“Из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.“ Ј. Дучић
Догађај у којем је муслимански екстремиста, иначе бивши Србин, напао припадника жандармерије приликом обезбеђења амбасаде Израела, само је подсетио на велики проблем који се смишљено прикрива од очију јавности.
Срамна појава да Срби мењају веру за вечеру, односно да се одричу свог идентитета и прихватају туђи, представља мрљу у часној историји нашег народа. Од времена пада под Турско ропство до данашњих дана, међу Србима су у мањој или већој мери присутни конвертити који су искориштени од Запада[1], нашег највећег непријатеља. Западним инжињерингом, наметањем лажне историје и легитимизацијом преименовања србског језика и измишљање других, од бивших Срба су створени нови народи: Срби који су прихватили римокатоличку јерес претворени су у Хрвате; Срби који су прихватили ислам претворени су у муслимане, данас такозване Бошњаке; Срби у Црној Гори претворени су у Црногорце-монтегрине; Срби у Старој Србији су претворени у Македонце и мањим делом у Албанце… Свима њима је заједничко србско порекло којег су се милом или силом одрекли, а као директна последица тога набујала је мржња према народу од којег потичу и злочини према истом.
Одрицање од свог идентитета, или у блажој варијанта његовог игнорисања као нечег небитног, данас је масовна појава код наше деце којом се на дуже стазе разара србско друштво. Она постоју западопоклоници, космополите, муслимани, римокатолици, секташи, хомосексуалци…Наравно, све је то дириговано од стране Запада, а преко колонијалне управе која више од две деценије спроводи план уништења овог народа кроз промену свести подстицањем самооптуживања, аутошовинизма и конвертитства. Промена свести, која се систематски врши над нашом децом, добила је забрињавајуће размере и траже хитно и одлучно деловање да се то заустави, иначе ћемо се као народ наћи на неповратној путањи изласка из историје и преласка у статус геноцидираних прастановника Америке.
Водећи вишевековни рат са крајњим циљем покоравања Срба и њиховог потоњег уништавања, Запад је схватио шта му је главна препрека на том путу. Зато је главни правац његовог деструктивног деловања усмерен ка уништењу породице и СПЦ. Разорена традиционална породица и екуменистичко безакоње у СПЦ су основни разлози због којег наша деца постају тикве без корена, лишена било каквог осећаја за своје порекло.
Породица
Традиционална породица је стуб стабилне и нормалне државе, која рађа и васпитава децу свесну свог порекла, упућена ка вечним вредностима, вери, традицији и родољубљу. То је Богом благословена заједница оца, мајке и деце који живе у међусобној љубави, поштовању и присној повезаности, утемељена на Православној вери и традицији, односно Светосављу. Родитељи своју љубав показују кроз старање о духовном и телесном стању деце и њиховом светосавском усмеравању да буду верни Богу и роду, а деца своју љубав показују поштовањем рада и труда њихових родитеља и послушањем према њима. Деца из оваквих породица имају дубоку усађене животне смернице, тако да и у моментима тешких искушења настављају даље чврсто се држећи правог пута, Светосавског.
Данас преовладава разорена породица која представља скуп индивидуалаца повезани само инстиктом за самоодржавањем. Родитељи уче децу како да што лакше и боље обезбеде себе у погледу материјалног богатства или успеха у каријери, не бирајући начин и средства како то остварити. Њихова деца су размажени егоисти без поштовања према другима, који виде живот само као могућност да остваре своје жеље и снове. Комуникација је сведена на минимум и проистиче из нужности, јер живе под истим кровом и једу за истим столом у, наравно, различита времена. Прави проблем настаје када родитељи нису у могућности да услише жеље својој деци или (што је чешће случај) због обавеза игноришу њихове потребе, не могу или не желе да укажу на прави смисао живота, јер су га и сами изгубили. Такви родитељи оптерећени само материјалним вредностима, децу предају на старање школи, улици и медијима. Деца усмерена на погрешан пут хедонизма и опчињена пролазним “вредностима“, када њихов живот изгуби смисао услед разлика између жеља и могућности, без размишљања прихватају прву пружену руку, а то су обично они најагресивнији и најнаметљивији.
Породица је разбијена, а Црквом (административним делом) управљају екуменисти.
Црква
Од Светог Саве Православна црква је Србима била утеха и путоказ. Захваљујући цркви ми смо и у најтежим временима ропства, окупације, страдања, глади, епидемија и смрти, успели да опстанемо и останемо као народ. Земља је нестајала под налетима непријатеља, уништавани су храмови и куће, народ је подносио масовна страдања, били смо отписивани од целог света, а онда, гле Божијег чуда, поново смо васкрсавали из пепела и гроба вичући “ево нас, живи смо“. Божијом милошћу преживели смо сва искушења, a Црква је била ауторитет који је водио народ и кад смо имали Богом благословене вође и онда када је их није било, у временима која наликују данашњем.
Запад је покушао да СПЦ уништи споља, терором, и није успео, а онда су се досетили да треба преузети СПЦ изнутра и тако је урушити. Комунисти су семе екуменистичко посејали међу архијерејима, а оно данас уз помоћ Запада даје очекивани плод. Од Архијерејског сабора 2010. године, када су сви архијереји без суда и осуде разапели оног који је спречавао издају Бога и рода, владику Артемија, СПЦ је стављена под контролу Запада[2]. Део СПЦ који је под контролом Запада представља Београдска патријаршија на челу са папољубцем Порфиријем и архијерјима који га следе и подржавају, или „мудро ћуте“. Део СПЦ који остао веран Богу и роду, Светосавском путу, је Епархија рашко призренска у егзилу, на чијем челу је био блаженопочивши владика Артемија, а наследио га владика Ксенофонт.
Наша деца, која због разбијене породице немају никаво утемељење у Светосавској традицији, а због саблажњујућег екуменистичког деловања папољубца Порфирија и осталих екумениста немају никаво утемељење у Православној вери, просто су лак плен за разне лешинаре који безочно насрћу на младе људске душе. Навешћу само мали део тих саблазни, које потичу од Порфирија као првојерарха, а подразумевајући и све остале архијереје који су му послушни:
- Порфирије каже да римокатолици, муслимани и православци верују у истог Бога и да су они браћа;
- Порфирије је Свете тајне Цркве довео до пуког формализма као код његове браће јеретика римокатолика, а најбољи показатељ је причешће без неопходне припреме (пост, молитва и исповест) после сваке литургије;
- Порфирије каже да воли Хрватску, насталу на темељима НДХ, да су Хрвати који се нису одрекли својих усташких предака најпобожнији народ, да кардинал смрти Степинац није злочинац, да је у Јасеновцу побијено само неколико десетина хиљада Срба[3];
- Порфирије се одрекао наших светиња у Македонији, које су старије и од оних на Косову и Метохији, од којих се праве дискотеке и туристичке атракције или се, једноставно, брише сваки траг србског присуства у њима;
- Порфирије не само да никада није осудио издају, пљачку и наметање погубних тековина палог Запада од стране колонијалне управе на челу са Вучићем, него јој пружа отворену подршку;
- Страшне афере прате архијереје Београдске патријаршије у виду хомосексулизма, блуда, разних бизниса и живота у луксузу док је сиромаштво око њих…
После изнетог, при чему сам указао на само мали део саблазни, како можемо очекивати да такви архијереји буду неком ауторитет. Млади сигурно неће поћи за онима који им нуде нешто у шта ни сами не верују. Уместо да решење својих недоумица, искушења и смисао свог постојања траже у СПЦ, саблажњена деца траже га код оних којих воде у сигурну пропаст.
„Чувар вере је сваки Србин као што је и бранитељ националности. Православље и Српство иду заједно. Није без дубоког смисла наш човек из народа своју верску опредељеност означио као српску веру. Под том вером он разуме хришћанску веру онакву какву је он примио и по којој живи. Без те и такве вере Српство се не може замислити. Ништа није јевтиније, слабије; ничему се траг не изгуби тако брзо као Србину кад своју православну веру напусти и пређе у другу веру. Исто тако бедно а и страшно изгледа неверујући Србин. Он је страшило од човека, без душе и без осећаја који човека оличавају. Код других народа то некако и иде, код Срба никако. Изгледа да се неверујући Србин враћа уназад, тамо негде у преисторијско доба, где није постојало никаквих обзира племенитости и карактера.” професор Влајко Влаховић
Решење
Ослободити породицу и Цркву! Породицу ослободити од Западног материјализма и сатанистичких тековина, а Цркву ослободити од екуменизма и екумениста. Када породица поново постане Богом благословена заједница заснована на Светосавским темељима, а СПЦ јединствена у служењу Богу и роду како је чинио Свети Сава, наша деца ће имати будућност са надом, развијаће се у људе достојне часних предака и, када дође њихово време, спремни да народ и земљу воде Светосавским путем. Решење је једноставно, али до њега је тешко доћи због равнодушности и подељености народа.
Треба се борити, супротстављати и активно дејствовати против видљивих и невидљивих непријатеља. Србине, не кукај и не очајавај, доста си одступао, време је за наступање. Можда смо тренутно слаби и разједињени, али не смемо бити неми посматрачи долазеће пропасти, не смемо одустати од своје деце, покажимо веру у Бога и Србство! Време је да проговори Светосавска Србија која рађа и васпитава нове изданке Светог Саве, Карађорђа, Тесле и других србских великана који “живе докле Сунце грије“. Веруј Србине како те Свети Сава учи, и бори се као што су то наши прађедови чинили за веру, породицу и отачаство. Срби, на саборност, да породица поново буде Богом благословена заједница и темељ јаке Србије, а да нам водиља буде СПЦ ослобођена од екумениста на чијем челу ће бити архијереји достојни трона Светог Саве. Србијо буди се, буни се, бори се!
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати?
Раб Божији Горан Живковић, отац петоро деце
[1]Запад данас представља сатански поредак чији су носиоци Ватикан, САД, ЕУ и НАТО, а некада су то били Велика Британија, Аустроугарска, Немачка…
[2]Како и када су екуменисти преузели власт у СПЦ
[3]Све што епископ Јован Ћулибрк ради и излаже на својим предавањима у потпуности се уклапа са тезама хрватских неоусташа
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
ИЗВОР: https://borbazaistinu.rs/zasto-nasa-deca-gube-identitet-postaju-vehabije-zapadopoklonici/