• Више пута пријећено је тракторијадама, жељела се смрт српском становништу у Црној Гори, тако да нас и не чуди да они који су на то ћутали, а извјесно га индиректно хранили, неће имати потребу да се побиједи нацизам који у одређеним украјинским групацијама бива све јачи

Шта се дешава сада?

Садашња украјинска криза је нешто што траје већ годинама. Руски одговор на то питање је јасан и одувијек исти – не желимо НАТО савез пред својим вратима, јер то угрожава националну безбједност наше државе. Тај одговор Русије је, можемо рећи разуман, узевши у обзир да ни Американцима не би било пријатно да се руске трупе нађу у Мексику или Канади, надомак њихових граница, те би и амерички одговор, оправдано, био сукоб ватром. Наравно, колатерална штета оваквог дјеловања чланица НАТО савеза јесте украјински народ, али не и украјинска влада.

Русија је у четвртак, 24. фебруара покренула специјалну војну операцију у Донбасу. Украјина је прогласила ратно стање и прекинула дипломатске односе са Москвом. Огласио се и НАТО који најавио да ће распоредити додатне одбрамбене снаге у источном правцу.

Реакција многих црногорских политичира била је популистичка и недостојна моралне политике, узевши у обзир наше традиционално добре односе са украјинским и руским народом. Уколико су већ годинама ћутали на стравичне нападе које је трпио руски народ у Донбасу, морали су да наставе са политиком тишине или бар јавно кажу да саосјећају са обије угрожене стране, јер су обије стране жртва америчке политике, гдје њихови високи представници не желе да дају разуман гарант да Украјина неће бити члан НАТО савеза.

 Зашто је важно да Украјина не уђе у НАТО

Ових дана смо могли чути од Столтенберга да НАТО никада није дао писмену гаранцију да се неће ширити на истоку, што је у извјесном смислу и истина. Вјерујући Американцима на ријеч, тадашњи предсједник Горбачов није сматрао или исправно процијенио, да треба такав договор озваничити са тадашњим америчким предсједником.

Кендис Овенс, конзервативна политичка коментаторка, једном приликом је истакла: „НАТО има своју чизму свуда. Размислите, наратив је да Путин покушава да прошири Русију. Молим вас, како да се не смијете том наративу?“

Дакле, НАТО је свуда и његово даље ширење на исток би значило отворену пријетњу Русији.

Зашто наши политичари онда дају подршку Украјини?

Како је то оцијенила и Тулси Габард, бивша конгресменка Америке, а иста запажања имали су готово сви амерички политичари до прије почетка руске специјалне операције у Украјини, украјинска Влада је криминална, корумпирана структура. Зашто је НАТО ипак одлучио да даје индиректну подршку Украјини, узевши у обзир да се још увијек нису укључили у рат, дјелује врло јасно, али има више објашњења. У принципу, све се може подвести под жељу за војном и финансијском моћи.

Присјетимо се шта су све ствари које су се догађале у Украјини, а који указују на то да тамо није било ни трага демократији, а онда ћемо то упоредити за дешавањима код нас.

Наша јавност је ћутала када је спаљена зграда у Одеси уз усклике „Живјела Украјина“ још 2014. године и том приликом је страдало 46 цивила.

„Нека горе Руси“, једна је од мање језивих порука које су се тада могле наћи на сајтовима, друштвеним мрежама, графитима. Нису у томе заостајали ни њихови политичари, па је тако позната „русофобка“ Ирина Фарион на „Фејсбуку“ похвалила ултранационалисте за то што су направили у Одеси.

Запаљена зграда у Одеси

Присјетимо се да, као што многи црногорски политичари нису осудили овакво дјеловање нацистичких снага у Украјини, тако се нису много ни потресали када је за вријеме литија, организованих од стране СПЦ, а у циљу да се спријечи отимање црквене имовине, освануо и графит „Србе на Врбе“ на Жабљаку.

Нацистички пориви у Украјини несметано бујају. Тако је формирање „Десног сектора“ показало или неспособност Владе да се избори са нацистима или заправо њихову директну сарадњу. Поред „Десног сектора“ јасно се истичу и борци из формације АЗОВ, који су неонацистичка групација и мада себе неће нужно тако представити, није им проблем да исказују јавно дивљење према лику и дјелу Адолфа Хитлера. Ипак, у страним медијима, као наслов последњих дана, ће се наћи чешће реченица да се ради о припадницима радикалне деснице, што је готово па покушај да се замаскира да је ријеч о нацистичкој банди.

 

Украјински војници са нацистичком заставом

Онако како и на ово остају нијеми одређени политичари у Црној Гори, превасходно високо емотивни чланови ДПС, СДП, СД, који ових дана пружају тако дирљиву подршку Украјини, али не заправо и украјинском народу, тако су остали нијеми и на фашизам у својим редовима.

Неки од њихових истакнутих припадника редовно обилазе НВО ЦПЦ, а унутар те организације нескривено њени виђени појединци истичу нацистичке симболе.

На фејсбук профилима Мирне Никчевић и њеног супруга, који се понаша као свештеник ове организације, више пута су истакнути симболи нацизма и обоје су показивали јавно дивљење према сатанистичкој организацији  „Ред девет анђела“.

Више пута пријећено је тракторијадама, жељела се смрт српском становништу у Црној Гори, тако да нас и не чуди да они који су на то ћутали, а извјесно га индиректно хранили, неће имати потребу да се побиједи нацизам који у одређеним украјинским групацијама бива све јачи.

Свако се своме радује, а народ за то вријеме пати. Због окрутне америчке политике, неспремности на дијалог, данас, као и претходних година, имали смо прилику да видимо како испаштају Руси и Украјинци. Управо због тога, ми нећемо ћутати нашим домаћим лицемјерима, али ћемо се надати скором миру између два братска народа.

ИЗВОР: https://www.in4s.net/zapadni-i-domaci-licemjeri/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *