• Колективно памћење преноси се генерацијски, а дигитализација и глобализација оголили су многе детаље о америчком вођењу политике и начину на који се понашала у протеклих неколико деценија. Из ових разлога, не треба да нас чуди чињеница што је истраживање Института за европске послове показало да већина грађана Србије САД сматра непријатељем.

АУТОР: Милица Тркља

Овако социолог културе проф. др Зорица Томић тумачи истраживање и резултате анкете у којој је 39 одсто грађана Србије узраста од 18 до 44 године изјавило да Америку сматра непријатељском државом. Чак 46 одсто младих од 18 до 29 година желело би да Србија одржава добре односе са Московм, а само 16 одсто испитаника сматра САД пријатељем и то су углавном људи старости од 45 до 49 година.
Колективно памћење нашег народа још је врло снажно и оно се наравно преноси на млађе генерације, па отуда тај висок проценат перципирања Америке као непријатеља Уз то, сада на светло дана недвосмислено излазе све чињенице и подаци о томе како се Америка заправо понашала у последњих 70 година. Наравно, нико нормалан неће рећи да, не дај боже, треба поново да заратимо са Америком, мада ми и нисмо ратовали против њих, они су ратовали против нас док смо се ми бранили. Идеја о некој врсти помирења како се наводи у анкети јесте добра, квалитетна и племенита и иза ње би свако нормалан требало да стане, говори Томићева за Спутњик.
Од оних који имају став, велика већина није благонаклона према Америци, али је такође велики проценат и оних који су без става и не размишљају уопште о политици, геополитици, односима снага и великим силама.
Зорица Томић ту појаву објашњава самим временом у којем живимо. Она данашњицу оцењује као доба постисторије и постполитике, те не треба да нас чуди одсуство интересовања младих људи за овакве теме. Ово није никакав локални феномен, већ захвата цео свет и нове генерације које у њему стасавају.
Не знам шта је сврха овог истраживања и шта је оно требало да покаже. Без обзира на историју прилично добрих односа са Америком, кључно је оно што се нама десило током бомбардовања и уопште њихово упорно инсистирање на теми Косова и Метохије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *