„Политички вашар на мосту без икакве функције је завршен а Срби исцрпљени, уплашени, обезнађени, нагнани на додатно исељавање…“

Последњих дана се, не само на Косову и Метохији већ и у остатку Србије, много говорило о наводном отварању моста преко Ибра за саобраћај. Вршене су припреме, испитивана је функционалност моста, како сепаратистички тако су и српски политичари најављивали отварање на сва уста. Медији су покроно преносили упозорења на опасност и могуће негативне последице у виду појачаног албанског насиља и додатног протеривање Срба. Све је изгледало као да смо корак ближе споровођењу последње фазе великоалбанског програма о етнички хомогеном Косову и Метохији, то јест насељеном искључиво албанским становништвом а без иједног Србина. То се ипак није догодило.

Барем не на овај начин. На онај на који се заиста дешава за то време, ни од политичара, ни од медија – ни речи! Дубоко у северни део града не само да се враћају Албанци који су ту некада живели већ се локали у власништву државе Србије узурпирају и продају Албанцима, без могућности да Срби учествују у процесу, и они су на тај начин зашли дубоко у део насељен Србима. Толико да Срби у страху од напада Албанаца више готово и не користе доњи део градског шеталишта који им је био доступан до недавно. Тако су не само сведени на много ужи простор већ и додатно и с правом уплашени за своју и безбедност својих породица.

Мост преко Ибра у плану албанске доминације севером покрајине, овом тренутку не игра апсолутно никакву улогу! Чак уопште није функционалан у даљој експанзији косовских Албанаца! Пре неку годину подручје око моста је „ревитализовано“ и „урбанизовано“ те оспособљен за проток саобраћаја у три смера, од којих сва три користе махом косовски Албанци јер повезују средине у којима живе. Мост се ка српском делу завршава кружним током ограђеним бетонским банкинама у висини од око једног метра а одатле се, главном улицом северног дела града, протеже шеталиште које је такође, на другом крају, затворено за саобраћај. Другим речима, чак и да је отворен мост апсолутно ничим не би утицао промену стање у односу на то какво је оно сада.

Чему онда толика бука?

 

Срби су сложни у мишљењу да је подгревање тензија производ договора Александра Вучића и Аљбина Куртија као што је сваки талас насиља над Србима управо производ договора са представницима албанских сепаратиста још од доласка Вучића на власт или испуњавање захтева западних ментора косовских Албанаца који се тиме служе као параваном иза кога у име „безбедности и слободе кретања за све“ спроводе своје илегалне потеза са сврхом коначног отимања Косова и Метохије од Србије.

 

У овом случају вероватноћа се ослања на потребу Александра Вучића да скрене пажњу са протеста против Рио Тинта на једину тему која је  устању да заокупи пажњу шире домаће јавности а то су Косово и Метохија. С обзиром да је Вучић од 2013. до данас косовским сепаратистима предао комплетну државну инфраструктуру на КиМ, за скретање пажње остало му је још једино да изазове (то јест договори) терорисање Срба од стране косовских Албанаца. И то оних Срба које је одмах по доласку на власт криминализовао телевизијским серијалом „Патриотска пљачка“, нарученим од Инсајдера и Бранкице Ристић, затим злоупотребио путем својих медија да прикаже како ужива подршку тих људи, што је гола лаж али не мали део народа и даље верује да је то тачно! А истина је једино да код њих осим најдубљег презира не ужива ништа друго, наравно ако изузмемо криминалце које је упослио како би му осигурали тихо спровођење издаје Косова и Метохије.
Данас му је још једино остало да им главе положи на гиљотину оснивача и директних наследника терористичке „УЋК“ како би још мало остао на власти и спровео своје погубне пљачкашке намере и у другим деловима земље, овај пут како би осигурао долазак Рио Тинта и Србију раскопао до тоталног уништења. Ипак, не треба занемарити његову одговорност и игнорисати проблем Косова и Метохије у тим протестима јер без КиМ ни Јадар се не може одбранити. Правилно би било тражити комплетну одговорност и свргавање с власти управо Александра Вучића пре свих!

Медији данас преносе како „датум отварања моста није познат“. Послушно, покорно, као да се ових дана говорило хоће ли нека фабрика слаткиша избацити на тржиште чоколадицу са новим укусом или не а не као о нечему што је умало подстакло нови егзодус српског народа!

Политички вашар на мосту без икакве функције је завршен а Срби исцрпљени, уплашени, обезнађени, нагнани на додатно исељавање пре свега од Вучићом издајом која их оставља да беспомоћно страдају од руке његових саборци у стварању Велике албаније, косовскометохијских Шиптара.

Он јесте завршен али није све готово. Недавно је послушник Александра Вучића, у чију се менталну уравнотеженост одавно готово и не сумња а у наркоманске склоности још и мање, његов имењак Александар Вулин, у Русији најавио нови талас насиља над Србима на Косову и Метохији и то „крајем августа“. Дакле, већ за неки дан. Представницима власти у Србији се безмало ни у чемо не може веровати али ако најављују некакво зло овом народу онда је то дефинитивно тако јер те информације увек долазе из прве руке. Како то Вучић ономад рече „немамо право да уништавамо животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима“ а Косово и Метохија, више него очигледно, јесу језгро тог плана.

Текст и фотографије: Иван Максимовић 

ИЗВОР: https://www.ivanmaksimovic.com/2024/08/most-Ibar.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *