Радикална антиутопија, или сенка Шваба
- Ако глад почне да се приближава планети, може се замислити ситуација у којој ће „држава изгубити суверену контролу над вишком хране који се производи на њеној територији; његово повлачење и дистрибуција сиромашним земљама вршиће се према одлукама међународних структура.
- Аутори се слажу да су описали „радикалну утопију“, али постављају питање: „Шта је потребно учинити да прехрамбени тоталитаризам не постане стварност за човечанство у блиској будућности?“
АУТОР: Вадим ВИХРОВ
Видео са полупразним полицама супермаркета у Немачкој, који је снимио немачки блогер, одмах је скупио десетине хиљада прегледа. Нико није могао да замисли да ће увођењем западних санкција, замишљених као „сакаћење“ (crippling) руске привреде, доћи до тренутног нестанка са полица у земљама ЕУ и у Британији основних добара, уз нагли пораст цена.
Бивши пољски премијер и бивши председник Европског савета Доналд Туск у драматичном тону је упозорио сународнике да ће, ако сетвена кампања у Украјини не успе, а Русија одбије да снабдева житом непријатељске државе, цена „векне хлеба“ од пола килограма порасти четири пута, тј. достићи ће 2,4 евра. Постоје прогнозе да ће у суседној Немачкој слична векна продавати за 10 евра.
„Због свих наведених проблема и њиховог критичног значаја за Европу, врло је вероватно да ће европски политичари и владе морати да у блиској будућности „редефинишу принципе“, сугерише ирански лист „Фарда“.
Предвиђање је спорно. Запад је имао за циљ да игра „на дуге стазе“, надајући се да ће до краја године „растргати” руску економију. Овај задатак је очигледно немогућ, упркос чињеници да се Русија суочава не само са ратном машином НАТО-а, спремном за експанзију, већ и са колективним Западом предвођеним двема англосаксонским силама.
Криза са богатом историографијом
Крајем марта, Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) објавила је 8. априла (2022) индекс цена житарица, који је порастао за 17,1% у односу на фебруар. Значајан раст је последица скока цена пшенице и свих осталих житарица. Према експертима ФАО, Украјина и Русија су давале око 30% и 20% светског извоза пшенице и кукуруза у последње три године. Сада су скочиле цене кукуруза (одмах за 19,1%) на месечном нивоу, затим цене јечма и сирка.
Берзанско котирање, као и обично, реагује не само и не толико на стварно стање равнотеже понуде и потражње, већ на очекивања. Додатни подстицај за повећање цена била је разочаравајућа прошлогодишња жетва у САД (најмање залихе житарица у последњих 14 година).
У вишевекторском информационо-психолошком рату против Русије истакнуто место заузеле су оптужбе да борбе у Украјини представљају претњу глобалној глади. И следствено томе, обећавају смрт грађана најсиромашнијих држава и неконтролисану експлозију миграција, када ће очајници поново – као после америчке агресије на Ирак – преплавити земље „златне милијарде“.
Говорећи током панел дискусије „Свет на ивици глади: како превазићи тренутну кризу са храном?“ Олег Кобјаков, директор московског огранка Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), у дискусионом клубу „Валдај“, истакао је да сукоб између Русије и Украјине „није једини фактор, он је покретач за цели низ ризика, који у себе укључује и санкције, који су успорили ланце снабдевања и раније појављене кризе“.
Последњи фактор који се помиње односи се на „закључавања“ због ковида које су пореметиле ланце снабдевања и повећале број гладних људи у свету са 690 милиона на 820 милиона. „Лидери кластера хране УН – извршни директор Светског програма за храну Дејвид Бизли, генерални директор ФАО Ку Донгју и председник Међународног фонда за пољопривредни развој Гилберт Унбо – већ дуго упозоравају на погоршање глобалне прехрамбене кризе“, нагласио је шеф канцеларија ФАО у Москви.
Истовремено, снабдевање пољопривредним сировинама и животним намирницама из Русије и Украјине помогло је да се покрије значајан део њихових потреба у више од 50 земаља. Питање је да ли ће ове трговинске везе остати непромењене у новим условима?
Игра на избацивање
На крају 2021. године извоз производа руске агроиндустријског комплекса (АИК) износио је 36,8 милијарди долара. Главни купци пољопривредних производа из Руске Федерације су земље ЕУ, Кина, Јужна Кореја и Казахстан. Турска и Египат остају највећи потрошачи житарица из Русије, док су Турска и Кина највећи потрошачи уља и масти. Русија испоручује рибу и морске плодове у Јужну Кореју и Европу.
Даљи раст извозног потенцијала агроиндустријског комплекса више не зависи стриктно од комерцијалне, већ од политичке ситуације. „Против Русије је покренут прави економски рат“, рекао је премијер Михаил Мишустин. Раније је председник Владимир Путин указао на покушаје Запада да окриви Русију за сопствено лоше управљање. „Грешке у економској, енергетској и прехрамбеној политици развијених земаља довеле су до наглог раста цена хране широм света пре две године. А ситуација се последњих недеља само погоршава“, нагласио је председник.
Шта се под овим мисли? Запад уводи дискриминаторске мере, блокира приступ тржиштима. Уводи санкције руским и белоруским предузећима која производе минерална ђубрива, иако је њихова сопствена производња смањена због банкрота компанија које не могу да издрже високе цене сировине – природног гаса, који је поскупео у Европи због кратковидих регулаторних мера. и ослањање на „невидљиву руку“ тржишта.
„Ове године, у условима глобалне несташице хране, мораћемо да будемо опрезнији у извозу хране, односно да пажљиво пратимо параметре таквог извоза у земље које су очигледно непријатељски настројене према нама“, рекао је Путин.
„Прехрамбени тоталитаризам“
Проблем са глађу, неухрањеношћу, недостатком есенцијалних витамина и микронутријената у сваком случају ће постати тема дана. Ово се може олакшати применом одлука Конференције УН о климатским променама 2021. у Глазгову.
Иницијатива за смањење емисије метана у атмосферу подразумева смањење сектора сточарства, који је добрим делом извор овог гаса са ефектом стаклене баште. Било је пројеката да се уведе посебан порез (акциза) на потрошњу крављег меса и млека, по аналогији са акцизама на дуван и алкохол. Слична одлука се тиче и престанка сече шума. И аутори ових иницијатива и они делегати у Глазгову који су гласали за њих нису се потрудили да процене њихове последице по земље света у развоју.
У недавном извештају клуба „Валдај“ под називом „Климатске промене и безбедност хране: очекује ли нас прехрамбени тоталитаризам“, разумно је рећи да „у свету у развоју, поред комерцијалне сече, шуме се активно секу за гориво за потребе становништва и за проширење пољопривредне производње – за оранице или пашњаке“. А одбацивање сточних производа ће погоршати ситуацију са храном.
У овом случају, према ауторима студије, прво је лако „предвидети сукоб интереса између богатих и сиромашних земаља“, а друго, као резултат тога, „борбу против климатских промена и борбу за глобалну прехранбену безбедност могу доћи у сукоб“.
Није искључен сценарио, каже се у извештају, да „са глобалном стратегијом за смањење антропогених емисија, може бити примамљиво да се постави препрека за улазак у средњу класу према западним стандардима потрошње пред већину становника света у развоју“.
Ово упозорење је допуњава се алармантном прогнозом. Ако глад почне да се приближава планети, може се замислити ситуација у којој ће „држава изгубити суверену контролу над вишком хране који се производи на њеној територији; његово повлачење и дистрибуција сиромашним земљама вршиће се према одлукама међународних структура. Аутори се слажу да су описали „радикалну утопију“, али постављају питање: „Шта је потребно учинити да прехрамбени тоталитаризам не постане стварност за човечанство у блиској будућности?“
Швабова сенка иза леђа Европске комисије?
Британски лист „The Economist“ израчунао је да две трећине светске популације живи у неутралним и Русији пријатељским државама, а у ову категорију спадају економске силе попут Кине, Индије и Бразила. Очигледно, полазећи од оваквог распореда снага, немачки економиста Андреас Бек је сматрао да је после увођења антируских санкција дошло до … изолације Запада.
Готово надреалне слике несташице хране у добро ухрањеној Европи изазивају не само збуњеност, већ и сумњу. Да резимирамо: намерно одбијање Европске комисије да купи руска минерална ђубрива (САД су их, вреди напоменути, изузеле од својих санкција), блокирање друмског теретног саобраћаја и затварање лука за руску робу и нарушавање успостављених трговинских веза дао је одређени, свакако, негативан резултат.
Све ово изгледа као део програмираног преласка на начин живота који је описан у програму „Великог ресетовања” Клауса Шваба.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/04/11/zachem-evropu-gotovjat-k-golodnomu-buntu-55955.html