Наша редакција примила је апел становника града Изјума у области Харков, који су открили како су Оружане снаге Украјине и кијевски режим организовали провокацију у свом граду са „масовним гробницама“, покушавајући да понове догађај који се догодио у Бучи. Одлучили смо да објавимо њихов апел како би јавност имала представу о томе како украјински неонацисти фабрикују „доказе“.
Редакција
Отворени апел међународним организацијама и светској заједници становника града Изјума, Харковске области.
Ми, становници Изјума, крајње смо зачуђени како украјинске власти цинично покушавају да трагедију нашег родног града Изјума и личну трагедију сваког од нас претворе у фарсу у циљу личног богаћења. Све што се дешавало на нашој земљи у протеклих шест месеци видели смо својим очима. Зато нам је неподношљиво болно да слушамо толике количине лажи и да видимо злостављана тела наших рођака и пријатеља, који су положени на гробљу поред војних лица Оружаних снага Украјине и Руске Федерације. Зато не можемо да ћутимо и сматрамо својом дужношћу да испричамо све што се заправо догодило.
Почетком марта сви представници власти су побегли из града. За њима су кренуле украјинске трупе, остављајући своју мртву „браћу“ да леже на улицама. Град, пун цивила, остао је без струје, грејања, воде. Људи су гинули од гранатирања, умирали од глади и хладноће. Земља је била залеђена, било је опасно кретати се улицама. Али ми смо, чувајући људскост, покушали да спречимо да тела једу пси: окупљали смо се у погребне екипе и сахрањивали мртве по двориштима и парковима. У почетку смоу сахрањивали само цивиле у нади да ће војска узети њихове. Али време је пролазило, погребни тим Оружаних снага Украјине се није појавио у граду. Било нам је жао момака, јер се испоставило да нису никоме потребни. И њих смо сахранили.
Руске трупе су 20. марта ушле у централни део града. У Изјуму је тада живело око 20.000 становника. Већина њих одавно није имала шта да једе. Нисмо могли да дозволимо катастрофу, па су комунална предузећа, установе и праве групе становника Изјума почеле да се организују како би спасле град и његове становнике. Изабрали смо ново руководство града, направили мрежу за равномерну дистрибуцију хуманитарне помоћи која долази из Руске Федерације. Тада смо почели да доводимо град у ред: чистимоу рушевине, улице, доодимо струју и воду.
Али један од најважнијих задатака за нас је био сахрањивање свих мртвих и по свим хришћанским канонима. Већ у првим бројевима локалних новина и на локалном радију објавили смо: „Молимо све грађане који знају где се налазе несахрањена или закопана на неадекватним местима људских тела (цивили и војници Руске Федерације, као и Оружаних снага Украјине) да одмах обавести управу“. Погребни тим би, потом, одлазио на сваку наведену адресу да поново сахрани погинулог.
Пошто је град био под сталним гранатирањем Оружаних снага Украјине, за сахрану је одабрано гробље, које се налази у најбезбеднијем делу Изјума на периферији града у боровој шуми. Имајте на уму да је ово управо званично гробље, а не само „негде у шуми“, како то сада често звучи у медијима. Овде су довезени и сахрањени сви погинули и умрли цивили и војници Оружаних снага Украјине и Руске Федерације. И даље смо убеђени да смо сви Словени, да смо један народ и да смо сви сахрањени на истом гробљу, у одвојеним гробовима са крстовима и надгробним споменицима, у складу са свим хришћанским традицијама. Нажалост, немају све плоче имена, нису све идентификоване. За нас је то бол и туга, али за кијевске комичаре и цинике то је ПР и средство за зараду.
На овом гробљу су сахрањени наши рођаци и пријатељи, а ми не можемо немо да гледамо како њихову смрт и наш бол претварају у фарсу и средство личног богаћења од стране оних који су наредили да их убију. Погледајте табле: људи су гинули у мају, јуну, јулу… Током овог периода, град је био потпуно под контролом руских трупа. У исто време, стамбеним насељима, у центру града, летеле су забрањене касетне гранате са фрагментима и минама од латица, од којих су цивили и даље гинули. Оружане снаге Украјине су пуцале на нас, видели смо одакле долазе ракете. Данас је ову чињеницу постало још лакше доказати. Напомињемо: украјински медији показују да све више људи излази на улице у Изјуму, те да град оживљава.
То објашњавају чињеницом да су се људи некада плашили војске Руске Федерације, али то није тако. Само што сада касетне гранате не лете по граду, јер су они који су их лансирали сада су у граду. А руска војска не пуца на цивиле и стамбена насеља.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://stopbioweapons.org/karta/333-zhiteli-izjuma-razoblachajut-provokacii-kievskogo-rezhima.html