Саопштење поводом Шмитове одлуке и могуће дисквалификације Додика и Изетбеговића

Смишљена је завјера против српског народа и Републике Српске. Нелегални Шмит донио је нелегитимну одлуку која „омогућава оправдање“ да Централна изборна комисија БиХ, рецимо, лакше дисквалификује Милорада Додика, па и СНСД, чак и Бакира Изетбеговића, са избора у октобру 2022. године. Разлоге за дисквалификацију неће им бити проблем пронаћи.

Могућа завјера се састоји у томе да у организацији Запада на власт дођу они који ће, рецимо у Предсједништву БиХ, допустити  да БиХ  уђе у НАТО оправдавајући  своју одлуку потписивањем претходне власти за такву активност. Дакле, једни када су на власти потписују, а други, који су до тада били у опозицији,  када дођу на власт реализују то што су претходници потписали, пребацујући кривицу једни на друге.

Милорад Додик, док је он на власти, не жели, неће, или не смије да допусти улазак српског народа – Републике Српске у НАТО,  што би био сигурн пут у њен нестанак и губљење идентитета српског народа. Зато се не смије прихватити дисквалификација Додика, већ напротив треба га подржати да побиједи на изборима, како би се спријечио евентуални долазак оне власти која би  рекла „они су потписивали, ми морамо реализовати то – пут у НАТО“.  Додик се не смије повући без борбе.

Уколико се деси такав процес и Додик мирно прихвати дисквалификацију, то ће значити да је стварно постојала општа завјера и то на начин да су „вукови сити а овце на броју“,  само што је у том случају српски народ преведен „жедан преко воде“,  покрећући процес самоукидања Републике Српске а сав Балкан (и Србија и БиХ) је ушао у НАТО.

Међутим, тај могући план може се и спријечити и демантовати завјера, да уколико се крене у такав процес у том случају да Додик покрене процес раздруживања Републике Српске и Бошњачко-Хрватске Федерације, односно проглашења независности Републике Српске.

Враћање надлежности Републици Српској, па и њено проглашење независном државом може се објаснити као и пронаћи правно и природно утемељење у сљедећем: Неугрожавајући никога, највеће право је право на живот, како појединца и колективитета тако и политичкоправног субјекта – Републике Српске. Пренос овлаштења са нивоа Републике Српске на ниво заједничких институција БиХ вршен је што легално и легитимно уз сагласност српских представника (и то уз њихову добру намјеру) али и насилно, пот притиском и дјеловањем наметнутих одлука високих представника. Сада српски народ уочава да добра намјера његових представника није вриједила, те да је угрожено највеће право, право на живот Републике Српске, а које се  мора одбранити.

За Српску – Устаћемо.

Бања Лука,                                                                   Предсједник СНП – Избор је наш

29.07.2022.                                                                                   Чанковић Дане       

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.