• Проблем са две чувене декларације је у томе што су вредности имплицитно дефинисане као инструменталне, западноцентричне, материјално себичне, оне су у функцији остварења западне слике човека, друштва, политике

АУТОР: Зоран Аврамовић

Реаговање на текст „Западне вредности и Србија” проф. др Душка Лопандића, „Политика” 17. мај 2023.

Текст „Западне вредности и Србија” проф. др Душка Лопандића, потпредседника европског покрета у Србији  („Политика” 17. мај 2023)  треба, претпостављам, разумети као давање путоказа Србима где су праве вредности. На Западу. Тамо су декларације америчка (1776) и француска (1789) о правима човека, слободама, једнакости;  затим Универзална декларација УН о правима човека, Уговор о ЕУ. Посебно је импресиван члан два Уговора о Европској унији који да се практиковао, Србија не би била засута кишом бомби, као што Срби ван Србије не би доживели трагичну судбину. Убацују се у „западне вредности” мисао Слободана Јовановића, Достојевског, не зна се зашто, Доситеја, монструозни злочин у школи „Владислав Рибникар”, и речи о флекама једног писца (!).

Али задржимо пажњу на западним вредностима. Подсећање на две декларације води читаоца два века уназад у време када се укида сталешко, а рађа грађанско друштво. Од краја 18. века до наших дана много је времена протекло. Шта се све догађало са западним вредностима у европској и светској стварности до ових дана? Најкраће речено, благостање се мешало са деструкцијом. Бар три политичко-социјалне чињенице које, поред позитивног учинка западних вредности, указују на забрињавајући размак између папирних и стварних вредности.

Прво, ове објаве о правима и слободама народа и човека, прати стварност поробљавања и колонизовања. У Америци постоји институција ропства до Линколна, 1862. године, а западне европске државе шире колонијалне поседе.

Од времена поменутих декларација, на Западу се одвија борба слободарских и антидемократских вредности, а експлозија немачког нацизма пре само седамдесет година поништила је све вредности из декларација; зачудо, ослобађање од идеологије смрти дошло је са Истока Европе 1945. године, из држава које нису имале такве повеље о слободама и правима.

Ове вредности записане на Западу прате већи и мањи ратови током претходна два века. Ратови су саставни део његове вредносне историје. Освајање, ратом или миром, далеких територија и покоравање народа и раса од стране западних сила, доказ је употребе универзалних вредности за своју корист.

Друго, написане су бројне критичке књиге, великих филозофа и социолога о наличју западних вредности у западним демократијама. У недрима новог „демократског Левијатана” крије се „невидљива моћ” (Бобио) или „власт под окриљем ноћи” (Кин). Данашњи енглески филозоф, пише како се „данас у сржи свих демократских режима крије клица деспотије”.

Међутим, о пракси западних вредности пише се и у време када су оне обасјале појаву наступајућег капиталистичког грађанства. Недуго после доношења америчке декларације, дакле пре два века, Токвил путује по Америци и уочава неке вредности у стварности које ће, како време одмиче, показати своје право лице током 20. и 21. века.

Француз уочава да је основна вредност америчког друштва лично богаћење и стицање моћи. Увећавању богатства као темељној вредности Запада подређена је вредност слободе. Слобода која се слави у Декларацији практиковала се као инструмент материјалног богаћења. У слободи, пише Токвил, Американац налази „најбоље оруђе и најсигурнију гарантију за своје благостање. Они те две ствари воле једну због друге”. Он се, логично пита куда води држава са таквом врхунском вредношћу? Да ли се страст богаћења може задржати у границама Америке? У одговору користи једну аналогију са старим Римом. „Све их гони да овладају морима, као што је Римљане гонило да освоје свет”. То се запажа на почетку 19 века. Отуда он упозорава све пријатеље демократије да треба са забринутошћу да гледају на ширење основне америчке вредности.

Проблем са две чувене декларације је у томе што су вредности имплицитно дефинисане као инструменталне, западноцентричне, материјално себичне; оне су у функцији остварења западне слике човека, друштва, политике. Стално увећавати производњу, трговину, богатство – то је основа за успостављање доминације у свету. Како време одмиче ширење богатства и моћи прати и ширење војне силе (НАТО), а селективна употреба толеранције, правде, слободе све израженија.

Треће, Запад користи у неким ситуацијама ратна, антидемократска средства за остваривање својих вредности. Премного је примера који сведоче да се током историје, западне вредности остварују преварама, лажима, насиљем. А нама Србима, на рушевинама НАТО бомбардовања, не треба претерано хвалити западне вредности. У име које западне вредности, политички големаши одлучују да се без икаквог међународно правног основа, убија и руши по Србији и да потом одузму део историјске територије из њеног уставноправног поретка? У чему је то правдољубива западна вредност, где је слово из великих декларација? А Србима је нападнута темељна вредност: право на живот у границама своје државе.

Србија је гађана бомбама НАТО-а управо под окриљем западних вредности, које нису одбачене већ су протумачене тако да је војна агресија с једне стране одбрана западне цивилизације, а с друге да је то добро за српски народ. Ко ово не види тај не види ништа у свету у којем живи.

Има у Србији, у политичким групацијама и јавности оних који би се бацили у руке до краја доносиоцима западних вредности, који у духу времена следе европске интеграције. Али у народу ће остати вековно памћење да се већ три деценије, под окриљем западних вредности, обављају демонизација, клеветања, кажњавање, понижавање Срба са „хуманитарном интервенцијом” НАТО-а као крешендом антисрпства.

Свет у којем живимо није пронашао своју извесност, своју сигурност. Све социјалне и политичке вредности, покушао је да оствари Запад разним средствима, да их шири по целом свету и у томе није успео. Од вредности на папиру до вредности у стварности дуг је пут. Ко је највише одговоран  за ово размицање? Они који се највише заклињу и позивају на западне вредности, а у стварном животу делују њима насупрот.

научни саветник

https://www.politika.rs/scc/clanak/556310/Pogledi/Zapadne-vrednosti-na-papiru-i-u-stvarnosti

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *