- Желим да кажем Србима: имајте веру, традицију и карактер, васпитани у тешкој и несебичној вековној борби за свој народ, за своју Небеску Србију!
- Па хоће ли вас нека одлука заиста сломити, понизити?
- Не, само ћете постати јачи, мудрији и разборитији.
- И ми учинићемо све да људи широм света сазнају истину о тим трагичним догађајима, јер ова истина данас, у садашњој политичкој ситуацији, има вредност праве светиње, и како је једном рекао свети цар Лазар: «Ја не одлучујем да ли ћу ићи у борбу по томе колика је сила која ми прети. Него по томе колику светињу браним».
АУТОР: Алексеј Гладков, публициста и преводилац
Генерална скупштина УН је ипак већином гласова усвојила скандалозну и ужасно неправедну резолуцију о «геноциду у Сребреници», коју су раније предложиле Немачка и Руанда. Овај документ не само да подрива Дејтонски мировни споразум, којим је окончан грађански рат у Босни и Херцеговини, већ и пуну одговорност за сукоб ставља искључиво на српску страну, што угрожава мир на Балкану у целини и, у најмању руку, изазива озбиљну кризу у односима Бањалуке и Сарајева. Чињеница је да се сада аутоматски може поставити питање легалности постојања Републике Српске, а није без разлога њен председник Милорад Додик најавио постојање нацрта споразума о мирном разграничењу земље.
У потпуности разумем разочарење, збуњеност и тугу изазвану овом одлуком Генералне скупштине УН. Али, с друге стране, сада ће многи у Србији и Републици Српској, који су још гајили илузије, тачно схватити какво им то пријатељство Запад нуди и колика је његова права цена. Српски политичари су у последње време постали превише независни и неконтролисани: не подржавају санкције Русији, развијају односе са Кином (на пример, посета Си Ђинпинга Београду, која је била изузетно успешна за Србе и изазвала озбиљну иритацију у ЕУ). Другим речима, данас је Запад једноставно одлучио да казни Србе за њихову непослушност, чинећи их јединим кривцима за крвави босански рат.
Сада неколико речи о самој резолуцији: она би имала снагу и било какво значење у оним данима када је међународно право још постојало и када се није много пута кршило, а данас је већ практично мртво, што значи да није засновано на правним аргументима, већ на ситуационо-политичкој сврсисходности коју су диктирали они који су сматрали да имају право да говоре целом свету где је добро, а где зло, који су 1999. године немилосрдно бомбардовали Југославију 78 дана, убијајући цивиле и загађујући животну средину гранатама са осиромашеним уранијумом, који подстицао етничко чишћење и српске погроме, уништавање цркава и манастира на Косову 2004. Оптужбе Запада и његових послушника против Србије су смешне и неосноване колико би апсурдна била свака оптужба ухваћеног злочинца и убице против своје жртве. Потпуно сам сигуран, скоро убеђен, да документ који је данас усвојила Генерална скупштина УН нема везе са јачањем мира на Балкану и поштовањем сећања на све погинуле у грађанском рату у Босни, већ се користи само као оруђе понижења и казне за читав народ.
Знам да данас у Србији влада туга, али да ли је то заиста толико важно за православни српски народ, који живи на светој српској земљи, обилно заливеном мученичком крвљу, да мишљење колективног Запада и његових мртворођених међународних институција, више пута осуђених за жонглирање чињеницама и политичке уцене? Не, апсолутно није важно и није неопходно! Србија је чиста пред Богом и зато је понекад омражена на Западу, а ако се неко у свету плаши да то призна, то је њихов проблем, а не проблем Србије. Не једном у светској историји, када су Срби били на светлој страни (као и данас, покушавајући да воде сопствену политику, независну од САД и ЕУ), суочавали су се са тешким искушењима и прогонима, због чега се за њих непрестано моле на небу велики свети заштитници: Свети Лазар, Свети Сава и многи други истакнути представници српског рода.
Желим да кажем Србима: имајте веру, традицију и карактер, васпитани у тешкој и несебичној вековној борби за свој народ, за своју Небеску Србију! Па хоће ли вас нека одлука заиста сломити, понизити? Не, само ћете постати јачи, мудрији и разборитији. И ми учинићемо све да људи широм света сазнају истину о тим трагичним догађајима, јер ова истина данас, у садашњој политичкој ситуацији, има вредност праве светиње, и како је једном рекао свети цар Лазар: «Ја не одлучујем да ли ћу ићи у борбу по томе колика је сила која ми прети. Него по томе колику светињу браним».