Веровати професорско-профаној науци која не даје знања о реалном свету данас опасније је него икад
АУТОР: Андреј Фурсов
Навикли смо да западну науку сматрамо универзалном, конкретно њену тријаду Економија-Политикологија-Социологија. Истина, она је много постигла, но, у суштини, обухвата период – будимо максимално дарежљиви – од 1750. до 2000 године, 250 година. Чак и у том периоду она не обрађује главно: шта одржава западни систем, шта представља камен-темељац капитализма, капиталистичког система. Јер, то није држава и то није капитал. Оно, о чему ћу говорити, јесу структуре које оваплоћују у себи основне противречности капиталистичког система.
Капитализам је економски јединствен светски систем. Целина. Робни ланци не знају за границе. А политички ово није јединствена целина, већ збир појединачних држава. У крајњој линији, тако је било до 1648. до Вестфалског мира, и, како-тако до данас и поред тога што све пуца по шавовима, криви се, изопачује, уз крикове, но некако тај систем опстаје. Да, он ће умрети кроз 20-25 година, може бити и раније зато што се сада све брже одвија. Но, сада је ту.
И тако, имамо троструку противречност:
- Капитал – држава.
- Политика – економија.
- Целовитост – сумарност
Погледајмо. Елемент који формира капиталистички систем је његова владајућа група – капиталисти који се не поклапају увек са буржоазијом. Дакле, капиталистичка класа – северноатлантска – посебно финансијска буржоазија, увек има интерес изван граница своје земље. Од самог почетка. И да би реализовала овај интерес, она мора да наруши законе и своје и туђе земље.
Једном-двапут то може да прође. А онда ће их ухватити за врат и у затвор. Значи, крупна буржоазија има историјску потребу – другачије она не може да функционише – да поседује наддржавне структуре. То је под А. Под Б: оне морају бити затворене. Не тајне, већ затворене. И под В: оне морају имати нешто као своју квази-идеологију.
Претпоставимо да уопште не знамо за ове организације. Чисто теоријски израчунали смо да капитализам није пар – капитал-држава, већ троугао. Капитал, држава и затворене структуре наднационалног споразумевања и управљања, које оваплоћују целокупне и дугорочне интересе капитализма као система, ограничавајући интересе капитала.
Не инсистирам да је следећа дефиниција капитализма – једина, али код нас, због нечега, многи мисле да је капитализам – својевоља капитала. Ништа слично томе! Капитал је постојао и пре капитализма и постојаће и после њега, у епохи дигиталних платформи. Но, капитализам је нешто друго. Коректније би било рећи да је капитализам такав систем који обезбеђује сталну акумулацију капитала (у времену) и његову експанзију (у простору). И у исто време га ограничава у његовим дугорочним и целокупним интересима. Граничници су затворене групе и структуре.
Када се код буржоазије појавила таква потреба она ништа слично у рукама није имала. И по принципу „Кувај чорбу од оног што имаш“ дохватили су прво што им се нашло под руком – масонске структуре. Масонске структуре су постојале у XVII веку. Но, званично се сматра да су створене 1717. године.
Узгред, у римокатоличким школама у Немачкој, на првом часу, учитељ прилази табли и пише: „1517, 1717, 1917“. То су три појављивања антихриста у свету. Године 1517. јасно је ко: Лутер је закуцао своје тезе. Године 1717 – масонске организације, а 1917 – Социјалистичка револуција. Ниједна политикологија се не бави изучавањем ових структура.
Дакле, прво су масонске структуре. До данас се могу срести људи који кажу: „Масони управљају светом.“ Заправо, историја масонског успона се завршила средином XIX века, када су победиле све масонске револуције, када је дошло до подржављења масонства. После тога масони су се борили само са дивљим ложама. И до средине XIX века са карбонарима (групе тајних револуционарних друштава, основаних у Италији почетком 19. века – прим. Стања ствари). То је све, проблеми су решени. Нови проблеми су настали крајем XIX века.
Потребно је рећи да је еволуција затворених структура потпуно у корелацији са етапама развоја капиталистичког система. Нова етапа је наступила крајем XIX века. То је оно што марксисти називају епохом империјализма. Јавила се потреба за новим структурама. Пре свега, оне су створене у Немачкој – Geheimes Deutschland, Тајна Немачка. Одговор Британаца било је Друштво Родс-Милнера. Затим, у послератном периоду, када се поново појавила потреба за новим структурама створен је овај несрећни клуб Билдерберг… Но, никле су и заиста озбиљне организације. На пример, веома озбиљна структура која је одиграла велику улогу у рушењу Совјетског Савеза је – Le Cercle. О њој постоје свега две књиге, једна на енглеском, друга на француском. Јер о Билдербергу сада само лењивци не пишу, то је неозбиљно.
Нова етапа – нове структуре. Наступила је нова етапа, везана за терминалну кризу капитализма. Биће врло занимљиво посматрати настајање нових структура. Иако се сада процеси, очигледно, одвијају другачије, као међусобно прожимање онога што се зове „deep power“ – „дубока власт“; термин „дубока држава“ није одговарајући. Држава је формализована структура. Овде је реч управо о дубокој власти која се сада слива са овим структурама.
Даље. Чиме се још не бави наука која изучава власт у капиталистичком систему. На пример, фактор језуита. Затим: специјалне службе као аутономни играчи. Средином седамдесетих година Хантингтон, о којем не треба судити по будаластој књизи „Сукоб цивилизација“ коју је специјално написао као концептуални вирус и пустио да будале за њим потрче. Хантингтон је врло озбиљан човек. Да бисте схватили колико је озбиљан погледајте његову књигу, чини ми се из 1959. године, „Војник и држава“. Сјајно! А средином седамдесетих написао је тајни извештај у којем је показао како су се специјалне службе Запада преоријентисале са државе на транснационалне корпорације и са државно-монополистичке буржоазије на корпорократију.
Овде је криминал. Криминалом се код нас баве криминолози, али не и специјалисти за капиталистички систем. Иако постоје две француске књиге „Capitalisme criminel“. У њима је веома добро показано да 50% банака у капиталистичком систему опстаје захваљујући прању новца. И ово је реалност коју треба разумети и због тога је потребно изучавати. Веровати професорско-профаној науци која не даје знања о реалном свету данас је опасније него икад.
С руског посрбио: Александар Мирковић
(Сродство по избору, 14. 12. 2022)
ПРЕУЗЕТО СА: https://stanjestvari.com/2022/12/16/fursov-zapadna-nauka/