Ко ће пронаћи решење овог проблема?
- Главни извори информација за младе, према РАО студији, биле су друштвене мреже (око 80%), пријатељи (56%) и вести са интернета (50%).
- Породица и школа овде се не налазе, ТВ такође.
- А мреже су неприкосновени лидер међу „испоручиоцима“ садржаја онима који имају од 14 до 19 година. Лако је погодити које су мреже водеће у омладинском окружењу – Јутјуб и ТикТок.
- Формат информација који овај медиј најбоље перципира су кратки видео запис
АУТОР: Арина ЦУКАНОВА
Лист „Ведомости“ су пре неколико дана објавиле резултате студије Института за проучавање детињства, породице и образовања Руске академије образовања (РАО) „Резултати праћења вредносних оријентација савремене омладине 2022“, где је тема патриотизма је такође дотакнута. У истраживању је учествовало 150.000 ученика од 14 и више година, те више од 100.000 родитеља и наставника.
Шта се испоставило? Највише родољуба испоставило се има међу 14-15-годишњацима – 70% (по сопственим речима), али како су старији, тачније кад напуне 19 година мање. Међу кадетима нема више родољуба него међу студентима других образовних установа, али их је у интернатима и техничким школама мање – 66 одсто, односно 65 одсто.
Истраживачи тврде да је међу младима узраста 14 година патриота има чак 11 одсто више у односу на претходно истраживање прошле године. Чини се да треба да се радујемо. Међутим, није тако.
Само 59% младих патриота подржава акције Русије према Украјини, 36% говори о некој врсти „неутралног става“, 3% не одобрава СВО, а још 2% не даје одговар.
Истовремено, 22 одсто оних који себе не сматрају патриотама подржава политику Руске Федерације према Украјини, док 36 одсто држи „неутралност“, а 11 одсто не подржава СВО. Неопредељених у овој групи је 5%.
Ничему се не можемо радовати. Према истраживању РАО, концепт патриотизма код нове генерације је толико нејасан да се лако уклапа у исти ред са емиграцијом и „неутралношћу“ у односу на специјалне операције Оружаних снага РФ. И, по свему судећи, младима то није нешто значајно за њихову будућност.
Индикативно је и то да је 97% наставника и 87% родитеља испитане деце себе називало патриотама. Испоставља се да старији не налазе решење за проблем патриотског васпитања (ако се такав задатак уопште и поставља). Поред тога, 14-19 година је доба када момци и девојке траже признање у свом окружењу, мишљење одраслих за њих, благо речено, није најважније.
Истраживање РАО-а на тему омладинског патриотизма је повод за дубоко размишљање: зашто, у потпуно већ свесном добу, тинејџери толико „лутају” у свом односу према операцији коју руске оружане снаге спроводе у Украјини?
Постоји одговор. Млади људи премало знају о СВО, о животу Донбаса, и тешко им је да схвате и зашто је Русија „присутна“ у Донбасу.
„Људи, имамо катастрофу. А она није тамо где ми мислимо да јесте. Наша руска деца не знају НИШТА о осмогодишњем рату у Донбасу. Не знају шта је АТО – антитерористичка операција, не знају шта је АЛЕЈА АНЂЕЛА, не знају како се ту живи већ осму годину и ЗАШТО републике нису прихватиле и нису подржале пуч на Мајдану. Данас сам се, на захтев ректора Јарославског универзитета, састао са студентима – будућим политиколозима и филолозима. Сјајна омладина. Али оно што сам им рекао о догађајима у Донбасу, о геноциду над руским становништвом, око 14.000 мртвих за осам година – све је то за њих било ново. Ја сам шокиран. На тренутак ми се учинило да покушавам да објасним шта је снег становницима Централноафричке Републике“, написала је ове речи новинарка Светлана Пикта, која се преселила из Кијева у Јарослав у марту 2022. године, већ током СВО. Према њеним речима, младе људе „контролишу псеудо студентске организације које, не кријући се, производе лажне о руској војсци, емитују лажи украјинске пропаганде и позивају на учешће у антируским скуповима“.
НА МЛАДЕ РУСИЈЕ НАЈВЕЋИ УТИЦАЈ ИМАЈУ ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ – ТЕЛЕВИЗИЈА У ПОТПУНОСТИ ПОДБАЦИЛА
Главни извори информација за младе, према РАО студији, биле су друштвене мреже (око 80%), пријатељи (56%) и вести са интернета (50%). Породица и школа овде се не налазе, ТВ такође. А мреже су неприкосновени лидер међу „испоручиоцима“ садржаја онима који имају од 14 до 19 година. Лако је погодити које су мреже водеће у омладинском окружењу – Јутјуб и ТикТок. Формат информација који овај медиј најбоље перципира су кратки видео записи.
Управо кроз овај формат руска омладина је уроњена у украјинско информативно поље. „Посебан интерес представља ширење видео-снимака и другог садржаја у инстант месинџерима и друштвеним мрежама, које је украјинска страна снимила током борби у протеклих неколико дана. Светли кадрови, весели плесови украјинских војника, добро наметнута енергична и агресивна музика, естетика видео секвенце изазивају истинско интересовање руске омладине. Момци и девојке не разумеју геополитику. За њих, неки људи који говоре руски побеђују друге људе који говоре руски. Идеологија силе, агресије и луде самоправедности“, пише на телеграм каналу госпође Секретар, напомињући информативну ограниченост података који долазе са руске стране.
За млађу генерацију, „кутија“ (ТВ) не нуди ништа што би је очарало; Од педесетак испитаних тинејџера узраста од 14 до 18 година, ниједан (!) није указао на „свој” руски ТВ канал или омиљени информативни програм. И иако се чини да се одређени број ТВ канала фокусира на гледаоце узраста 10-59 (Први канал), 14-44 године (ТНТ), 10-45 година (СТС), они не могу понудити богат програм за публику 14+. И нико не може.
Чини се да се руска телевизија помирила са губљењем омладинске публике и одлучила да сасвим тихо умре. Иако, према анкетама, око 15% тинејџера мање-више стално гледа телевизију, а око 30% – понекад, али све ређе. На руској ТВ, по свему судећи, нема „ни талената, ни руку, ни идеја, ни људи, само их убијају нежно…“.
А ево још једног шока: Институт за проучавање детињства, породице и образовања Руске академије образовања изненада је избрисао своју студију са сајта, прогласивши да је … „лажна“ (?), а, истовремено се обрисана страница чува у Гуглу. Разлог за уклањање биле су објаве у штампи, које су скренуле пажњу на чињеницу да би међу онима који су себе називали патриотама 46 одсто желело да напусти Русију. Па да, велика већина младих „исељеника“ само жели да види друге земље и да се врати кући. Дакле, уосталом, и овде је широко поље за патриотско васпитање; жеља младог човека да види свет и његова љубав према Отаџбини (патриотизам) могу се савршено допуњавати.
Много више забрињава недостатак квалитетних садржаја који задовољава младе људе. Природа не трпи празнину. Хоћемо ли, дакле, све оставити како јесте, чекајући да непријатељ потпуно попуни обу празнину?
С руског превео Зоран Милошевић