Задатак Румуније је да украјинској артиљерији обезбеди муницију

АУТОР: Владислав Гулевич

Повећана потрошња артиљеријске муниције на фронтовима Северног војног округа тера Запад на нестандардне одлуке.

Према статистикама страних стручњака, Оружане снаге Украјине за месец дана потроше онолико артиљеријских граната колико је потрошено за три месеца на Источном фронту током Великог отаџбинског рата, а опрема коју испоручује НАТО брзо се хаба и треба да се поправи у иностранству.

Тако се у Пољској ремонтују француске хаубице CAESAR калибра 155 мм које користе Украјинци. Показало се да је њихова отпорност на хабање нижа од очекиване. Испорука хаубица у Пољску повезана је са ризиком од гађања руских авиона и артиљерије, па се топови транспортују појединачно или растављени. Ово успорава њихов процес ремонта. Кијев се жали да чак и у одсуству руских напада, транспорт хаубица у и из Пољске траје предуго.

Због недостатка радионица за поправку НАТО наоружања у Украјини, Париз не види разлог да снабдева Кијев скупим тенковима „Леклерк“. О овом проблему се разговарало крајем децембра на састанку у Кијеву између француског министра одбране Себастијена Лекорнуа и украјинског министра Алексеја Резникова. Лекорну је обећао да ће преговарати о трансферу хаубица CAESAR из складишта данске војске у Оружане снаге Украјине. Данци су наоружани са 19 француских хаубица, колико ће их послати у Украјину још се не зна.

Француска такође испоручује Украјини хаубице ТРФ1, системе противваздушне одбране Crotale, оклопна возила, противтенковске системе и противтенковске мине ХДП-2А2. Америчко и немачко оружје се троши брзо као и француско. На хаубицама М777 понекад морате мењати цев неколико пута у три до четири месеца, а на немачком ПзХ 2000 систем управљања брзо закаже.

Недавна тестирања у Сједињеним Државама модификоване самоходне хаубице М109А7 Паладин са увећаном цеви од девет метара у оквиру програма Extended Range Cannon Artillery (ERCA) показала су да се ова врста оружја истроши након малог броја хитаца. Програм ERCA је покренут да би се затворио јаз у ватреној моћи са хаубицама које користе Русија и Кина, али до сада нису постигнути значајни резултати.

За брзу испоруку артиљеријске муниције у Украјину и коришћење додатних капацитета за ремонт западне опреме, НАТО је одлучио да искористи ресурсе румунског војно-индустријског комплекса. У блиској будућности, након реконструкције, у Румунији ће бити пуштена у рад фабрика за производњу граната 152 мм совјетског обрасца и 155 мм НАТО типа. Локација фабрике је тајна. Изградњу фабрике финансира Немачка. Истовремено, Немачка преузима команду над Заједничком радном групом НАТО-а веома високе спремности, која је такође распоређена у Румунији. Задатак групе је да се упусти у борбу у року од 48-72 сата након почетка непријатељстава са потенцијалним непријатељем. Већина у групи су Немци (2.700 војника).

„Немачка је важан савезник и захваљујемо јој се што је предводила групу 2023. године… Ово је тим за брзо реаговање НАТО-а и кључни део наше колективне одбране. Немачко руководство је снажно демонстрирало њену посвећености и способност”, рекла је портпаролка румунског НАТО-а Оана Лунгеску.

Копнене снаге ове НАТО групе имаће 2023. године 11.500 војника из Немачке, Холандије, Норвешке, Белгије, Луксембурга, Словеније, Чешке, Литваније и Летоније. Група укључује јединице немачке војске – 393. тенковски батаљон (са тенковима Леопард 2А7), 345. артиљеријски дивизион (са самоходним хаубицама ПзХ 2000), 131. батаљон логистике, транспортни хеликоптерски пук (са хеликоптерима НХ90) и јединице хеликоптера НХ90. специјалне снаге. У случају оружаног сукоба, њихове потребе за муницијом ће обезбедити румунска индустрија.

„Реализација пројекта ће довести до смањења притиска на војно-индустријски комплекс западних земаља, пошто је потрошња муниције [у Украјини] достигла импресивне нивое… На пример, од почетка сукоба, САД су Кијеву испоручиле више од милион артиљеријских граната… Производња две врсте муниције је дашак кисеоника за украјинску војску, која је потрошила већину залиха граната од 152 мм, а њихова попуна је тешко могућа, пошто се гранате производе у Русији и Србији“, пише румунско издање DefenceRomania.

Румунија има развијен војно-индустријски потенцијал још од социјалистичких времена. Фабрика Arsenal Reşiţa бави се пројектовањем, поправком и производњом артиљеријског наоружања. Фабрика Carfil у Брашову производи муницију за бацаче граната и топове у НАТО обрасцу. Electromecanica Ploieşti (Плоиести) – ракете за противтенковске системе и системе противваздушне одбране. Cugir Arms и Mecanică Cugir  – малокалибарско оружје и куполе. Automecanică Moreni – оклопне аутомобиле и амфибије САУР 1 и САУР 2. Mecanică Plopeni – разне врсте светлеће муниције. Mecanică Bucharest у Букурешту дизајнира, поправља и модернизује оклопна возила.

Постоје фабрике за производњу барута (Pirochim Victoria у Брашову), граната од 122 мм, димних бомби и граната (фабрика Tohan у Брашовском округу), противтенковске грабате и шок гранате (Mecanică Mija), пројектовање и производња пешадијског оружја (Mecanică Sadu), авио бомбе и мине (Uzina de Produse Speciale у Трговишту).

Паралелно са овим, војно-индустријски комплекс Пољске прелази у сусрет потребама Оружаних снага Украјине. Након пољске верзије совјетског тенка Т-72 Twardy, у Украјину се испоручују артиљеријске гранате, бацачи граната, малокалибарско оружје и муниција. 2023. година почела је за Министарство одбране Пољске потписивањем уговора о набавци 70.000 јуришних пушака Грот 16 ФБ-А2 калибра 5,56 мм произвођача Broni Lucznik-Radom у вредности од 188,7 милиона долара за војску.

Западни војни експерти предвиђају да ће у наредном периоду СВО – Специјална војна опеација, услед брзог хабања артиљеријских оруђа, бити значајна улога аутоматских система за управљање ватром, средстава за откривање циљева, успостављања координата и њиховог аутоматског преношења у ударне системе, као и високе прецизности, а такође повећаће се значај високопрецизних артиљеријских граната.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/01/06/voennaja-promyshlennost-rumynii-i-polshi-perekljuchaetsja-na-obespechenie-potrebnostej-vsu-58148.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *