Агонија постзапада и мобилизација
АУТОР: Андреј Фурсов
„Златна милијарда” је већ прошлост. Јер са програмом смањења становништва који се сада спроводи биће сасвим другачије бројке. Реч је конкретно о светском врху, око 0,1%, што је око 12 милиона људи, и извесна количина свих осталих. И ове две групе ће бити два различита човечанства.
Систем који ће Шваб и снаге иза њега уредити укључује промену биолошке природе човека. Потпуна промена! И успостављање контроле над њима, од стране таквих као што је Шваб. Мало је вероватно да ће од тога нешто бити. Али мислим да ће успут учинити много тога.
Ако говоримо о будућности у коју бисмо желели да дођемо, онда можемо рећи следеће. У немачкој класичној филозофији постоје два концепта „тако треба да буде“ и „реално“. Не треба их мешати. Оно што бисмо желели је социјално праведно друштво, његова слика је генерално јасна. Али живот је потпуно другачији. Тренутак који сада доживљавамо је да се стари свет сломио. Он је већ, заправо, сломљен.
За многе људе, посебно људе моје генерације и нешто млађе који су затекли покојни Совјетски Савез, упркос свим критикама покојног СССР-а, то је био миран живот са поверењем у будућност. Ево једна од карактеристика садашњег живота је да је ово самопоуздање постало много мање. И треба се навикнути на то.
Уопштено говорећи, мора се рећи да је период историје који је био након завршетка Другог светског рата и окончан уништењем Совјетског Савеза, ових 45-50 година, био јединствен период у историји. Био је то миран живот. Видим само два аналога. Ово је период после Наполеонових ратова у Европи и Римском царству 2. века нове ере. Ови периоди су веома, веома кратки.
Сада смо ушли у период разбијања једног система и настајања новог. Ово је веома озбиљан шок. И он захтева од људи две врло једноставне ствари. Једноставно на први поглед. Вољу и ум. Имајте на уму да разумете ситуацију и не паничите. Схватите да више неће бити као пре. И вољу да се одупремо околностима и створимо на простору који нам припада, друштво највеће могуће социјалне правде.
Генерално, не постоји 100% поштено друштво. Сваки анти.ентропијски облик, свака социо-биолошка структура подразумева хијерархију. А то значи кршење социјалне правде. Али ми савршено добро знамо да је у истом Совјетском Савезу било више социјалне правде него на капиталистичком Западу. Стога, на основу периода у коме живимо, треба да будемо спремни за веома озбиљан обрачун са умирућим постзападом. Запад је у агонији. Ипак, у овој агонији, он је веома опасан. Дакле, овде је пре свега потребна унутрашња психолошка мобилизација. И треба да живимо тако да се касније не бисмо стидели пред прецима и потомцима.
Често размишљам о томе како је мој отац, који је победио у Великом отаџбинском рату и потписао се на Рајхстагу, то оставио мени и мојој генерацији. Напустио је моћну земљу. Шта остављамо нашој деци? Зезнули смо ствар. Све што нам се дешавало у протеклих 30 година треба исправити. Грешке треба да исправљамо да нас се деца не стиде. Да не би завршили у електронском концентрационом логору, да не би били подложни утицају корпорација.
Морамо бити спремни на чињеницу да живимо у чудном свету, где је граница између конфронтације и мира уопште избрисана. Односно, у једном делу света постоји сукоб, а негде у близини мир. Ово је несхватљива ситуација. Морамо бити приправни. Главне ствари су психолошка мобилизација, мобилизација административног апарата, цивилног сектора. Не можете бити корисни ако сте психички опуштени и мислите да ће, па, још месец или два или три, и све ће се вратити. Не, неће се вратити. То је потпуно другачији живот.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/k_chemu_nam_vsem_gotovit_sya