српскојезичког становништва самјери са бројем држављана Црне Горе – 565.804. Резултат је да српским језиком (Срби, Срби – Црногорци и Црногорци – Срби) говори 47,93 одсто грађана. Као Срби (рачунајући и Србе – Црногорце, односно Црногорце – Србе) су се изјаснили 36,3 одсто пописаних, а као Црногорци 45,3 одсто.
Политички представници Срба и српскојезичких Црногораца дужни су да исказују јавно јасно противљење постојећој ситуацији у Црној Гори и да, на миран и демократски начин, изражавају своју националну и грађанску самосвијест. Синекуре (намјештења, ухљебљења на државним функцијама) не смију бити важније од часног заступања интереса Срба и Црногораца који говоре српским језиком.
Мандић, Кнежевић, Јоковић и њихови доглавници правдају своје коалиционо партнерство обманом грађана да би се, у противном, Мило Ђукановић вратио на власт?! Међутим, политичка ситуација је таква као да Ђукановић никад није ни одлазио са власти?! Зашто? Зато што у погледу црногорске спољне политике и односа према остваривању животних интереса Срба и Црногораца који говоре српским језиком, између Спајићевог ПЕС-а, Бечићевих Демократа и Ђукановићевог ДПС-а нема никакве разлике. Спајић = Бечић = Ђукановић!
Зато је садашње коалиционо партнерство НСД, ДНП и СНП издаја српских, а тиме и црногорских, националних интереса. Учешћем у садашњој парламентарној већини, те партије (као политички декор) дају легитимитет (подршку, оправдање) антисрпској, антируској и еуронатовској политици Спајићеве 44. Владе.
Блокадом остваривања виталних интереса већинског становништва (Срба и српскојезичких Црногораца) опасно се угрожава стабилност државе Црне Горе!
Опомињимо клетвом Светог Петра Цетињског, Светитеља Српског, али и утемељитеља црногорске државе, и поштујмо његов аманет: „Моли се Богу и држи се Русије!“
Богу се молим и Светитељима нашим да што прије дођемо свијести да смо и национално (и Срби и Црногорци) и државно опасно угрожени и да нас може спасити само чврст политички, економски и војни савез са вјековном заштитницом Русијом!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље, историјску вишевјековну државу Црну Гору и Свету Русију!
Милан Гајовић, Подгорица,