- „Легализација масонерије и ционизма догодила се још у СССР-у, под Горбачовом, када је Кремљ са почастима примио Великог мајстора ционистичко-масонске ложе Бнаи Брит и њеног духовног вођу Хенрија Кисинџера, једног од „архитеката“ демонтаже Совјетског Савеза и љутог непријатеља Русије.“
+ + +
Са сајта „Русский Вестник“ познатог православног публицисте и руског патриоте Олега Платонова, који је већ пет година прогоњен у Русији и осуђен на 4 године лишавања слободе условно, због раскринкавања завере светске кабале против Русије и Православља – доносимо сјајну анализу из пера Владимира Бољшакова о стању у Русији данас.
„Русский Вестник“ се иначе бави широким спектром тема: оживљавањем православља у Русији, политиком, економијом, предузетништвом, историјом, војском, козацима, словенским братством, рускм борилачким вештинама, руском културом, науком, школом, здрављем, родитељством, вештином преживљавања… И све то кроз призму оживљавања руског националног идентитета, па отуда и оживљавања улоге Руске православне цркве у друштву. Патријарх московски и целе Русије АЛЕКСИЈЕ II, у једном од писама упућених главном уреднику, напомиње да је лист „Русский Вестник“ „једно од ретких руских издања које доследно заузима православни став у промишљању и анализи текућих промена, како код нас тако и у свету у целини“.
+ + +
Ненародно власништво
Лажна уверавања Руса да је „Гаспром“ наводно „национално благо“, о чему нам ТВ рекламе говоре стотину пута дневно, не издржавају тест стварности. Гасификација села и викенд насеља у оквиру упутстава председника из маја требало је да обезбеди „снабдевање кућа гасом без привлачења средстава грађана“. „Гаспром“ је био у обавези да ову идеју преточи у стварност, где су обећања промењена на свој начин. Најавили су да ће цев довести „до сваке локације“ и поставити је до куће о трошку „срећног“ власника. Цена таквог „доброг дела“ процењује се, према различитим изворима, од 200 хиљада рубаља до пола милиона. Који ће то пензионер, а не било који запослени, убирати толики новац за „народну имовину“ и коме ће припасти?
У међувремену, „Гаспром“, „Росњефт“ и друга „национална имовина“ могли би да позајме одлично инострано искуство таквих нафтних држава као што су Саудијска Арабија, Оман, Катар и Уједињени Арапски Емирати, где се приходи од извоза нафте и гаса заправо деле са својим грађанима – дају бесплатно бензин и дизел гориво, месечно плаћати сваком грађанину проценат из добити државних корпорација, у потпуности субвенционисати здравство и школовање студената у иностранству итд. И зато тамо нема старица које стоје у метроу са испруженом руком. А има људи поносних на своју државу и захвалних на бризи!
Диктат Запада
Русија је, као и многе друге земље, је у стању културне окупације од стране Сједињених Држава и других западних земаља. У рекламама опсесивно доминирају дугине боје ЛГБТ особа, а амерички поп је свуда: у теретанама, тржним центрима, па чак и у јавним тоалетима. На ТВ-у, у биоскопима, на Интернету – доминација холивудских филмова и ТВ серија. Западни говорни паус папир зачепљује језик: твитујте ми, пошаљите СИМ картицу итд. Образовни систем се гради по западним моделима. Културна окупација је део глобалног пројекта вестернизације човечанства, стандардизације друштвеног поретка, економије и културе на глобалном нивоу у складу са америчким моделом у складу са вредностима које се сматрају фундаменталним у земљама колективног Запада и бесрамно се проглашавају универзалним и обавезним за читаво човечанство. Савремено мисионарство „западне вере“, које попут пандемије захвата читаве земље и цивилизације, диктира и указује како се за њих треба живети, одликује се веома агресивним карактером. Увођење транснационалних корпорација и њихових производа у друге светске системе и појединачне државе прати перманентно праћење поштовања норми америчке демократије, као и да ли се западне „вредности” у потпуности афирмишу, да ли западна масовна култура свуда доминира. У зависности од тога, одређују се параметри сарадње и интеракције са одређеном земљом. У ствари, реч је о посредованом диктату, уз помоћ којег се национални интереси једне или друге земље замењују националним интересима Сједињених Држава и других земаља колективног Запада.
Да би контролисале поштовање западних норми и вредности, САД су свуда умножиле своје агенте, мреже, невладине организације које прогоне свакога ко бар на неки начин покуша да се одупре агресивној западној либералној доминацији. По плану глобалистичких стратега, народи света на крају не би требало да имају ништа своје. Чак и рекламе. О традиционалном родном идентитету, традиционалној породици и осуди сексуалне бестидности и безакоња да и не говоримо. Али ако је неко против и огорчен на доминацију туђинских вредности и идеологија, онда је прогон у пуном јеку. Посебно се у том погледу истиче служба политичке истраге ционистичко-масонског реда Бнаи Брит „Антидифамациона” (АДЛ). „Фашиста“, „расиста“, „терориста“ – ове оптужбе су у сталном клипу АДЛ-а, који настоји да потисне сваку критику на рачун доминантног либералног фашизма на Западу, међународног ционизма и светске масонерије. Заједно са њом, под заставом толеранције свих боја дуге, појављују се они „бранитељи права и слобода“ који се залажу за слободу разврата и свих сексуалних изопачености и перверзија које региструју психијатри.
Глумицу Марију Шукшину узнемиравала је ова публика у руским медијима након што је критиковала покретање новог пројекта драг шоуа „Краљевске кобре” уз учешће такозваних драг квинова, тј. мушкарци у женским ликовима. Шукшина је рекла да је такве ствари шокирају. „Такви догађаји, такве представе“, примећује глумица, „односе се на изопачени смисао и изопачени ум“. Она сматра да је садашња млада генерација већ потпуно искварена на основу некултуре, која је у нашој земљи успостављена већ 30 година. „Наше духовне и моралне вредности и традиције се намерно уништавају, а то је оно што имамо као резултат. Тужно је, – каже Шукшина. – Биће још горе. Сада је то већ постало тако јасно истакнуто, та склоност педерастији, чињеници да се све мења, све се окреће за 180 степени. Породице више нису потребне: девојке живе са девојчицама, дечаци са дечацима, а одрасли мушкарци са децом – уопште, перверзија, Содома и Гомора, једном речју. Дакле, наравно, ово је трагедија, ово је катастрофа … ”- упозорила је Шукшина. Она је сигурна: „…власти би, да су хтеле, лако могле да зауставе ово безобразије да постоји политичка воља. Али из неког разлога то се не ради.“
У интервјуу за ТАСС објављеном у септембру 2021. године, председник Истражног комитета Руске Федерације Александар Бастрикин, коментаришући поступке „пермског стрелца“ који је упуцао своје другове из разреда, рекао је да су главни разлози за овај и друге сличне случајеве односе се на чињеницу да адолесценти не добијају довољан ниво образовања, културе. „Интернет, телевизија, друштвене мреже постали су извор образовања које гаји насиље, равнодушност према проблемима вршњака и неморал. Позив главног истражитеља Русије звучи као вапај за помоћ: „Децу треба повући са интернета, а не уронити тамо за буџетски новац. Деструктивне информације које добијају адолесценти на интернету доводе до тога да насиље у главама деце постаје природно и нормално, штавише, виде да се нападачи у медијима и друштвеним мрежама претварају у хероје… <…> Ово је велика опасност“, додао је он.
Да ли је главни истражитељ схватио ко има користи од овога? Зашто чак и у позоришним представама и државним играним филмовима, наводно насталим за добар циљ, успевају, каже, да искриве класику, чинећи главним херојима протагонисте дела оних који су недавно отворили ватру у школи? „А које вредности се могу формирати код адолесцената који све ово гледају?“ – поставља реторичко питање Бастрикин. Одговор је очигледан.
Чудно је, па чак и застрашујуће читати овај Бастрикинов интервју, који је, у ствари, постао још један доказ немоћи наших органа за спровођење закона пред идеолошком офанзивом света иза сцене и његових руских агената на основне вредности и духовности руског народа. „Често, читајући вести о одређеној изложби или продукцији, чија суштина изнервира јавност“, каже Бастрикин, „дајем упутства да се обрати пажња на њих, да их проучимо, јер говоримо о нашим вредностима, ако их изгубимо , изгубићемо нашу људскост.” Јасна је чињеница да се те „наредбе“ не извршавају како треба, јер не само у популарној култури, већ и на сценама некадашњих класичних позоришта Русије, у биоскопу и ТВ емисијама, а посебно на сцени, перверзњаци свих врста тријумфују под заставом ЛГБТ и охрабрују се са самог врха руске сведозвољености. Као резултат тога, на сцени Баљшој театра Евгеније Оњегин трчи у истоименој опери без панталона. У Московском уметничком позоришту, светилишту руског драмског позоришта, позивају хероину „Дома-2“ Бузову, а у представама редитеља Константина Богомолова, супруга Ксеније Собчак, промовише се хомосексуалност у Позоришту на Малој Броној, а главне улоге играју трансродне особе и лезбејке. У јулу 2020. у „Современику“ је избио скандал: јавна организација Официри Русије оптужила је творце драме „Први хлеб“ и главну глумицу Лију Ахеџакову за непоштовање бранилаца отаџбине, за русофобна осећања и употребу непристојног језика. Али да ли је чудо што се министарка културе Русије Љубимова шепури на Интернету у мајици са непристојним натписом?! „О времена, о морала!“ – рекли би у Старом Риму.
Култ златног телета заживео је у руском друштву. Новац – „световни бог Јевреја“ по Марксу, у постсовјетској Русији постао је мера свих ствари и појмова. Све је на продају. Све се купује. Чак и девојачка невиност. Ужас, очај вас хвата када на интернету прочитате огласе за продају невиности на сајту уређеном по принципу мрежног бувљака, где можете директно, без посредника, да купујете и продајете „робу”. Ово „бувље тржиште“ је међународно, доступно на различитим језицима света, такође можете подесити жељене параметре: земљу, град, старост „куповине“. На захтев „Русија“ избацује се читав низ девица свих узраста и врста – из Москве, Санкт Петербурга и многих других градова. Проучавање понуде показује да је домаће „тржиште невиности“ веома динамично (на десетине нових понуда сваког дана) и разноврсно како по ценама тако и по годинама продавачица. На „рафовима” има много чедних Рускиња од 18 до 35 година по цени од 800 америчких долара. Овако једна девојка из Новгорода рекламира свој „производ“: „Млада, привлачна девојка. Она је вулгарна, понекад стидљива. Потребан је новац да се помогне својој породици.“ А ево и истих разлога – беспарица, осиромашење становништва, доводећи духовно најслабије и најрањивије у морални пад. И наравно, општи пад морала, подривање свих духовних начела и темеља, брижљиво чуваних миленијумима.
Члан 242 Кривичног законика Руске Федерације предвиђа казну до шест година затвора за „незакониту производњу и промет порнографског материјала или предмета“. Али то не спречава подземне бизнисмене да у Русији, углавном за извоз, снимају стотине порно филмова, укључујући и оне специјално за педофиле, уз учешће малолетне деце. У Москви и другим великим градовима земље отворено ради мрежа секс шопова у којима се продају секс играчке, специјална одећа и опрема за разне оргије.
Страни агенти без регистрације
Унутрашњи непријатељ у Русији, о коме је са таквом узнемиреношћу говорио министар одбране Сергеј Шојгу, недавно је престао да се прикрива. Он делује са отвореним визиром. У Русији постоји разгранана мрежа масонских и ционистичких организација које су, у својој надлежности, подређене ционистичким и масонским „материнским“ центрима и ложама у иностранству, али се у Русији не сматрају страним агентима упркос постојећем законодавству.
Легализација масонерије и ционизма догодила се још у СССР-у, под Горбачовом, када је Кремљ са почастима примио Великог мајстора ционистичко-масонске ложе Б’наи Брит и њеног духовног вођу Хенрија Кисинџера, једног од „архитеката“ демонтаже Совјетског Савеза и љутог непријтеља Русије.
У мају 1989. париски месечник L’Arche, известио је да је 21члан делегација француског огранка Бнаи Брита, на челу са председником Марком Ароном, посетио Москву од 23. до 29. децембра 1988. године. Током посете организована је прва ложа овог реда у СССР-у, која је до маја бројала 63 члана. У исто време основане су још две ложе у Виљнусу и Риги, а затим у Санкт Петербургу, Кијеву, Одеси, Нижњем Новгороду, Новосибирску. О чињеници да је Бнаи Брит организација дубоко непријатељска према Русији може се судити по начину на који се Хенри Кисинџер односио према нама. У својој чувеној књизи „Дипломатија“ Кисинџер се о овоме веома искрено изразио: „Више бих волео хаос и грађански рат у Русији него тенденцију њеног поновног уједињења у јединствену, снажну, централизовану државу“ (цитирано према: Кисинџер Г. Дипломатија. М., 1997) … Дакле, „бој се Данајаца чак и кад дарове доносе“, како су говорили стари.
После распада СССР-а, „увођење“ масонских ложа у Русију је настављено пуним јеком. Створена је њихова сверуска мрежа. Оне су такође подређене матичним ложама у иностранству: масонским редовима Великог истока, Великој ложи Француске и Великој националној ложи Француске са седиштем у Паризу, Британској Великој ложи Енглеске, Малтешком реду итд.
Ниједна масонска ложа у Русији није регистрована као страни агент, што омогућава руским масонима да се инфилтрирају у државне структуре, укључујући и председничку администрацију, у којој је, на пример, руски политички стратег и политичар, кандидат за председника Русије у на изборима 2008. Велики мајстор Велике ложе Русије, 33° древног и прихваћеног шкотског реда Богданов. У сарадњи са председничким луткаром А. Сурковом, 2008. године постаје оснивач странке „Праведна ствар“ под милијардером А. Прохоровим, коју му је и продао. Такође је један од главних оснивача „Демократске партије Русије“, „Руске партије слободе и правде“, „Народне партије Русије“, „нове Социјалдемократске партије Русије“, партије „Грађанска позиција“, „Народни савез“ и „ Унија грађана“, блок „Трећа власт“. Ове странке су по повољној цени продате амбициозним политичарима, а потом ушле у изборну трку, чиме је манипулатору Суркову омогућено да подели гласове и обезбеди лидерство Јединствене Русије на изборима. Богданов се сматра и творцем странке „Грађанска иницијатива“ коју је представљала Путинова штићеница Ксенија Собчак, која је учествовала на председничким изборима у Руској Федерацији 2018. године.
Из неког непознатог разлога, ционистичко-јеврејска удружења у Русији нису укључена у број страних агената. У међувремену, руска ложа Бнаи Брит подређена је истоименој америчкој матичној ложи, а руски јеврејски конгрес, као и Јеврејска агенција Русије, Светском јеврејском конгресу, са седиштем у Израелу. Исто важи и за све друге ционистичке и јеврејске организације у Русији, подређене њиховим матичним центрима у Израелу и Сједињеним Државама.
Само 2021. године, у Русији је коначно затворена филијала злочиначке секте сајентолога, следбеника авантуристе Л. Рона Хабарда, који је у Русији – обмањујући лаковерне следбенике -зарадио милијарде долара. Овој секти је некада припадао високи функционер председничке администрације С.Киријенко.
Милијарде мита
Пирамида моћи изграђена у Русији након распада СССР-а, у којој се виталне одлуке доносе „одозго” и не толико по закону колико „по концепту”, неминовно генерише корупцију. Према подацима Transparency International, Русија је по корупцији у „клубу” најкорумпиранијих земаља попут Индије, као и сиромашних и неразвијених земаља као што су Кенија, Еквадор, Обала Слоноваче, Хондурас, Танзанија и Зимбабве. Русија се 2016. године попела на ниво Сијера Леонеа у Индексу перцепције корупције (РБК, 27. јануар 2016).
Ко је првенствено одговоран за ово? Међу пет најкорумпиранијих од 35 министарстава и ресора Русије, стручњаци издвајају, посебно, Министарство економског развоја, а посебно њему подређено Росимущество и Росреестр; Министарство саобраћаја, као и њему потчињено Росавтодор; Министарство здравља и социјалног развоја, као и њему подређени Роспотребнадзор; Министарство финансија, првенствено његово Одељење за фискалну политику, као и Росстрахнадзор и Федерални трезор који су у његовој надлежности. Ту морамо тражити одговорне за комуналне и друге друштвене недаће нашег народа. Заједно са криминалним пословима, лопови и митокупци који су се настанили у овим ресорима пљачкају средства издвојена из савезног буџета. Као резултат тога, школе остају полуразрушене, старе и оронуле куће се не поправљају, а путеви су непроходни. Али бирократски лопови и њихови пословни саучесници у проневери буџета имају виле у Европи и САД, приватне јахте и авионе, а да не говоримо о „породичним имањима“ (краду са целим породицама), о којима ни принчеви у царској Русији нису ни сањали.
Трилиони се већ краду. После извештаја Владе Руске Федерације и Рачунског већа у Државној Думи Осмог сазива, иступио је посланик „Поштене Русије – За истину“ В.К. Хартунг. Позивајући се на извештај председника Рачунске коморе А. Кудрина, он је рекао да је Рачунска комора открила крађу седам трилиона рубаља из државног буџета, али одговорите: ко је за то кажњен? Одговор је био ћутање. Седам трилиона рубаља! Они који су га крали од руског народа, покрали су најзад нове путеве, куће, школе, канализацију.
Наш човек са улице има легитимно питање: А где гледа полиција? Где су Истражни комитет и ФСБ? Авај, корупција је проширила своје метастазе на органе за спровођење закона и надзорне органе. Данас више не изненађује вест о миту од милион долара: Истражни комитет редовно извештава о притварању високих државних службеника са великим сумама новца у рукама. А најгоре је то што рекордно мито узимају највиши државни функционери, челници читавих региона и управо они који су својим положајима дужни да се боре против корупције. Дошло је до тога да је 4. јула т.г. полиција је у Москви привела шест службеника ФСБ-а под сумњом да су извршили пљачку, током које су од бизнисмена узели 130 милиона рубаља. ФСБ је у главној болници Националне гарде разоткрио групу приматеља мита. У септембру 2017. године постало је познато да Истражни комитет Руске Федерације истражује кривични случај о рекордном миту у историји Министарства одбране – 368 милиона рубаља.
Навешћу руске рекордере у миту. Московски градски суд је 1. фебруара 2021. почео да разматра случај посланика Државне думе Вадима Белоусова, који је покренут још 2018. године, о примању мита од 3,4 милијарде рубаља. Према истрази, од маја 2010. до јануара 2014. заменик је заједно са тадашњим губернатором Чељабинске области Михаилом Јуревичем, делујући као део организоване групе, примио од шефа компаније «Южуралавтобан» овај рекордни мито у историји Русије за покровитељство грађевинског предузећа «Южуралавтобан». Јуревич, који је побегао од истраге и суда, стављен је на међународну потерницу.
Друго место по миту заузео је Кирил Чекалин, бивши начелник 2. одељења одељења „К” Федералне службе безбедности. Он и двојица његових саучесника приведени су 25. априла 2019. године. Ухапшена су и два бивша радника истог одељења – пуковници Андреј Васиљев и Дмитриј Фролов. Истрага сматра да су украли имовину вредну пола милијарде рубаља. Чекалин је оптужен за примање мита у износу од 850.000 долара. Код куће Чекалину и другим оптуженима у његовом случају заплењени су новац и накит у вредности од 12 милијарди рубаља. Претпоставља се да су Черкалин и његови саучесници добили овај износ за „покровитељство” од шефова комерцијалних структура, укључујући банке «Траст» и «Юрга».
Још један рекорд поставио је пуковник полиције Дмитриј Захарченко. Суд је 10. јуна 2019. осудио на 13 година затвора и новчану казну од 117 милиона рубаља у случају примања мита и ометања правде. Приликом претреса његове куће 2016. године пронађено је 125 милиона долара и 2 милиона евра у готовини (више од осам милијарди рубаља). Суд је 2017. године одузео овај новац и другу незакониту имовину пуковника и његових рођака, укључујући 13 станова, 14 паркинг места и аутомобиле у вредности од 800 милиона рубаља. У фебруару 2019. године, Генерално тужилаштво поднело је још једну тужбу против Дмитрија Захарченка на укупно скоро пола милијарде рубаља. Према истрази, значајан део новца пронађен код бившег пуковника украден је из Нота-банке, а око две милијарде рубаља добијено је од највећег извођача радова Руских железница.
Још један „чувар закона“ Дмитриј Довги, бивши шеф Главног истражног одељења Истражног комитета при Тужилаштву Руске Федерације, примио је мито од 750 хиљада евра (1,13 милиона долара по курсу у фебруару 2008.) . Због тога је морао да одбије да покрене кривични поступак против банкара, власника Инвестсотсбанке Руслана Валитова и остави га у статусу сведока у истрази о малверзацијама у компанији «Томскнефть».
Александар Хорошавин, бивши гувернер Сахалинске области, примио је рекордних 5,6 милиона долара (410,6 милиона рубаља) 2000. године. Укупан износ мита који је истрага приписала бившем гувернеру износио је 522 милиона рубаља. Приликом претреса Хорошавинове куће пронађено је скоро милијарду рубаља у готовини у различитим валутама. Хорошавин је осуђен на 13 година затвора.
Пуковник оклопних снага Министарства одбране при Рачунском већу Јуриј Гајдуков провео је пет година у колонији због покушаја да добије мито од неколико милиона евра. Али посреднике са првом траншом од милион евра пресрео је ФСБ.
Вјачеслав Дудка, бивши гувернер Тулске области, примио је мито од 1,27 милиона долара (40 милиона рубаља по курсу из новембра 2010. године).
Леонид Маркелов, бивши шеф Републике Мари Ел, приведен је у априлу 2017. због сумње да је примио мито у великој мери. Према истрази, Маркелов је добио 235 милиона рубаља у новцу за покровитељство и помоћ у плаћању имовине средстава државне подршке за развој пољопривредног комплекса.
Прво место за крађу
Русија је светски лидер у организованом криминалу. Према подацима Министарства унутрашњих послова, 2000. године у Русији је постојало 130 посебно опасних злочиначких удружења, која су укључивала 964 организоване групе са укупним бројем учесника од преко 7,5 хиљада људи. Истовремено, 2001. године, агенције за спровођење закона привеле су правди 11,5 хиљада вођа и активних чланова организованих криминалних група.
У низу недавних суђења, злочиначка заједница „Лопови у закону“, која обједињује вође криминалног окружења, углавном се фокусирала на чињење обичних кривичних, а не привредних (корупцијских) злочина: проневере, изнуде, разбојништва и тако даље. Иста друштва, организована географски, концентрисане су у великим градовима, индустријским центрима, посебно у јужним регионима Русије.
Руски организовани криминал је добио транснационални карактер, постајући једна од карика у глобалном криминалном систему: делује у 44 земље света, склапајући тамо уговоре са локалним мафијашким структурама у удруженим злочиначким акцијама у области трговине нафтом, прања новца, стварање канала за илегалну миграцију, трговину људима, кријумчарење и трговину дрогом. Већина руских криминалних група (око 65%) има везе са криминалним формацијама у блиском иностранству, 18% има везе у Немачкој, 12% – у САД и Пољској, 3-5% – у Шведској, Финској, Мађарској, Кини, Кореји, Израелу, Бугарској и другим земљама.
Распад СССР-а довео је до невиђеног пораста криминала на територији Русије и у бившим совјетским републикама. Професионални лопови постају професионални бизнисмени, целокупна руска привреда је криминализована истовремено са криминализацијом административног апарата и органа за спровођење закона.
Степен опасности од криминалног деловања руских злочиначких организација је изузетно висок, посебно зато што на територији Русије по етничком и другом основу делују многе криминалне групе из других земаља: република СССР, Вијетнам, Авганистан, Кина итд.
Клер Стерлинг, новинарка и истраживачица организованог криминала, овако описује криминалну ситуацију у Русији 1994. године: „Русија (данас) је уроњена у такав хаос и толико слаба да врло мали број њених грађана може да води достојанствен живот и да преживи. Иако не спадају сви људи који почине одређене злочине у мафијашке кругове, мафија стално кружи међу њима, попут огромне грабежљиве ајкуле, терајући неке да им иду у службу, извлачећи новац из других и застрашујући незадовољне. Незасита и практично нерањива, она гута фабрике, задруге, приватна предузећа, некретнине, изворе сировина, тржишта новца и племенитих метала. Године 1991. поседовала је четвртину руске привреде, а 1992. године – већ једну трећину или чак половину (Sterling C. Redfellas // New Republic. 11 April 1994. Vol. 210. P. 19. Цитирано према: Вилијамс Ф. „Колико је опасан руски организовани криминал“ // „Руски организовани криминал: нова претња?“ М., 2000, стр. 11–12).
Генерално тужилаштво годишње обрачунава стање криминала по категоријама злочина и стање ствари у сваком региону. Последњи подаци говоре да је у 2016. години на територији Русије регистровано 2.160.063 злочина. Према резултатима прве половине 2021. године, органи за провођење закона идентификовали су 78.290 привредних преступа, произилази из извештаја Генералног тужилаштва. У односу на претходну годину, број кривичних предмета повећан је за 10 одсто, односно скоро седам хиљада, и постао је максимум од прве половине 2015. године.
Истражни комитет Руске Федерације је 2020. открио 38% више привредних злочина него годину дана раније. Број расветљених кривичних дела Министарства унутрашњих послова повећан је за 8,7 одсто, а тужилаштва за 11,9 одсто.
Од крађа до убистава
Према подацима Министарства унутрашњих послова, број регистрованих кривичних дела у Русији на крају 2020. године порастао је за 1% у односу на 2019. годину, а за тешка и посебно тешка дела – за 14% одједном. Према подацима Генералног тужилаштва Русије, у 2020. години у земљи је регистровано 7.700 убистава и покушаја убистава, што је за 3,2 одсто мање него 2019. године. Од 2015. године показатељ је смањен за трећину – тада је почињено 11,3 хиљаде таквих кривичних дела. Према статистици на коју се позива Генерално тужилаштво Русије, већина убистава и покушаја убистава у 2020. години догодила се у Подмосковљу – регистровано је 311 таквих кривичних дела. У Свердловској области било је 286 аката ове врсте (повећање од 0,4%), у Татарстану – 252 (повећање од 21,2%).
Крађе су регистроване у 871.084 (-14,5%), разбојништва – 61.524 (-15,4%) и разбојништва – 11.416 (-16,3%). У односу на 2019. годину, у 2020. број силовања и покушаја силовања је значајно порастао – за 11,3%, на 3,5 хиљада широм земље.
У 2020. години, у првој половини 2020. године, на тржишту некретнина регистровано је 4.129 кривичних дела, или 56 одсто прошлогодишњег, а преваре посебно великих размера – 62 одсто случајева за целу 2019. годину.
Број злочина против полне неприкосновености Руса који нису пунолетни порастао је за 42 одсто у последњих пет година. Током протекле 2018. регистровано је више од 14 хиљада случајева силовања. Истовремено, 11 хиљада деце је препознато као жртве активности педофила. То произилази из статистичких података Министарства унутрашњих послова Руске Федерације, са којима се упознала „Газета.Ру“. Напомињемо да је, према подацима Истражног комитета, од 6,4 хиљаде кривичних предмета покренутих поводом злочина против полне слободе деце, само 3,4 хиљаде послато на суд.
ИЗВОР: http://borbazaveru.info/content/view/15192/1/