Дипломатски саветник француског председника боравио је у Москви са тајном мисијом
АУТОР: Алексеј Белов
У последње време, и нажалост не без разлога, Европу оптужују за недостатак адекватности у спољној политици (па и у унутрашњој, али то је већ ствар самих Европљана), па чак и за неразумевање елементарних принципа геополитичке интеракције у свету.
Тако је, на пример, бивши председавајући Савета безбедности УН, сингапурски дипломата Кишор Махбубани, замерио Европљанима што категорично не желе да признају реалност у којој је Русија била и остаће сусед Европе „не само наредних сто, већ и наредних хиљаду година“.
„Мислим да све изненађује то колико се рат у Украјини одужио. Нажалост, европски партнери су подстакли Украјинце да учествују у непотребном сукобу са Русијом. Могу рећи да се Европљани веома плаше перспективе да председник Трамп постигне споразум са председником Путином, па су током целог периода покушавали да то спрече. И то поново показује недостатак мудрости… На крају ће Европљани морати да признају чињеницу да ће живети поред Русије не само наредних сто, већ и наредних хиљаду година. А идеја да се Русија може понизити и натерати да прихвати услове који подривају њене националне интересе једноставно је нереална“, нагласио је дипломата.
Ипак, ради правичности треба рећи да с времена на време та светла мисао (о неизбежности нашег суседства) ипак посети главе европских лидера. Последњи до кога је то, чини се, допрло јесте председник Француске Емануел Макрон, који се европским колегама обратио неочекиваним предлогом.
Прво, поделио је са њима своје „просветљење“, подсетивши да се „географски положај Европе неће променити – свиђали се Европљанима Руси или не“.
„Русија ће постојати и сутра. Она се налази на нашим границама.“
С тим у вези, Макрон је изјавио да би било исправније и боље градити „нову архитектуру европске безбедности уз учешће Москве“, а не против ње.
Друго, (и ту је француски лидер надмашио самог себе) буквално је оштро критиковао Трампа, назвавши тренутну политику Вашингтона према Европи „агресивном“.
„Када се дешава очигледан чин агресије, мислим да не треба да се повијамо или покушавамо да постигнемо договор. Мислим да већ неколико месеци покушавамо да користимо ту стратегију. Она не функционише“, изјавио је Макрон, позвавши Европу да престане да се понижава пред САД.
И треће, у свом говору је изнео и, за неке, јеретичку мисао о жељи да се коначно „скине са доларске игле“ и путем великих инвестиција у европску економију „баци изазов хегемонији долара“. Тако бар преноси агенција Reuters.
Кад смо већ код долара и порочности Бретон-Вудског система: чим је Макрон само поменуо потребу за променама у тој области, у озлоглашеним досијеима педофила Епштајна одмах је пронађено помињање „дечка“ Макрона и још неколико провидних наговештаја о његовој „традиционалној“ за данашњу европску елиту оријентацији.
Наизглед, шта је ту спорно? Али за Макрона, који марљиво гради имиџ мачо мушкарца и алфа мужјака, то је био ударац право у стомак. А ако се присетимо прљавих гласина које се стално шире око његове супруге, мора се признати да га јаче нису могли погодити.
Важно је нагласити да су револуционарни предлози француског председника изнети управо уочи 62. Минхенске безбедносне конференције, у оквиру које Европи предстоји да одлучи којим путем даље да крене: курсом ескалације сукоба са Русијом, што би на крају могло довести до правог великог рата, или дипломатским средствима, покушавајући да пронађе консензус или бар компромис са својим садашњим супарницима – Москвом и Пекингом.
Спор ће бити жесток, а одлука неће бити лака. Већ сада милитаристи, чији се ставови често повезују са шефом конференције Волфгангом Ишингером, његовим устима поручују да мир у Украјини (а самим тим и шанса за нормализацију руско-европских односа – бар за извесно смањење тензија) није у интересу Европе и да је најбоље што Украјинци могу да раде – да наставе да гину за европске интересе.
„Чим у Украјини буде успостављен прекид ватре, Путин ће моћи мирно да настави свој програм наоружавања, а ситуација у погледу претње за земље НАТО-а на источном крилу ће се погоршати. Руска претња за нас, Немце, такође ће порасти ако евентуални будући прекид ватре не буде праћен значајним ограничењем војног распоређивања у западним војним окрузима Русије“, изјавио је Ишингер у интервјуу за Tagesspiegel, назвавши исход сукоба у Украјини „пресудним питањем судбине за Немачку и Европу“.
Поред тога, круже гласине да се на конференцији већ припремају да Макрона изложе остракизму немачки канцелар Мерц и италијанска премијерка Мелони. Шта ту има више – љубоморе или неадекватног милитаризма – није јасно, али чињеница остаје.
Ипак, лидер Пете републике је већ повукао свој потез: послао је у Москву са тајном мисијом свог дипломатског саветника Емануела Бона, који је, судећи по свему, имао прилику да у Русији одржи низ састанака, што је посредно потврдио портпарол председника РФ Дмитриј Песков, говорећи о постојању одређених радних контаката техничке природе између Русије и Француске.
Шта рећи – сваки почетак је тежак. Најважније је да се све не заустави на техничком нивоу и да на крају донесе опипљиве резултате. Јер, ма колико се данас неки у Европи опирали разговору са Москвом, алтернатива тражењу тачака додира са Русијом – у виду директног оружаног сукоба – делује као очигледно неизводљива опција.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/02/13/rabochiy-variant-zachem-makron-ischet-kontaktov-s-moskvoy.html