Британска осовина „Анкара-Лондон” кроз активирање пројекта „велики интермаријум” уништиће Европу у њеном савременом виду

АУТОР: Институт РУССТРАТ

  • Заједништво Енглеске и Турске, поред подударности интереса, има и веома занимљиву компоненту – породичне везе.
  • Укажимо мало помињану чињеницу да је Борис Џонсон потомак последњег министра унутрашњих послова Османске империје и политичара Алија Кемала.
  • Дакле, двојицу бивших и жељних да врате статус империје спаја не само империјални дух, већ и заједничка крв.
  • На крају крајева, свет добија нови пројекат „Велики Интермариум“, који су креирале Пољска и Турска под патронатом Велике Британије.
  • Геополитичка формација која се ствара способна је да преобликује светски поредак Европе, сече га као нож.
  • Контролом транзита робе из Азије у Европу и назад, укључујући Русију, Лондон добија контролу над европском економијом

Територијални апетити Пољске су одавно познати, као и Ердоганов план за „Велики турски свет“. Оно што остаје иза кулиса јесте да су оба пројекта слична и да их обједињује један који се зове „велики интермаријум“.

„Велики интермаријум” чине северни део, назван „Интермаријум” на челу са Пољском, и јужни део, који промовише Турска под окриљем „Великог Турана”.

Пољски пројекат подразумева стварање блока држава између Црног и Балтичког мора. У најбољем сценарију – њихово уједињење у једну државу. „Прогутане“ могу бити Литванија, Летонија, Естонија, Чешка, Словачка, Хрватска, Словенија и Бугарска (напомена: Мађарска, Румунија, Молдавија су укључене у турски пројекат). Историјски гледано, такав преседан је већ постојао, али није дуго трајао. Говоримо о Комонвелту и Малој Антанти. Први је спроведен у касном средњем веку, када су Краљевина Пољска и Кнежевина Литванија формирале федералну унију под називом Речи Посполита. Други пут, 1920-их, покушали су да окупе све државе Источне Европе и формирају војни савез под називом Мала Антанта. Ако је Немачка својевремено промовисала идеју „Трећег рајха“, онда се у контексту Пољске може расправљати о „Трећој Речи Посполити“.

(напомена: концепт „Треће Речи Посполите“ коришћен је у уставу Републике Пољске као дефиниција пољске државе, која се појавила након главних политичких промена 1989-1990. Међутим, ми говоримо о „окупљању земаља“, а не о државном устројству. Стога и користимо „Трећа“ а не „Четврта“ Речи Посполита).
Грандиозни планови објављени су на пољском ТВ каналу TVP1, где су Лавовска, Ивано-Франковска, Волинска, Ровењска и Тернопољска области Украјине означене као део Пољске. Покренут је и сајт „Идеја Нове Речи Посполите. Промовише се слоган „Живети заједно – наша је судбина!“.

Становништво жељеног геополитичког ентитета процењује се на 100 милиона људи са квантитативном превлашћу Украјине и Пољске. Наравно, пољска нација ће бити нација која формира центар, која ће постепено асимиловати остале.

На супротној страни континента развија се паралелни пројекат турског интермаријума, који подразумева уједињење држава између Каспијског и Црног мора. Акценат је на Казахстану и Азербејџану. У будућности, кроз још један амбициозан пројекат Анкаре „Велики Туран“, очекује се придруживање Узбекистана и Туркменистана. У пројекту је нађено место за Мађарску са Румунијом и Молдавијом. Интереси Турске у Европи обележени су још од времена аустро-турских ратова између Османске империје и Хабзбуршке монархије.

„Активна спољна политика заснована на широкој географији“ коју је изразило главно турско министарство спољних послова наставља ову идеју. Турска активно сарађује са Мађарском, Румунијом и Молдавијом, укључујући набавку оклопних возила у великим количинама за мађарску војску. Као и у Пољској, планови Турске су на мапи приказаној у новембру 2021. године, када је Ердоган примио лидера Партије националистичког покрета и организације Сиви вукови забрањене у Русији и многим земљама света, Девлета Бахчелија. Узгред речено, на мапије 20 конститутивних ентитета Руске Федерације укључено ју „турски свет“.

Пољска је свесна Ердоганових планова. „Gazeta Polska Codziennie“ објавила је чланак у коме је „Турска ангажована на стварању сопственог ‘Интермаријума’ од Каспијског до Црног и Средоземног мора“. Штавише, Варшава ће подржати Анкару у њеној жељи, макар само да ослаби Русију, кроз јачање утицаја Турске у региону.

Међусобна симпатија једних према другима настала је у Пољској и у Турској још у XVIII-XIX веку, иако су се тада звали Речи Посоплита и Османска империја. Турци су подржавали пољске побуне против Руског царства и ценили саучесништво пољских легионара у турској окупацији на Балкану и Кавказу. Данас Варшава и даље жели да види Анкару као свог савезника, који делује као јужни стуб Интермаријума.

На основу наведеног, могу се уочити сличности у приступу Турске и Пољске у реализацији интермаријумских пројеката, све до презентовања у информационом простору. Истовремено, постоји координација између акција Варшаве и Анкаре. Ово сугерише да постоји један архитекта, а то је Велика Британија. Енглеска је дуго и блиско сарађивала и са Турском (укључујући и преко обавештајних служби МИ6) и са Пољском.

Ту долазимо до најзанимљивијег, пројекта „Велико међуморе“, који дуж осе Анкара-Варшава-Лондон обухвата његов јужни део, који води Турска, и северни део на челу са Пољском. У Европи се овај пројекат зове „АБЦ“ (од великих слова пољских назива Јадранског, Балтичког и Црног мора).

Идеја „Великог међумора (интермаријума)“ подразумева не само територијални аспект, важна улога је додељена војној компоненти. У јануару 2022. године, Геостратешки савет Уједињеног Краљевства предложио је да Украјина и Пољска створе трипартитни савез. Ово је ако говоримо о Пољској и Енглеској.

Сећајући се Турске, одавно је познато да преко ње британски утиче на Азербејџан, Сирију и Либију, расте војно-техничка сарадња, укључујући тако напредне технологије као што је стварање ловаца пете генерације. За Лондон је важно да цела Централна Азија дође под турски политички и културни утицај, посебно кроз активности Организације турских држава.

Заједништво Енглеске и Турске, поред подударности интереса, има и веома занимљиву компоненту – породичне везе. Укажимо мало помињану чињеницу да је Борис Џонсон потомак последњег министра унутрашњих послова Османске империје и политичара Алија Кемала. Дакле, двојицу бивших и жељних да врате статус империје спаја не само империјални дух, већ и заједничка крв.

На крају крајева, свет добија нови пројекат „Велики Интермариум“, који су креирале Пољска и Турска под патронатом Велике Британије. Геополитичка формација која се ствара способна је да преобликује светски поредак Европе, сече га као нож. Контролом транзита робе из Азије у Европу и назад, укључујући Русију, Лондон добија контролу над европском економијом.

Узимајући у обзир да ће политички интереси бити подржани војном силом савеза који се ствара, то на крају може довести до колапса уједињене Европе која није у потпуности формирана и повратка британске доминације као империје. За Русију је то опасно не само у вези са војном подршком Украјине, већ што планира да укључи њене јужне територије у пројекат Уједињени Туран, што ће значити распад Руске Федерације.

Сам човек у пољу није ратник, да се ситуација промени у тим условима је могуће, али са пуно крви. Од виталног је значаја да се створи отпор „Великом међуморју“ у лице уније Русије, Ирана и Кине. Могуће је да ће се овом пројекту придружити и други, на пример Индија, која има давне нерасчишћене рачуне са Енглеском.

С руског превео Зоран Милошевић

https://russtrat.ru/comments/22-maya-2022-0010-10427

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *