- Владајуће странке у Немачкој упутиле су предлог резолуције, који је Бундестаг упутио на додатну расправу, у којем се од немачке владе тражи већа подршка подршке Босни и Херцеговини с озбиром на, како је наведено, растуће тензије и сецесионистичке политике у земљи, пренели су сарајевски медији.
У предложеној резолуцији се, између осталог наводи, да је Дејтонски споразум оставио БиХ без функционалних државних структура и сачувао етничке поделе, које су се после рата продубиле, уместо да буду превазиђене.
Додаје се да је резултат Устав, који је „делимично недемократски, подстиче клијентелизам и дискриминише многе грађане БиХ“.
Према предложеној резолуцији, БиХ због тога остаје земља са огромним изазовима, док националистичке политичке елите земље „у српској, хрватској и бошњачкој странци“, појачавају и искоришћавају етничке разлике намерно за само богаћење и одржавање власти.
„Док су реформе биле блокиране деценијама како би се одржало повољно окружење за корупцију и клијентелизам, поједини политички лидери се све више ослањају на сепаратизам, мржњу и говор мржње, како би одвратили пажњу од застоја и друштвене фрустрације за које су те политичке снаге саме одговорне“, наведено је у предлогу немачких владајућих странака.
Посебно су истакли политичке активности „етничких националистичких политичара“, попут српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и Драгана Човића, председника ХДЗ БиХ, оценивши да њихове политике „имају за циљ да униште БИХ као државу и дом разноликог становништва“.
„Ова политика је претња миру у југоисточној Европи. То је неприхватљиво и захтева одлучан, чврст отпор Европске уније, њених држава чланица и медјународне заједнице“, стоји, између осталог, у веома опширном тексту предлога резолуције.
Даље се упозорава да постоји ризик да тешка политичка криза у БиХ ескалира у безбедносну кризу и да угрози мир у југоисточној Европи.
„Чланови политичког врха Србије, не само да показују недостатак дистанцирања од етничко-националистичке идеје ‘Велике Србије’, већ својим изјавама потпирују такве идеје“, стоји у предложеној резолуцији.
Додаје се да се не сме потценити „енергична подршка снагама подела у региону, које даје руско руководство са председником Владимитром Путином на челу“.
„Русија има нескривени интерес да дестабилизује регион западног Балкана, а тиме и Европску унију. Као суверена држава, Босна и Херцеговина има право слободно бирати своје савезе. У том контексту, Бундестаг позитивно узима у обзир вољу земље да се приближи НАТО-у, што је, измедју осталог, изражено и усвајањем Акционог плана за чланство 2019. године“, наведено је у предлогу резолуције.
Посланици владајућих странака у Бундестаку упозорили су и на неопходност промене Устава и Изборног закона БиХ, које морају имати за циљ превазилажење етничких подела у земљи, додавши да Бундестаг „са великом забринутошћу посматра како се повећава негативан утицај суседних држава на потенцијалну реформу изборног закона“.
Навели су да такозвани „принцип легитимног представљања мора бити одбачен“ и да би Бундестаг требао да јасно да до знања да „то кочи равноправно учешће свих градјана у политичком процесу и није у складу са вредностима и стандардима ЕУ“, да би „додатно продубило поделе у Босни и Херцеговини“.
„Стварање и трећег ентитета, поред постојеће Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, угрозило би територијални интегритет земље и масовно би се супротставило циљу плуралистичког градјанског друштва“, истиче се у предложеној резолуцији.
У предложеној резолуцији се поздравља доношење закона о забрани негирања геноцида у Сребреници, ратних злочина и величање осудјених ратних злочинаца.
ИЗВОР: Бета