ЗАТО ПОЧНИТЕ ДА ГОВОРИТЕ НА СВОМ ЈЕЗИКУ – ЗА ПОЧЕТАК БАР ИЗМЕЂУ СЕБЕ

* У СССР црно није називано белим, а округло меким. Пропаганда је била пропаганда, али када је Политбиро говорио о разоружању, то није значило да треба радити на наоружавању. Са данашњим Западом и Глобалним Руководством – све је друкчије

* У глобалистичком новоговору, обично неслагање са поступцима либералних власти је – обични расизам. А масовно гласање за Доналда Трампа је – системски расизам. Ускоро ће и свако неслагање са Бајденовом администрацијом на међународној сцени бити означавано као системски расизам

* Суверенитет је штетан појам и искључен је из језика глобалног руководства. Па како онда неко, забога, може да се не склони са пута Западу?  По самој логици глобалног језика – саморазоружавање и повлачење (пред Западом) једино су исправно понашање. Све остало је, наравно, агресија

* Наш главни проблем је што им и даље одговарамо или на њиховом језику или користећи англицизме из прошлог века. Прво се доживљава као слабост. Друго као нешто попут заосталости. Авај, не само на Западу

_______________________________________________

Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

ШЕФ европске дипломатије Жозеп Борељ сматра да Запад мора доказати супериорност демократије над осталим системима. Ово би се могло схватити као покушај идеолошког спора, да бриселска бирократија, којој Борељ припада није доказ да се Европском унијом управља на недемократски начин – да у њој наднационалне бирократе много више одлучују од изабраних представника земаља чланица.

Антонио Гутереш, генерални секретар УН, друге глобалне структуре, нешто раније је прогласио бели супрематизам „транснационалном претњом“.

Шта стоји иза ове изјаве? И шта би Уједињене нације требале да ураде у том погледу?

Речи западних функционера о руском „агресивном понашању“ и кинеској „грабежљивој (предаторској) економској пракси“ мало су јасније. Ту је бар јасно ко им је крив, иако није јасно – зашто.

Разговор о климатским променама и угњетавању мањина потпуно је збуњујући. И прилично је изненађујуће што високи званичници Вашингтона са пуном озбиљношћу говоре о „нападима руских хакера“ на америчку демократију и „теоријама завере које изазивају насиље“.

Шта све ово значи? Како докучити шта глобални лидери имају на уму?

Ако се не зна контекст, све може изгледати као акутни облик шизофреније, кад пацијент губи контакт са стварношћу. Али, много је разумније претпоставити да се ради о посебном језику, коду у којем наизглед разумљиве речи значе нешто сасвим друго.

У СССР црно није називано белим, а округло меким. Пропаганда је била пропаганда, али када је Политбиро говорио о разоружању, то није значило да треба радити на наоружавању.

Данас често можете чути, укључујући америчке и европске политичаре и новинаре, да главни западни медији понављају најгоре примере понашања совјетске штампе 1970-их и 1980-их. Ово је само делимично тачно. Наше западне колеге су отишле много даље у погледу „кодирања стварности “. Наравно, они само следе инструкције.

Кодирани језик је готово увек знак тоталитарног пројекта – од малих секти до међународних политичких блокова.

„Специјални код“ је контролни алат и средство за манипулацију.

Он присиљава западњаке на послушност и ставља их у старту у губитнички положај.

Погледајмо неколико израза које врти глобална руководећа гарнитура.

       Демократија.

Ова реч се данас не користи за изборни поступак, ни да означи владавину већине, а ни за институције. Чак није ни параван за „хуманитарно бомбардовање“. Она је ознака за западни режим владавине. Акције незападних земаља и унутрашње америчке опозиције (на пример Трампових присталица) тај режим назива „изузетно опасним по демократију“. Понекад: са оптуживањем да представљају „егзистенцијалну претњу демократији“.

Имајте на уму да се у Сједињеним Државама – када се дигла халабука око „руских хакера“ и „агената ГРУ“ – то није на америчким друштвеним мрежама називало мешањем у унутрашње ствари. Генерално, такво мешање у природи не постоји за глобално руководство.

Можете се мешати само у унутрашње ствари суверених држава. А суверенитет је штетна ствар. Стога су у почетку говорили о „мешању у председничке изборе“. Касније је општеприхваћени постао термин „напад на демократију“.

И премда је прича са „руским хакерима“ измишљена од почетка до краја, значајно је да је „нападнутим“ проглашаван режимом управљања, а о „унутрашњим стварима“ Америке није било ни речи.

       Расизам.

Ово је скуп фобија, убеђења и дубоко укорењених архаичних ставова који се приписују противницима демократије уз тцрдњу да их чине неконтролисаним и неспремним за живот у демократији.

Расизам се понекад назива и ксенофобијом, сексизмом, хомофобијом итд. Правила језика то дозвољавају. Термин је релативно лако заживео на америчком тлу, али у другим земљама су се појавиле потешкоће с њим, због чега је генерални секретар УН морао да даје објашњења.

Системски расизам је расизам који је добио политичку димензију. Дакле, обично неслагање са поступцима либералних власти је обични расизам. А масовно гласање за Доналда Трампа је системски расизам.

Претпостављам да ће и свако неслагање са Бајденовом администрацијом на међународној сцени ускоро бити означавано као системски расизам.

       Теорије завере (ТК).

Овим термином се означавају чињенице, аргументи и материјални докази о прљавштинама глобалног руководства. Конкретно, сва сведочења под заклетвом о кршењима правила на председничким изборима 2020. године у Сједињеним Државама, све неподударности у бројкама, а и понекад ретроактивно мењана правила пребројавања гласова – све је то  типична теорија завере.

„Теорије завере“ често иду у истом пакету са руским кампањама дезинформација (РКД).

То су и видео снимци који приказују масовно пуњење гласачких листића на бирачким местима у бројним америчким државама – и то је РКД.

У Европе, то је указивање на недостатак спремности власти да одговоре на пандемију коронавируса.

Свако позитивно извештавање о жутим прслуцима и демонстрацијама опозиционих десничарских партија – део је РКД.

А када још RT о томе извештава – то је напад на демократију.

Global Climate Change (ГЦЦ) је реторички апарат дизајниран да глобалном руководству обезбеди управљање међународном поделом рада и технолошким развојем. Није случајно што је бајденовска администрација именовала најискуснијег дипломату и личног Бајденовог пријатеља Џона Керија за специјалног изасланика Беле куће за климатске промене.

Западна елита очигледно још увек нема много успеха у таквом управљању, па о ГЦЦ почиње да говори са примесамахистерије.

И лево крило Демократске партије САД, и мудраци из Давоса, и сам Кери трубе о неизбежној катастрофи за 9-19 година, ако се човечанство не узме у памет, односно – ако националне државе (посебно потенцијални центри развоја) не позатварају своје програме сувереног индустријског и технолошког развоја…

       Руска агресија (РА) и „агресивно деловање Русије“.

То је свака геополитичка активност Москве усмерена на јачање суверенитета Русије, обезбеђивање њених интереса у непосредном окружењу и вођење независне спољне политике изван оквира које је успоставило глобално руководство.

Џенифер Псаки је 2015-те, док је била портпаролка Стејт департмана, прочитала је фразу којом је Русију оптужила да су се њене трупе примакле границама земаља НАТО. Када се новинар успротивио, указавши да је НАТО, ширећи се на исток, сам померио своје границе према Русији, Псаки је збуњено рекла: „Како год било, не може се порећи да су Руси сада неприхватљиво близу граница НАТО“.

Она уопште није разумела приговор. Агресија је и за њу све што прави сметње Западу.

Суверенитет је штетан појам и искључен је из језика глобалног руководства. Па како онда неко, забога, може да се не склони са пута Западу?

По самој логици глобалног језика – саморазоружавање и повлачење (пред Западом) једино су исправно понашање. Све остало је, наравно, агресија.

       Предаторске економске праксе (ПЕП).

Ово се, по правилу односи на Кину и значи приближно исто што и РА, али у области трговине и технологија.

Кина, на пример, не може бити број један у сфери бежичних технологија пете генерације, јер је то у супротности са шемом међународне поделе рада коју је креирало глобално руководство.

У одређеној мери, ПЕП је и жеља Русије да доврши изградњу Северног тока 2.

Чак и овај врло кратки речник глобалног језика открива циљеве и поглед на свет западне либералне елите.

Наш главни проблем је што им и даље одговарамо или на њиховом језику или користећи англицизме из прошлог века.

Прво се доживљава као слабост. Друго као нешто попут заосталости. Авај, не само на Западу.

На све ово на исти начин често гледају и млађе генерације, васпитане на позајмљеном, а самим тим и према нама непријатељском глобалном новоговору.

Дакле, време је да почнете да говорите на свом језику. За почетак, бар између себе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.