• Величанствено дело Светог Саве Српског пружило је надахнуће читавом низу  углавном незнаних српских песника. Професор Боривоје Маринковић (1930–2012), историчар српске књижевности, у свом зборнику „Српска грађанска поезија“ (Београд, 1966) открио је и пребројао чак двадесет две (!) текстовне варијанте и редакције и више мелодијских варијанти Светосавске химне…

АУТОР: Драган Р. Млађеновић 

            Немогуће је преценити улогу и значај Светог Саве Српског (око 1175 – 14. јануар  1236), благочашћа учитеља, путеводитеља, просветитеља, оснивача и првог архиепископа Српске Православне Цркве (1219). Можемо само наслутити на каквом би се беспућу и странпутици нашао Српски род да није било овог духовног горостаса. Зато на празник Св. Саве (14/ 27. јануара) у цркви, школи и дому певамо тропар, најсвечанију песму празника, која у преводу гласи овако: „Пута који води у живот био си водич, првопрестолник и учитељ. Када си дошао, светитељу Саво, најпре си своје отачаство просветио, и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога те као равног апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост“.

Величанствено дело Светог Саве Српског пружило је надахнуће читавом низу  углавном незнаних српских песника. Професор Боривоје Маринковић (1930–2012), историчар српске књижевности, у свом зборнику „Српска грађанска поезија“ (Београд, 1966) открио је и пребројао чак двадесет две (!) текстовне варијанте и редакције и више мелодијских варијанти Светосавске химне од којих ћемо издвојити оне значајније:

  1. Најстарија је тзв. Калуђерска химна „Воскликнем љубовију Светитељу Сави“ непознатог песника испевана на црквенословенском језику вероватно у 18. веку. Захваљујући препису који је у манастиру Кувеждину на Фрушкој Гори 1832. начинио јеромонах овог манастира Силвестар Вучковић (1800 – после 1861), надалеко познат као одличан „псалт“ (црквени појац), сачувана је најстарија верзија Светосавке химне. Касније је у Хиландарској библиотеци овај препис открио црквени историчар, прота Стеван Димитријевић (1866–1953) и објавио у часопису „Дело“ (бр. 57, 1910, стр. 398–411). Одатле је Химна прештампана још двапут: у зборнику Уроша Џонића, „Свети Сава у народним и уметничким песмама“ (Београд, 1935), и у поменутом зборнику професора Боривоја Маринковића, „Српска грађанска поезија“ (Београд, 1966, књига друга, бр. 385). Најстарији, калуђерски запис Светосавске химне почиње следећим стиховима:

Воскликнем љубовију Светитељу Савви,

Наши да покријет голуждрави глави.

Тамо венци, тамо слава, Где наш сербски пастир Савва

Појте му Сербљи песн и утројте.

  1. Србијанска или шумадијска „Пој Србе, пој“ је свечана песма у славу Светог Саве, чије је стихове и мелодију испевао професор Крагујевачке гимназије Вукашин Радишић (1810–43). Песму су његови ученици први пут певали на Светосавској беседи 1838. године;
  2. Студентску химну је са црквенословенског изворника први на српски препевао прота Павле Стаматовић 1839. године у Сегедину (данас у Мађарској). Протин ученик Јован Ђорђевић је касније по сећању реконструисао српски препев проте Павла. (Јован Ђорђевић, „Светосавска песма“, `Бранково коло`, 1898, 3, 88-90).

Прота Павле Стаматовић (1805–64)

„Магазин за художество, књижество и моду“ за 1839. годину даје извештај  о торжественој (свечаној) прослави Светог Саве у Сегедину: „Јуче је дан Светог Саве најторжественије прослављен био… Шездесет у Лицеуму овдашњем Мудрољубија (философије, нап. Д. М.) Слушатеља који су се именом и чесћу Сербском завештали, да дан Патрона и Просветитеља свог најторжественије прославе, на Хору Церковном лик су краснопеваца састављали; и целу Божанствену службу с највећим одушевленијем и ревносћу на славу Божију, на чест светог Патрона народњег, на радост, утешеније и созиданије свију на молитву собрани Христијана најтрогателније отпојали… Особито је внимање присуствујући Христијана на себе обратило то, што је краснопевни лик Мудрољубаца једну на чест светог Савве, у духу народности Церкви соразмерно састављену, ,есто причасна отпојао песну, која с таковим умиленијем от народа саслушана и с таковим утешенијем и задовољством примљена била, да је јошт истог дана у сто и више преписа на све стране околне разнешена и разаслана тако, да је у ова три дана најмилијом народњом песном постала“;

  1. У београдској Саборној цркви се Светосавска химна певала, рекло би се, већ 1846. године. Те године је на мелодију Светосавске химне написао пригодне стихове и српски песник Јован Илић (1825–1901), отац четворице песника међу којима је најпознатији био Војислав (1860–94). Илићева песма носи наслов „Чувствовања младога Србина на Светога Саву“ (Београд, 1846, 4, 13). Уз песму, која је касније прештампавана, сам песник је дао следећу напомену: „Ово је позната пјесма, овдје у мјесту сада на Светог Саву, после божествене службе, на пјевалишту пјевана и мени сљедујући повода дала.“;
  2. Песму „На дан Светог Саве“ је 1853. године за децу и омладину испевао прота Јован Сундечић (1825–1900), песник и православни свештеник на Цетињу, престоници Црне Горе. Мелодију Светосавске песме проте Јована исхитрио је мало познати далматински композитор Ј. Шалгети;
  3. Грађанску светосавску химну је на црквенословенском (?славјаносербском) певао у Бечу на дан Св. Саве 1858. „Васо, стриц г. Ристе Хаџи Ристића, који је скупљао око себе српску омладину. На тој је слави онда био и наш славни композитор Корнелије Станковић (1831–65). Кад је Станковић чуо песму допадне му се, одмах седне са једним омладинцем, прекроји песму, дотера је и стави на ноте. Стриц г. Хаџи Ристића је после певао, а Станковић га на гласовиру пратио. Толико сам чуо од г. Риста Хаџи Ристића“. (Миле Гуслар, псеудоним Панчевца Михаила Прите, „Светосавска песма“, Бранково коло, 1898, 9, 284 – 286); Корнелије је песму пажљиво записао, а потом потражио и једног „омладинца“, а то је био песник Александар Сандић (1836–1908), Вуков лични писар и помагач. Корнелије је од Сандића тражио да препева црквенословенски текст на чисто српски, како би ту мелодију са српским препевом обрадио као соло–песму за глас и клавир и унео у своју збирку „Србске народне песме посвећене Србкињама“ (Беч, 1859). Ево како је то касније описао биограф Александра Сандића: „А Сандић огледао се испрва и у стихотворству, па је неке песмице своје и штампао. Осакатио је, као што сам признаје, дивну `Светосавску песму`, преведавши је са црквенословенског на српски и додавши јој две–три строфе на крају. То је учинио по жељи свога пријатеља Корнелија Станковића, који ту песму написа нотама за певање и за клавир, па да се што већма по народу рашири, не хтеде јој нипошто потписати под ноте поменутог текста и језика, него затражи превод српски…“ (А.: „Професор Александар Сандић, књижевник српски“, Јавор, 1891, 43, 683)
  4. Свештеничка светосавска химна је дотерана изворна песма на црквенословенском језику. Песничку редакцију је 1860. године извршио прота Димитрије Поповић за потребе богослужења на дан Светог Саве;
  5. Песму „На Светог Саву“ написао је пре 1868. године песник Сима Поповић (1844–1931), а мелодију компоновао Чех Вацлав Хорејшек (1839–74). Песма је први пут певана на Светосавској беседи у Земуну 1868. године;
  6. Песму „Свети Сава“ написао је песник Никола Кашиковић (1861–1927), а мелодију компоновао Славко Зорић. Текст песме је са нотним записом мелодије објављен у сомборском дечјем листу „Голуб“ (1884, 1, 8);
  7. Школска светосавска химна на српском језику је настала пре 1889. године. Њу су за ђаке основне и средње школе у својим уџбеницима за певање штампали учитељи Михаило Протић и Станоје Николић 1889. године;
  8. Званична Школска Химна Светом Сави на српском која се, почев од 1940. године прештампава у календару Српске Православне Цркве (издање Св. архијерејског синода СПЦ), представља најпознатију, општеприхваћену Светосавску школску химну. Реч је, рекло би се, о компромисној редакцији свих набројаних варијанти. Њу данас знају и певају на Светог Саву сва српска деца широм васељене:

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави

Српске цркве и школе Светитељској глави./

Тамо венци тамо слава Где наш српски пастир Сава.

Појте му Срби, Песму и утројте!

 

Благодарна Србијо, Пуна си љубави

Према своме пастиру Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву.

Појте му Срби, Песму и утројте!

 

С неба шаље благослов Свети отац Сава;

Са свих страна сви Срби С мора и Дунава.
К небу главе подигните Саву тамо угледајте.

Саву српску славу, пред престолом Творца!

 

Да се српска сва срца С тобом уједине,

Сунце мира, љубави, Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози,

Почуј глас свог рода, српскога народа!

 

Пет векова Србин је У ропству чамио

Светитеља Саве Име је славио.
Свети Сава Србе воли И за њих се Богу моли.

Појте му Срби, Песму и утројте!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *