- Румуни нису желели да учествују у конфликту који је избио 1939. године у Европи. После Првог светског рата они су знатно проширили своје границе на рачун ослабљених суседа и дали све од себе да сачувају статус кво.
АУТОР: Борис Јегоров
Међутим, СССР, Мађарска и Бугарска су у међувремену ојачале, а нису заборавиле своје територијалне претензије према Румунији. Под притиском Берлина Румуни су 1940. године вратили Русима Бесарабију, Бугарима Јужну Добруџу, а Мађарима Северну Трансилванију.
Такозвана „Велика Румунија“ изгубила је скоро 40% својих територија и преко ноћи престала да буде „Велика“. И тад су своју игру отпочеле дипломате Трећег рајха.
Немци су искористили хаотично стање у Румунији и предложили Румунима да учествују у предстојећој подели СССР-а, у којој је Букурешт могао да поврати не само Бесарабију и Северну Буковину које је узела Москва, него чак и да добије огромне територије Совјетске Украјине све до Дњепра.
Румуни су пристали на сарадњу са нацистима ради обећаних територија на истоку, а уз то су се надали да ће и припадност Северне Трансилваније поново бити размотрена.
Тако је 23. новембра 1940. године Румунија ступила у војнополитички савез Немачке, Италије и Јапана. Мађарска је већ била чланица овог савеза, тако да је дошло до парадоксалне ситуације у којој су два непомирљива непријатеља постала савезници и почела да дејствују заједно у интересу Трећег рајха.
ИЗВОР: https://rs.rbth.com/istorija-rusije/96775-rumunija-protiv-sssr-a