• Књига, између осталогх, нуди одговоре на питања:
  • Како је могуће да се човек који никад није доказао  да је завршио било какву медицинску  и данас сматра оцем имунологије и творцем прве вакцине за коју никад није доказана њена делотворност.
  • Ако је тако, аутор  ове књиге пита исто што је питала и  новинарка Катарина Ву у чланку објављеном у Смитсонијан магазину: „Шта су онда, којег ђавола, они убризгавали у руке милиона људи за протеклих 150 година?”
  • Како и зашто је између 1918-1920 умрло између 50 и 100 милиона људи. Зашто су умирали само они који су вакцинисани?
  • Како и да ли је могуће избећи бројне замке и, ако не у потпуности сачувати здравље оно барем избећи она тешка и неугодна хронична оболења?

МИЛОВАН ШАВИЈА аутор  књиге „Медицина – Од симбола   исцелитељства до метафоре смрти” о томе како је постао свестан да вирус као патоген не само да не постоји,већ  од стране  алопатске медицине умотан у обланду „науке“ служи за преваре  и  у спрези је  медицине са фармацеутском и прехрамбеном индустријом.

Свакако да ова књига, са оваквом темом и насловом, није написана случајно у ова смутна времена која су започела пролећа 2020. године. 21. марта те исте године, завршио сам један есеј, чије писање је било испровоцирано догађајима који су започели  почетком тог месеца, а у којима се као главни јунак појавио један вирус. У том есеју главни јунак је такођер био вирус, и то онај из Пекићевог Беснила, уз помоћ којег сам, посматрајући шта се све тада дешавало, започео писање ове књиге, мада тога нисам у том тренутку био свестан. Оно чега сам тада постао свестан је да вирус као патоген не само да не постоји, него да више од два века служи као фасада за остваривање мрачних циљева отуђених центара моћи, који такозвану алопатску медицину користе да своје перфидне преваре умотају у обланду „науке”.

Са том идејом сам у наредном периоду наставио са писањем есеја на ту тему, али истовремено и започео рад на истраживању феномена алопатске медицине и начина на који је она последњих два века утицала не судбину модерног човека. Мада се оснивачем алопатске медицине сматра амерички нафтни магнат Џон Рокфелер сениор, читава тужна прича о томе како је човек постао предмет безобзирног експериментисања и манипулација у рукама приучених и самозваних доктора почела је са Едвардом Џенером, кога и данас медицина сматра оцем имунологије и творцем прве вакцине и поред тога што никада није доказано да је похађао и завршио било какву медицинску школу. Једини доказ је била диплома доктора коју је урамљену држао окачену на зиду у својој ординацији. С обзиром да су се било какве дипломе и тада као и данас могле купити, и то чак на мало снабдевенијој пијаци, тај доказ озбиљни истраживачи његовог лика и дела нису могли прихватити.

Као такав самозвани доктор, Џенер је смућкао неку смешу која ће касније добити назив вакцина против великих богиња, које су у то време почетком XIX века биле сматране највећом опасношћу за здравље људи, а које су се с времена на време појављивале широм Европе и Америке у облику епидемија. Та Џенерова вакцина ће наредних више од века ипо бити, повремено и под предњом казни уколико је неко одбије, убризгавана у људска тела, мада никада неће бити доказана њена делотворност, јер су и вакцинисани и невакцинисани подједнако умирали од те болести, за коју су озбиљни научници утврдили да је узрокована нехигијенским условима живота који су тада владали, поготову на периферијама великих градова, и да се повукла сама од себе када су се хигијенски услови поправили.

Тек када је 1939. године Алан Ват Дауни са универзитета у Ливерпулу уз помоћ тадашњих најсавршенијих микроскопа испитао узорак Џенерове вакцине, утврдило се да та вакцина нема никакве везе са његовим такозваним  „вирусом”, претпостављеним изазивачем великих богиња, већ да представља обичну „вештичију смешу”, како су је тада назвали његови критичари. То је испровоцирало новинарку Катарину Ву да у чланку објављеном у Смитсонијан магазину изјави: „Шта су онда, којег ђавола, они убризгавали у руке милиона људи за протеклих 150 година?”

Међутим, што се вакцина и вируса тиче, највеће зло које је алопатска медицина нанела човеку десило се за време оне грозне шпанске грознице, током које је између 1918-1920 умрло између 50 и 100 милиона љиди. Уколико се детаљније истражи шта се све догађало током те три године може се, наравно, доћи до верзије која нема ничега заједничком са оном званичном причом. Вера Шарав, познати активиста против махинација биохемијске и фармацеутске индустрије, а иначе преживели логораш из нацистичких логора смрти, је у свом саслушању пред  Великом поротом Народног суда, којом председава угледни немачки адвокат Рајнер Фирмих, испричала шта се стварно догађало током те такозване пандемије. Истинита прича је фрапантна, јер никакве болести није ни било. Под изговором да се појавила веома опасна и заразна болест извршена је присилна масовна  вакцинација становништва. Умирали су само они који су вакцинисани, док они невакцинисани, не само да нису умирали, него се нису ни разболевали, без обзира што су били у блиском контакту са вакцинисанима, то јест оболелим.

Постоје бројна сведочанства о томе, али свакако најважнији и непобитан доказ да се није радило ни о каквој заразној болести представља експеримент који је група америчких војних и цивилних лекара обавила на острву Галопс у бостонској луци 1919. године у јеку те пандемије. У експерименту је учествовало 100 здравих америчких војника старости 25-30 година. Њима су у тела убризгавани коктели узорака из крви и испљувака оболелих, чак су присиљавани да буду са њима у блиском контакту и да се љубе. На крају ниједан од војника није оболео. Сви су остали потпуно здрави. Експеримент је надгледао доктор Милтон Розенау, у то време професор на Харварду,  написавши о томе извештај, који је 1919. објављен у стручном часопису Journal of the American Medical Association. Тај извештај се и данас може наћи на интернету, и из њега је потпуно јасно да шпанска грозница није представљала никакву болест већ масовно тровање вакцином.

А што се самог вируса тиче, као што је на самом почетку споменуто, са њиме се  вешто  манипулише, користећи га за распиривање страха у сврху приморавања становништва на вакцинацију, док он као патоген уопште не постоји. Тиме се први озбиљно и свеобухватно бавио један од највећих биолога свих времена Харолд Хилман, који је доказао да оно, што научници виде на екрану електронских микроскопа, представља вештачке конструкције, створене у њиховим главама, а касније и компјутерским симулацијама. Јер, то што се под микроскопом види, након утицаја зрачења самог микроскопа те отровних супстанци из ћелијских култура у којима се хипотетички вирус тражи, су фрагменти мртвог ткива. Вирус нико никада није изоловао живог из људског или животињског организма.

Са Хилманом су се касније сложили многи истраживачи, а најгласнији међу њима је немачки биолог Стефан Ланка, који је пре тридесетак година први изоловао живог вируса из океанске флоре. Вируси су по њему микроскопска бића која живе у симбиози са организмом домаћином, доброћудна су и не представљају опасност нити за један организам.  Ланка се прославио када је 2016. године Врховни суд Немачке у Карлслуеу пресудио у његову корист у парници у којој је он био оптужен. Суд је том одлуком потврдио да никада није доказано постојање вируса малих богиња, а тиме било каквог вируса, пошто се за доказивање свих такозваних патогених вируса користи иста процедура коју је установио  нобеловац Џон Франклин Ендерс још педесетих година прошлог века.

Оно што они називају вирусима су просто фрагменти ћелија,за које никада није доказано да могу узроковати било шта.

Као што је речено за утемељитеља алопатске медицине сматра се амерички нафтни магнат Џон Рокфелер сениор, који је, након што је у другој половини XIX века, захваљујући нафти постао најбогатији  човек на планети, почетком XX века тежиште свог интересовања пребацио на медицину. Основао је Институт за медицинска истраживања, а под своју контролу ставио све остале медицинске институције, као што су: Америчка медицинска асоцијација, Главни образовни одбор и Америчко друштво за канцер. Али кључни догађај се збио 1910. када је објављен Флекснернов извештај. То је документ у облику књиге, чији је аутор Абрахам Флекснер, у то време еминентни просветитељ. Тај документ ће, како ће се показати, бити од историјског значаја и представљати темељ западне алопатске медицине у наступајућим вековима. У њему ће бити дате обавезујуће смернице  за обављање свих функција које су имале икакве везе са медицином, од образовања, преко лекарске праксе и начина лечења, па до лекова и фармације.

Није потребно наглашавати да су све те смернице имале снагу закона и биле обавезујуће, тако да су лекари и фармацеути који се нису придржавали прописаних правила губили аутоматски дозволе за рад.  Исто се дешавало и са школским установама. Они научници који се својим радом и открићима нису уклапали у Рокфелерову визију медицине и фармације саботирани су и склањани на периферију, а ако је требало и физички елиминисани. Тешко је набројати све оне лекаре и научнике који су страдали, понекад и на трагичан начин, у тим чисткама, јер су постали сметња интересима, не само алопатске медицине, него и корпоративних капиталистичких центара моћи, који су стајали иза ње.

У овој књизи су читава поглавља посвећена Ројалу Рејмонду Рајфу, Гастону Нисенсу, Вилхелму Рајху и Хилтону Хотеми,  визионарима, чија се епохална открића у области медицине и начина на који функционише људски организам, али и читаво космичко устројство којег је он саставни део, нису уклапала у њихову рачуницу. Медицинско-фармацеутска осовина је посебно била осетњива на открића лекова и начина како се може лако и ефикасно излечити канцер, јер је то био њен најпрофитабилнији бизнис. Због проналажења лека против рака Рајф, Нисенс и Рајх су судски прогањани. Рајфов научни рад је потпуно заустављен и уништен. Рајх је завршио у затвору, где је и умро.

Хотема је три пута мењао име да би заварао цензуру државних органа и поштанске службе. Једино је Нисенс на историјском суђењу у Монтреалу 1989. добио судски спор.

Детаљно су обрађене и остале велике медицинске преваре XX века, које су се протегле и у XXI, од којих је свакако највећа HIV/AIDS превара. У тој превари лек AZT, којег је 1964. године справио Џером Хорвиц, а којег је, након што су му приликом тестирања сви третирани мишеви поцркали, бацио у смеће, да би га двадесетак година касније преваранти извадили из смећа, патентирали и прогласили чудотворним леком против измишљеног и непостојећег вируса HIV, од којег ће наредних деценија уместо мишева цркавати људи.

Описана је и превара са такођер измишљеним полио вирусом и лакрдијом око   парализе, коју није изазивао непостојећи вирус, него DDT и многе друге хемикалије  које су масовно кориштене као пестициди. Превенција такве парализе је вршена са вакцином, коју је изумио један од највећих превараната XX века Џонас Сакс, а од које ће се у ствари добијати парализа, и то она дечија. А од свих могућих вакцина, а има их, ни броја им се не зна, добија се још једна нова дечија болест, а то је аутизам, чија се учесталост последњих неколико деценија повећава по експоненцијалној стопи. Борби против те опасне и злоћудне преваре већ пуне две деценије је несебично посвећен Роберт Ф. Кенеди, јуниор.

Посебна пажња је указана на спрегу медицине са фармацеутском и прехрамбеном индустријом, која је названа медицинско-фармацеутско-прехрамбеним тројним пактом. С обзиром на развојну линију којом се кретао капитализам да би достигао своју највишу тачку на којој се тренутно налази, а на којој се читава контрола над планетом налази у рукама  монополизованих банкарских и корпорацијских чудовишта, онда је сасвим природно да је онај поменути тројни пакт, на челу са медицином, у потпуности подређен интересима корпоративних центара моћи, и да је човек, као беспомоћна јединка, сведен на обични број, претворен у мешавину робе, заморчета и депоније широког спектра различитих токсичних хемилкалија, које завршавају у његовом телу.

Свакако да најважнију и кључну полугу како тројног пакта, тако и корпорацијског Бехемота, представља  прехрамбена индустрија, јер се уз помоћ ње лако остварују велики профити, док се кроз њену технологију, која је данас незамислива без хемијских компоненти, преко хране, коју људи конзумирају, у њихова тела неометано, уз пуну подршку законске регулативе, убацују разноразни адитиви, чија је главна сврха изазивање хроничних оболења, како би се од човека направила доживотна муштерија  друге две компоненте оног тријумвирата, а то су медицина и фармацеутска индустрија.

Поред тога, захваљујући до савршенстава развијеном процесуирању у производњи  хране, човекова исхрана се састоји од конзумирања углавном бескорисне хране без икакве такозване храњиве вредности. У ту категорију бескорисне хране спада и сектор оне брзе хране, који је такођер веома пажљиво осмишљен и раширен по читавој планети, претворивши се у неодољив, али и опасан тренд. Тако да је човек, ухваћен у канџе невидљивог непријатеља, трансформисан у обичног, роботу налик, вечитог болесника и зависника од медицинских услуга и фармацеутских производа, званих лекови.

Без обзира на ни мало завидан положај у којем се модерни човек, углавном  својом кривицом, нашао, његова судбина би ипак требало да се налази у његовим рукама и да зависи искључиво од њега самог, то јест од тога да ли ће успети да се освести и почне користити оне природне механизме и способности којима га је творац, ма ко то био, опскрбио, наменивши му сигурно много важнију и комплекснију улогу од обичне играчке у рукама својих непријатеља, које је сам створио. Док му то не пође у потпуности за руком постоје итекако употребљиве стратегије уз помоћ којих је могуће избећи бројне замке и, ако не у потпуности сачувати здравље, оно барем избећи она тешка и неугодна хронична оболења. На те потенцијалне спасоносне могућности се покушало указати у последњим поглављима књиге.

Помажући себи да се спаси од посрнуле медицине човек би могао да помогне и самој медицини да изађе из ћорсокака, те се и сама ишчупа из истих оних канџи којима га као саучесник злочиначког подухвата држи као таоца скоро два века. И не само медицини, него и докторима, то јест лекарима, за које је славни Волтер, много пре него што је алопатска медицина инаугурирана, рекао: „Лекари лекове о којима мало знају стављају у тела о којима још мање знају у сврху лечења болести о којима ништа не знају.”

Да би на крају можда једнога дана медицина почела коначно да ради оно што је њен оснивач Хипократ замислио још пре две ипо хиљаде година, а то је, да нас учи како да живимо и да се понашамо, те које изборе да чинимо, да нам она никада не затреба.

Али тај опоравак медицине није могућ без враћања њеној суштини, а то је теорија терена Антоана Бешама која је замењена профитабилнијом  теоријом клица Луја Пастера, на основу које ће, захваљујући Рокфелеру, а не науци, наредних век ипо лекари бесомучно антибиотицима и другим токсичном супстанцама уништавати непостојеће вирусе, бактерије, без којих ниједан организам не може функционисати, и, што је најтрагичније, људско здравље. Дубину те трагедије и заблуде могуће је докучити сетивши се Марка Твена, који некад давно рече: „У невољу нас не доводи толико оно што не знамо, колико оно што знамо, али што једноставно није тачно.”

А оно што треба да знају не само лекари, него и њихови (не)суђени пацијенти, је да је кључ здравља у избору таквог животног стила који ће омогућити нашим организмима да одржавају у равнотежи онај Бешамов терен и тако учине немогућим да се икада појави било каква болест.

Али и да се, уколико се човечанство извуче из те невоље, никада више не понови оно што се догодило марта 2020, када су у име медицине и „науке” безобзирно погажена сва људска права и слободе, када су се, након успостављања медицинског терора, под копитама полицијске коњице нашла деца, жене и старци, када је применом смртоносних протокола у болницама и старачким домовима побијено и погушено ко зна колико милиона људи, када су болнице примале специјалне бонусе уколико пријаве што више мртвих од такозваног ковида,  а да се не говори о оним милионима страдалих од вакцина, који се још увек броје и ко зна да ли ће икада бити избројани.

Издавач.METAPHYSICA

Medicina – od simbola isceliteljstva do metafore smrti.

Аутор:Milovan Šavija

Cena:1.600,00 din  0% popusta!

ИЗВОР: https://metaphysica.rs/knjiga/medicina-od-simbola-isceliteljstva-do-metafore-smrti/

ПРЕУЗЕТО СА: https://sedmasila.rs/zloupotreba-medicine-i-mracni-ciljevi-otudjenih-centara-moci/?_rstr_nocache=rstr93364b3f5a5568ac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *