Надзор грађана у западном свету, указује Александар Павић, представља „тренд који траје, и који развојем информационих технологија постаје све распрострањенији — иако је дуго владала илузија да тако нешто не може да постоји у ’слободним‘ и ’демократским‘ државама. За успостављање система тоталног надзора било је потребно створити кризне ситуације којима ће надзирање грађана бити оправдано као нешто што је за њихово добро; у Америци је у ту сврху искоришћен 11. септембар. Велики брат није дошао газећи вас чизмом, већ под изговором бриге за вас“.
„Афирмацијом страха и креирањем потребе за безбедношћу која из тога проистиче“, надовезује се Синиша Љепојевић, „западна друштва дошла су у стање у коме се све што је проглашено за меру безбедности сматра нормалним и допуштеним. Притом, долази до још једног опасног развоја ситуације — ауторитет моћи, који по дефиницији припада држави, све више прелази у приватне руке. Моћ над грађанима добијају корпорације — и Сноуден је радио за приватну компанију ангажовану од стране НСА — које, да све буде апсурдније, добар део свог богатства дугују управо порезима који се убирају од тих грађана. Тиме долази до комплетне разградње државне структуре“.
„Долази до стапања корпорација и државног апарата. То се некада звало фашизам, с тим што је тада држава била јача, а данас су то корпорације. Видимо то већ и по начину на који је на свим друштвеним мрежама био цензурисан тадашњи председник САД Доналд Трамп,“ напомиње Александар Павић и указује на нераскидиву везу између технолошких гиганата и америчког војног и обавештајног апарата: „Сам интернет отпочео је као програм који се развијао за потребе америчке војске. Документовано је, на пример, да ’Гугл‘ не био могао да се развије без сарадње с Пентагоном… НСА пресреће сваку комуникацију у сваком тренутку свуда у свету и у томе блиско сарађује с технолошким гигантима из Силицијумске долине.“
„Ипак, без обзира на развој техничких могућности надзора, понајвише забрињава сама та амбиција за контролом људи“, опомиње Синиша Љепојевић. „Она сведочи о великој несигурности и страху владајуће корпоративне, политичке и медијске елите.“
„У суштини, они покушавају да успоставе владавину уценом, будући да су у стању да ископају компромитујући материјал о било коме ко би могао да представља проблем за систем. А друштво тоталног надзора потребно је због успостављања тоталне контроле над људима“, закључује Александар Павић.