- Људи су збуњени: како је влада ЕУ, чији су чланови стекли дипломе на Харварду и Оксфорду, довела земље до страшне инфлације и осиромашења?
- Када би интелектуалци заузели место лидера друштва, било би много горе, јер немају осећај за реалност, немају здрав разум. За њих су њихове речи важније од стварних законитости и тенденција друштвених процеса.
- Интелектуалци су незадовољни што је ток живота ван њихове контроле. Они то сматрају погрешним. Они су опасни јер изгледају паметно, а у ствари су професионално софистициране будале.
Како је могуће храбро и самоуверено корачати ка светлијој будућности и упасти у кризу? Како можете да изјавите целом свету о јакој економији и да седите без грејања? Хм!
У Европи митинзи не престају на којима протестујући захтевају оставку владе. Влада се прави да се ништа не дешава. Они боље виде. А људи само морају да буду стрпљиви.
Људи су збуњени: како је влада ЕУ, чији су чланови стекли дипломе на Харварду и Оксфорду, довела земље до страшне инфлације и осиромашења?
На интернету се распламсавају спорови, паметни људи нуде неколико опција које би могле поправити ситуацију.
Саговорници долазе до закључка: „Треба да се кандидујете за председника! Постојећим „слугама народа“ замагљене су очи, политичари су удаљени од стварности! Морају се хитно мењати!“
Добро је бити салонски стручњак. Без одговорности. Али како би се ови стручњаци доказали у пракси?
Чак су и стари римски филозофи дошли до закључка да паметни људи никада неће пристати да владају. Не треба им то. Они су уверени да историја има свој сценарио, који се никако не може променити. Може се само прихватити.
Вође су само људи са претераним амбицијама. Међутим, пошто мисле само о себи, а не о томе како да учине животе милионима бољим, онда имамо оно што имамо.
Достојевски је тврдио да се дешава само оно што би требало да се деси. Све почиње на време. И завршава се. Сви људи су на својим местима.
Совјетски филозоф Александар Зиновјев је у својој књизи „Хомо Совјетикус“ размишљао о томе шта би се догодило ако би паметни људи дошли на власт:
Када би интелектуалци заузели место лидера друштва, било би много горе, јер немају осећај за реалност, немају здрав разум. За њих су њихове речи важније од стварних законитости и тенденција друштвених процеса.
Психолошки принцип интелектуалаца је следећи: могли бисмо све да организујемо на најбољи могући начин, али нам није дато.
А чињенично стање је ово: они су могли да организују живот на најбољи начин само у условима који су практично немогући, па стога нису у стању да делују ни на нивоу лидера друштва које презиру.
Стварни лидери су подложни току живота, па стога барем нешто раде. Интелектуалци су незадовољни што је ток живота ван њихове контроле. Они то сматрају погрешним. Они су опасни јер изгледају паметно, а у ствари су професионално софистициране будале.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://dzen.ru/a/Y47hN7_LtmVMrv7k