• Који су циљеви Меморандума „Црноморски регион: иза граница НАТО-а“ који је припремио Британски савет за геостратегију?

АУТОР: Институт РУССТРАТ

Британски савет за геостратегију објавио је меморандум под називом „Црноморски регион: иза граница НАТО-а“ (The Black Sea region: Beyond NATO). Његови аутори била су три стручњака – Марк Галеоти (Велика Британија), Александар Ланошка (САД – Канада), Џејмс Роџерс (Велика Британија). Меморандум је препорука за „обуздавање Русије“, у којој Лондон предлаже да важну улогу у томе имају Грузији, Пољска и Украјина.

Три експерта полазе од следећих почетних података. „Велика Британија је најмоћнија држава у Европи“, наводи се у тексту. „Наоружана је загарантованом способношћу нуклеарне одмазде, има највећи одбрамбени буџет у НАТО-у после Сједињених Држава и најмоћнију морнарицу. Поред самих британских острва, Британија је војно присутна на Гибралтару и на Кипру. Последње две тачке обезбеђују заштиту два морска улаза и излаза у Средоземно море, дуж којих пролази „краљевска рута” ка Индијском иТихом океану, а могу да контролишу и приступ Црном мору.

У марту 2021, британска влада је објавила свеобухватан преглед „Глобална Британија у доба конкуренције“. То указује на растући геостратешки значај индо-пацифичког региона. Истиче се да ће 2020-их УК предузети „помак“ у овом правцу како би до 2030. године заузела прво место међу европским земљама у Индо-пацифичком региону. Црно море игра „велику улогу“, будући да „раст руске и кинеске моћи овде, а иза њега у источном Медитерану, може не само да поткопа позицију НАТО-а, већ и да угрози ‘краљевски пут’ ка Индо-пацифичком региону .“

С тим у вези, предлажу се следећа решења. Кијев и Тбилиси треба да се „убеде“ да се уместо уласка у НАТО фокусирају на „мање иницијативе“, односно да се преоријентишу на билатералне пројекте са Великом Британијом. Лондон, пак, обећава да ће подржати Украјину у „лишавању Русије неких од њених посебних предности на месту операција“ – Црноморске флоте, напредне авијације и електронског ратовања. Осим тога, британске специјалне службе би желеле да контролишу Службу безбедности Украјине и Спољну обавештајну службу.

Друга иницијатива је стварање трилатералне платформе коју би чиниле Велика Британија, Пољска и Украјина, уједињене познатим осећањима према Русији. Осим тога, „амбициозан задатак“ могао би да буде „стварање групације“ по узору на британске здружене експедиционе снаге (ЈЕФ), у које су укључене нордијске земље. Слично партнерство – Здружене поморске снаге (ЈНФ) – са центром у црноморском региону, Лондон би желео да организује кроз „ванрегионалне поморске демократије“ као што су Канада и Сједињене Државе. А водећу улогу у ЈЕФ-у требало би да има, наравно, Велика Британија.

Најопаснија је препорука „да се одупре претензијама Кремља на морски простор, указујући на њихову незаконитост и одржавајући редовно (ако не и стално) поморско присуство у Црном мору”. Позивајући се на инцидент са HMS Defender у јуну 2021. у региону Крима, аутори меморандума тврде да „УК и САД треба да наставе да потврђују право на ‘мирни пролаз’ украјинским територијалним водама (посебно онима на које Русија претендује) или, да уз благослов украјинских влада, изводе поморске операције изван мирног пролаза, иначе познате као операције слободе пловидбе. Ово је већ позив на отворену војну конфронтацију са руском морнарицом са свим последицама које из тога произилазе.

Истовремено, упадљив је несклад између декларисаног циља и предложених метода његовог решавања. Прво, Турска контролише излаз из Црног мора, па ако је Лондону толико важно да брани своје интересе у црно-средоземном региону, логично би било да се концентрише на Анкару, а не да „улаже“ у Украјину.

Друго, право уско грло „краљевског пута” од Велике Британије до Индо-Пацифика је Суецки канал. Али да бисте га затворили, уопште није потребно прибегавати грубој војној сили. Подсећања ради, 24. марта ове године 400 метара дугачак контејнерски брод „Евен Гивен” заглавио се преко Суецког канала, потпуно блокирајући саобраћај. Препреку је било могуће уклонити тек после недељу дана. Ако организујете несрећу у право време на правом месту, да и уз учешће неколико таквих контејнерских бродова, британска морнарица ће дуго бити заглављена.

Стога се стиче утисак да меморандум „Црноморски регион: иза граница НАТО-а“ има различите циљеве. Ово је британски концепт акције на копну, а не на мору. А под копном се подразумева Украјина, која је важан елемент потенцијалних транзитних рута из Кине у Европу и обрнуто. Алтернатива је руско-белоруски коридор, али се увлачи у Пољску, па британска стратегија посебну пажњу посвећује Варшави, која је толико удаљена од Црног мора.

У ствари, Великој Британији се предлаже да иде на стварање својеврсне источно-украјинске компаније, која би, по угледу на Источноиндијску компанију, могла да користи Украјину уз минималан утрошак ресурса. Подсетимо да је Источноиндијска компанија средином 18. века добила право од падишаха Могулског царства да у његово име влада свим подређеним територијама, пре свега Индијом, што је подразумевало прикупљање пореза, средстава за одржавање сталне војске, контролисање јурисдикције у грађанским стварима, као и монополизовану трговину основним робама.

А у ствари, Лондону није потребан никакав НАТО у овој операцији, Северноатлантска алијанса овде игра улогу покрића, камуфлаже британске експанзије у Украјини, да не би привукла пажњу САД, Немачке и Француске.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://russtrat.ru/comments/4-dekabrya-2021-0010-7448

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.