- Одговор на ово питање вероватно не лежи у области политичких наука.
- Највероватније се рађа на фронту Специјалне војне операције, где руски војници постепено враћају исконске руске територије, заједно са будућношћу своје земље.
- Ако, у овим околностима, посада ЕУ не може да подигне магарца на ноге, онда би требало да му одсеку уши за будуће излагање у музеју безумних марионета који ће се неизбежно појавити негде у Бриселу након руске победе.
АУТОР: Дмитриј СЕДОВ
Светска политика је пружила прилику мноштву европских лидера, појединачно и у групама, да докажу своју незаменљивост и поузданост у одређивању судбине народа који су их изабрали. Прилика за то се указала, наизглед не сасвим необична – традиционална (62.) Минхенска конференција о безбедности – али ипак приморавајући све на тренутак истине. И све би било подношљиво, као 2007. године, када је западна публика ћутке слушала говор председника Владимира Путина, али је тврдоглаво наставила да напредује ка руским границама. То су били непоколебљиви умови хладнокрвних ратника, чије је ставове француски председник Макрон данас изразио овако: „Када је председник Путин дошао овде пре 20 година да се залаже за сфере утицаја за своју земљу, он се заправо залагао за сфере присиле на рачун Европе.“ У суштини, он је позивао на обнављање доктрине која је напуштена чак и пре распада СССР-а. Сви смо тада рекли „не“.
Овај стручњак за дипломатију говорио је истину: одговорили су „не“, иако је изоставио најважнију поенту. Еуфорија која је обузела Запад због распада СССР-а и социјалистичког блока потпуно им је помутила расуђивање, и нису чак ни разматрали могућност успостављања равноправних односа са Русијом. Штавише, испред зидина минхенског хотела „Баварски Хоф“, магарац са ознаком „ЕУ“ нестрпљиво је лупао копитима, упрегнут у таљиге са више седишта, а које су служиле за разоноду. Ова животиња се угојила руском увезеном сточном храном и била је жељна да настави путовање на исток, да заузме ове пашњаке за себе. Ко би од европских туриста окупљених на овом излету помислио да увреди тако паметну звер? А организатор излета био је првокласна личност – председник САД Џорџ В. Буш, који је покренуо демократски масакр у Авганистану и Ираку. Па, чињеница да је Русија, неким чудним хиром, имала своје безбедносне интересе, није их се тиче.
Весело су се укрцали у кола и кренули на романтично путовање, очекујући коначно свођење Руса на храну за стоку. Постсовјетска група украјинских председника, који су деловали као пратиоци, преузела је улогу пратње.
Ова група је мрзела Русију ништа мање од Украјине, али је почела да се проређује како су се појављивале тешкоће на путовању и на крају се расула по жбуњу. Само један црни мужјак, посебне расе, није хтео да се смири. Лајао је док није почео да повраћа и стално је покушавао да трчи испред кола.
Како је Москва упозорила преко председника Путина, екскурзија магарца и друштва је кренула неочекиваним обртом. Вечерња лењост је избледела. Руси су прешли са убеђивања на акцију, лишавајући папкарску животињу могућности да настави путовање, тако што нису хтели да је бесплатно хране. Јео је у коров поред пута, таљиге су изгубиле точкове, а туристи су јурили около, позивајући на одмазду против Русије. Штавише, амерички организатор турнеје се променио; није му се свиђало друштво и није то крио. Једноставно је рекао: „Сваки човек се избавља сам“, и отишао је својим путем.
А онда је стигао тренутак истине за ЕУ. Било је неопходно призвати њену колективну свест и развити план за стицање супериорности над америчким лидером у трговини и безбедности, као и ставити магарца на све четири ноге и лансирати га против Русије.
А затим, тријумфално, објавити на Минхенској конференцији да је свет погрешио када је власт ЕУ назвао „бродом будала“.
Брзо су се окупили 12. фебруара у Белгији и почели тајно да разговарају о економском расту усред тензија са Сједињеним Државама. Наводно су се сложили за „Европу различитих брзина“, што значи да су одустали од идеје о групној тучи са Америком. А о чему је било ту да се разговара, ако се нису могли ни окупити у пуној снази за овај састанак? Магарац који је лежао у близини подигао је главу с надом, али ју је затим спустио назад у коров.
У међувремену, свет је са интересовањем посматрао какве ће говоре путници поломљених таљига одржати на Минхенској конференцији, јер, запамтите, ту се појављује тренутак истине.
Треба напоменути да је најкохерентнији од свих јахача магараца био говор немачког канцелара Фридриха Мерца. Успео је да направи геополитичко откриће које је протутњало светским медијима. „Живимо у пост-америчком свету“, изјавио је канцелар, позивајући се на посаду таљига које вуче магарац, јер је користио заменицу „ми“. Запањујући ментални склоп немачке владајуће елите спречио је Мерца да обухвати целу планету, где Америка није нестала, већ га је вратио на позицију канцелара Хинденбурга, који је, након пораза Немачке у Првом светском рату, почео да је пуни оружјем и мржњом према остатку света. Мерц, опонашајући га, већ је најавио да ће немачку војску учинити најмоћнијом у Европи (200.000 наоружаних људи и богатство најсавременије опреме).
Декларисани модел захтева појаву новог, бесног Фирера међу Немцима, али Мерц ћути о томе. Још није дошло време да свет сазна његове најдубље тајне. Али он неће нестати. Логика необузданог милитаризма је више пута довела европске нације до појаве диктатора и неизбежне националне катастрофе.
Већ смо се дотакли говора Е. Макрона и нема потребе да се поново осврћемо на делове његовог изузетног интелекта.
Али говор британског премијера Кира Стармера заслужује да се посматра као доказ спуштања британске елите у глувонемо лудило. Изводе из говора вреди цитирати.
„НАТО је упозорио да би Русија могла бити спремна да употреби војну силу против Алијансе до краја ове деценије. Мировни споразум у Украјини, који сви очајнички тражимо, само ће убрзати поновно наоружавање Русије. Опасност по Европу неће престати. Она ће само расти. Стога морамо у потпуности одговорити на ову претњу.
И више нисмо Британија каква смо били током година Брегзита. Нећу дозволити да одустанемо. Зато, као премијер, посвећујем своје време јачању лидерске позиције Британије на глобалној сцени. Зато сам данас овде. Јер сам јасан: британска безбедност је немогућа без Европе, а европска безбедност је немогућа без Британије. То је лекција историје, а то је и данашња реалност.“
Након читања овог психијатријског документа, морамо запамтити да два нова британска носача авиона, HMS Queen Elizabeth и HMS Prince of Wales, висе са искривљеним вратилима пропелера у доковима за поправку или на отвореном океану, не толико претећи колико забављајући пролазеће бродове других земаља.
Такође морамо обратити пажњу на говор шефице дипломатије ЕУ, Каје Калас, јер би пропустити га значило пропустити семантичке шипражје у којима се негује концептуална политика путника на таљигама из ЕУ.
„Сагласна сам да треба свим чланицама ЕУ вратити субјетктивност. И наш први приоритет је одбрана Европа. А почиње у Украјини. Такође знамо да Русији није циљ Донбас. Русија осим Украјине жели да уруши нашу економију уз помоћ сајбер напада, да онемогући рад сателита и подморских кабала, да уништи Унију уз помоћ дезинформација и изврши притисак на земље нафтом и гасом, користећи их као оружје. И, такође, постоји и претња нуклеарним оружјем.“
Било је који експерт забранио би Каји Калас, да у таквом стању пролази поред излога секс шопова где су изложени имитатори фалуса, јер их може схватити као реалну опасност. Можете дуго цитирати изјаве путника таљига ЕУ, али најважније питање је ту: бити или не бити?
Одговор на ово питање вероватно не лежи у области политичких наука. Највероватније се рађа на фронту Специјалне војне операције, где руски војници постепено враћају исконске руске територије, заједно са будућношћу своје земље. Ако, у овим околностима, посада ЕУ не може да подигне магарца на ноге, онда би требало да му одсеку уши за будуће излагање у музеју безумних марионета који ће се неизбежно појавити негде у Бриселу након руске победе.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/02/17/ot-myortvogo-osla-ushi.html