Веселин Шијаковић је сам предложио своју групу војника да оду и ликвидирају официра Гестапоа

Стрељање цивила у Крагујевцу 1941. године током Другог светског рата био је злочин без преседана. Ни данас нико не разуме како је немачки окупатор могао да стреља толико велики број људи, а посебно да убије крагујевачке ђаке. Међутим, две године касније, марта 1943, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио официра Гестапоа, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, када је стрељано 3.000 цивила, од којих 300 ђака.

Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу, где су му се родитељи доселили из Андријевице. Његов старији брат Вуко настрадао је изнад Немачке 1944. године, док је пилотирао савезничким авионом. Други брат, Митар, одведен је из београдске гимназије на Сремски фронт, где је погинуо трећег дана битке.

Други светски рат га је затекао у Крагујевцу, где је учио Војно-техничку школу. Када су заузели зграду Војнотехничког завода, Немци су заробили питомце, међу којима и њега. Убрзо су, међутим, пустили Хрвате, Муслимане и Словенце, а Србе послали на принудни рад.

Са још двојицом, Веселин је успео да побегне у шуму, где су сусрели припаднике Југословенске војске у отаџбини, односно Јелички корпус, који се већ прославио ослобађањем Горњег Милановца, Ужица, Чачка и Пожеге. Одлучили су да остану са њима и распоређени су у диверзиону јединицу. Јединица је била састављена од тројки. Веселин је постављен на чело једне тројке. И тако је крајем јула 1941. почело његово ратовање.

У јесен 1942. Врховна команда је, на предлог Равногараца из Београда, одлучила да ликвидира мајора Гестапоа који је имао кључну улогу у стрељању цивила и ђака у Крагујевцу. За овај задатак одређена је тројка са највише искуства. Ушли су у зграду у Београду у којој је живео тај мајор, ушли су кроз отворени подрумски прозор, али их је немачки стражар дочекао на степеницама које воде на спрат и побио их.

У међувремену, официр Гестапоа прешао је у Врњачку бању, где су Немци имали јако упориште, око десет хиљада војника. Шијаковић је сам пријавио своју тројку за ликвидацију немачког официра. Придружио им се и војник из Врњачке бање, који је добро познавао терен.

Веселин Шијаковић је у исповести за часопис Исток, у лето 2005. године, детаљно описао како му је то пошло за руком.

„Ноћу смо се ушуњали у вилу у којој је живео један официр Гестапоа. Сачекали смо у дворишту да дође са једне седаљке у оближњем хотелу. Око један сат после поноћи, у пратњи тројице војника, појавио се тетурајући се, очигледно пијан. Војници су му помогли да се попне унутрашњим степеништем и вратили се да патролирају улицом. Када је отворио прозор своје спаваће собе, посао нам је био много лакши. Узео сам мердевине које смо донели са собом и ставио их уза зид. Први пут су ми се тресле руке, толико јако да су мердевине почеле да ударају о зид. Рекао сам себи: ,,Ипак, нисам за овакве послове!“

Некако сам успео да се попнем и неприметно уђем. Ухватио сам га левом руком за косу и прибио му главу уз јастук, а десном сам му забио нож у срце. Рикнуо је као лав! Пошто није могао да помери главу, ноге су му се подигле и непрестано копрцале!

У истом тренутку зачуо се врисак жене која је лежала у суседном кревету, на моје запрепашћење, збуњен, извадио сам пиштољ и упуцао је са неколико метака! Моји другови, који су чекали у дворишту, помислили су да је немачки официр пуцао на мене, јер је договор био да нећемо користити ватрено оружје, па је један од њих пожурио уз мердевине. Сударили смо се на мердевинама, низ које сам више падао, леђима, него што сам корачао.

Сирене су се огласиле, а ми смо се дали у бег. Тек тада сам схватио да сам заборавио да узмем торбицу немачког официра, што је био један од мојих задатака. Мислио сам да ћу због тога бити кажњен, међутим, од Врховне команде сам одликован медаљом Обилића, који ми је касније пред 20.000 бораца уручио велики херој Јездимир Дангић, командант Дринског корпуса.“

ИЗВОР: https://kompasinfo.rs/veselin-je-ubio-oficira-gestapoa-koji-je-u-kragujevcu-streljao-djake/

One thought on “Веселин је убио официра Гестапоа који је у Крагујевцу стрељао ђаке”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *