Да ли у Свијету постоје моћници који су у стању да изазову вјештачку несташицу хране на глобалном нивоу и да ли им таква могућа ситуација одговара? Одговор на то питање је највјероватније потврдан.
Владе многих држава доносе одлуке и понашају се тако да изазивају штету својој држави и народу, а и у глобалном смислу оне немају хуманистички, праведни и достојанствен карактер. Собзиром да такво понашање влада не може бити само себи сврха, већ да мора постојати центар свјетске моћи којем то одговара, а има снагу и могућност да владе многих држава стави у своју функцију, откуд онда потреба таквог центра моћи да негативистички, па чак и разарајуће дјелује? Можда зато што се испунило вријеме досадашњег међународног поретка у којем је била присутна и највећа пљачка у историји човјечанства и то преко долара, као и присуство доминантне силе која је не само то омогућила, већ је она успоставила и своја „правила игре“ скоро читавом свијету. И сада, када се тај процес завршава, хоће да кроз хаос направи искорак и дође до свог новог циља (пороби човјечанство и загосподари његовим богатствима).
Тај хаос у себи садржао би вијештачки изазване економске кризе, наметнуте ратове, вјештачки изазване болести и глад… Ових неколико реченица су заправо увод у текст у којем се износе чињенице и из њих изводе реални закључци.
Прије скоро годину дана, украјински предсједник Володимир Зеленски неосновано је оптужио Москву у Савјету безбједности УН да је она изазвала „глобалну кризу са храном која пријети глади у Африци, Азији и другим регионима, што ће у крајњем случају бити повод за политичким хаосом великих размјера у многим земљама свијета“. Вријеме је показало да су ове оптужбе биле апсолутно политизоване јер статистички податци данас нам свједоче о нечему сасвим другом и дају нам могућност да откријемо суштину неоснованих оптужби кијевског режима. Према аналитичким процјенама, руско-украјински сукоб би до краја 2023. могао довести до тога да још 18,8 милиона људи живи у условима хроничне неухрањености.
У контексту глобалне сигурности хране, треба говорити прије свега о физичкој и економској доступности хране. Према свјетским извјештајима, Украјина извози само 2,5% пшенице. На основу чињенице да жито чини само 20% свјетске понуде хране, допринос Украјине није већи од 0,5%. Дакле, упркос оптужбама на рачун Русије да омета извоз украјинског жита, гола статистика искључује питање физичког недостатка производа. У стварности, проблем је – његова економска недоступност.
Док западни експерти ситуацију у Украјини сматрају катализатором свих недаћа, њихове владе политиком санкција доносе штетне политичке одлуке које имају далекосежне негативне посљедице по цео свијет.
Пољопривреда је увек сложен производни ланац који претходи финалном производу. Док скоро половина свјетске хране зависи од ђубрива, хемијска индустрија зависи од цијена енергената. Западни нафтни ембарго и сужавање енергетских пројеката са Русијом изазвали су енергетску кризу у Европи, што је довело до значајног повећања цена европских ђубрива. Цијене било које врсте ђубрива сада су знатно изнад својих највиших показатеља још од глобалне кризе 2008. Осим тога повећани су трошкови сакупљања, транспорта и обраде хране.
Истовремено, Запад не показује спремност да ријеши све ове проблеме. Током пандемије растуће цијене природног гаса довеле су до тога да су многе фабрике ђубрива у Европи обуставиле свој рад у јесен 2021. У исто вријеме, тешке поплаве и топлотни таласи 2021. године уништили су кључне усјеве у Америци и Европи. Након што су Украјини додијелили 4 милијарде долара помоћи, републиканци у америчком Конгресу блокирају иницијативе за помоћ другим регијама.
Схватајући могућност новог таласа илегалних миграција из земаља у развоју, развијене земље, предвођене САД, почеле су да предузимају локалне мјере у оквиру USAID, ФАО и мањих невладиних организација, које на жалост нису довољне да би се поправиле велике грешке, које су они правили деценијама. A то је западни стил – да се доносу непромишљене политичке одлуке с циљем успостављања доминације владања свијетом, умјесто да се искрено ради на пројектима усмјереним на побољшање благостања међу народима и нацијама.
Предсједник СНП – Избор је наш
Чанковић Дане