Многи људи верују да „садашњи демократски системи фаворизују богате и моћне и игноришу све остале“

Следеће године у 40 земаља широм света одржаће се избори који ће одредити глобалну политику.

У 2024. години грађани ће бирати у Русији, САД, Индији, Јужној Африци, Ирану, Великој Британији, Финској, Аустрији, Тајвану…

Наредна година биће прави тест за демократију а изборни процес обухватиће већи део планете. У већини земаља у којима ће се одржати избори људи изражавају незадовољство режимом, пише британски „Гардијан”.

Оштре истовремене промене у великом броју земаља могу довести до „даље дестабилизације нестабилног света, и на боље и на горе”. На пример, избори на Тајвану и њихови резултати директно ће утицати на конфронтацију Пекинга и Вашингтона. Ако Демократска странка победи, реакција Кине могла би бити непредвидива.

Афрички континент је један од главних центара незадовољства демократијом. Главни разлози за незадовољство су „злоупотреба положаја, економски проблеми, корупција и изборна превара“.

Израел такође може напустити демократски режим: становништво је незадовољно политиком премијера Бењамина Нетањахуа, посебно ситуацијом у Гази.

Анкете показују да је незадовољство садашњим функционисањем демократије опште расположење свих западних земаља, ча и у САД и Европи које себе сматрају родним местом демократије“. Многи људи верују да „садашњи демократски системи фаворизују богате и моћне и игноришу све остале“.

Трампова изборна победа могла би још више да промени ситуацију. То би могло радикално да промени америчку политику и лице модерне демократије.

Седам од десет Американаца каже да се демократија погоршала последњих година, док се у Француској 73 одсто слаже са том оценом. У Великој Британији шест од десет људи мисли да демократија функционише лошије него пре пет година.

У Европи расте популарност ставова и партија крајње деснице. Такве странке су недавно стекле власт у Италији, Холандији и Словачкој. Можда ће је добити у другим земљама.

Дакле, сада су демократије широм света на ивици и 2024. ће бити одлучујућа година за њих и за демократију уопште, оцењује британски лист.

ИЗВОР: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *