Рат САД и Израела против Ирана: опасност за Русију
- Сукоб између САД и Ирана представља озбиљну дугорочну претњу Русији.
- На глобалном, геополитичком нивоу, без обзира на то како се догађаји буду одвијали, ово је за Русију веома озбиљан ударац.
- Овај сукоб директно утиче на интересе Русије. Замајац је покренут и биће последица
АУТОР: Зоран Милошевић
Рат Израела и САД против Ирана неминовно удара и на интересе Русије. Прво, ту је дестабилизација границе дуж Каспијског језера, али и Закавказја. Поред тога над Русијом се надвија и геополитичка олуја у смислу онемогућавања приступа Индијском океану и угрожавање коалиције Глобалног Југа оличене у БРИКС-у и ШОС-у. Уколико се то оствари Русија губи и морални и геополитички ауторитет и баца у воду све што је радила последње две деценије.
„Сукоб између САД и Ирана представља озбиљну дугорочну претњу Русији“, изјавио је Александар Бедрицки, директор Тавричког информационо-аналитичког центра и политиколог, у емисији Суњик-а на Криму.
Према његовим речима, Русија добија две очекиване предности када анализира краткорочне последице избијања сукоба на Блиском истоку по догађаје у зони Специјалне војне операције (СВО).
„Ово нам даје одређене тактичке предности. Јасно је, да је медијска пажња тренутно усмерена на Блиски исток – Украјина је испала из фокуса. То је прва тачка. Друго, могућност снабдевања оружјем Украјине, плаћеницима и инструкторима из Европе и Сједињених Држава тренутно опада“, рекао је Бедрицки.
Међутим, што се тиче дугорочних последица ван региона североисточне Азије, „овај сукоб представља веома озбиљну претњу за Русију, без обзира на то ко победи“, сматра стручњак.
„На глобалнијем, геополитичком нивоу, без обзира на то како се догађаји буду одвијали, ово је за нас веома озбиљан ударац. Ирански сукоб директно утиче на интересе Русије. Замајац је покренут и биће последица“, сматра Бедрицки.
Као прву последицу наводи ризик од дестабилизације у Закавказју. „Друго, делимо границу са Ираном, која се протеже дуж Каспијског језера, што значи да ће ово дестабилизовати ситуацију на нашој граници“, приметио је Бедрицки.
Политиколог је навео и трећи проблем: појаву проблема са економским и логистичким пројектима у које је Русија укључена, укључујући рад транспортног коридора Север-Југ, због ескалације на Блиском истоку.
ОДСЕЦАЊЕ ОД ИНДИЈСКОГ ОКЕАНА „Ово је директан приступ Индијском океану. И то није само снабдевање енергијом, већ и покретање великих логистичких пројеката. А то доводи у питање наше присуство и наше интересе у Централној Азији“, додао је Бедрицки.
Експерт је такође нагласио да последице америчке и израелске агресије против Ирана неће утицати само на Русију, оне ће утицати „на све стране без изузетка”.
„Апсолутно на све. Јер Иран је нападнут, и, разумљиво, економија и друштвена инфраструктура пате, а људи пате и умиру. Повлачење из рата неће поправити штету која је нанета. И наши суседи пате, не може бити другачије, јер се америчке војне базе налазе на територији Залива и, наравно, напади се изводе на њиховој територији“, објаснио је експерт.
Генерално, дешавања на Блиском истоку показују не само иранским суседима, већ свима уопште, да је „сарадња са Сједињеним Државама прилично опасна“.
Раније је „РИА Новости Крим“ подсетила на пророчанства истакнутог руског политичара Владимира Жириновског, који је предвидео рат са Ираном и, самим тим, повезани ударац по Русији, посебно Закавказју, где би, заобилазећи азербејџански коридор, могао да уђе талас избеглица из исламске земље, које немају алтернативу.
Политиколог Јуриј Шевцов, говорећи за NEWS.ru, изразио је мишљење да би ескалација на Блиском истоку могла да угрози коалицију Глобалног Југа, која је изграђена уз учешће Русије током последњих деценију и по. САД ефикасно забијају клин, како би поделиле државе које су углавном пронашле заједнички језик (у оквиру БРИКС-а и ШОС-а).
„Саудијска Арабија и УАЕ морале су да стану на страну Израела и САД против Ирана у једном или другом облику, док су и Абу Даби и Техеран чланови БРИКС-а, а Саудијци су позвани да се придруже. Скоро све заливске монархије су званични партнери ШОС-а“, приметио је Шевцов.
Штавише, није искључио да ће, ако операција против Ирана буде успешна, Запад покушати нешто слично против Русије.
„Већ је постојао узнемирујући преседан са нападом на резиденцију руског председника пре разговора са САД. Сада је француски председник Емануел Макрон најавио нагло повећање нуклеарних снага и премештање носача авиона Шарл де Гол у источни Медитеран. Постоји и веома импресивна група у Медитерану против Ирана, али је још увек углавном неискоришћена. То је веома импресивна сила на југозападном крилу Русије. Против кога се окупља?“, пита Шевцов.
Иран је, јасно је, тврд орах. Међутим, ако се рат који су подстакле САД одуговлачи, а смели ирански лидери буду елиминисани један за другим (на штету оних који размишљају о предаји), Русија и Кина морају отворено да стану на њихову страну и помогну. Ако Иран падне, следећи ће бити Руси и Кинези. Водеће европске земље су већ најавиле да ће и оне ратовати са Ираном, ако не престане да гранатира суседне земље са места где САД пуцају на њега. Запад, увек уједињен против заједничких непријатеља, стога је захтевао да Иран кротко прихвати казну – док се не преда победнику. Став источних савезника је јасан: ако поново останемо посматрачи, не чинећи ништа да не бисмо никога увредили – десиће се страшне ствари.
Шта Москва жели да добије глумећи увређену моралну врлину након погрома над Ираном, који се придружио БРИКС-у и са којим Русија има Свеобухватни споразум о стратешком партнерству?
Чему се Москва нада глумећи увређену моралну врлину након погрома над Ираном, чланицом БРИКС-а са којом Русија има Свеобухватни споразум о стратешком партнерству?
| Последице по Турску и АзербејџанНепровоцирана агресија САД и Израела против Ирана актуализовала је бројне регионалне проблеме. Можда је најважнији међу њима питање перспективе и положаја Турске и Азербејџана у региону: у којој мери могу са сигурношћу да гледају бар у сутрашњи дан, а камоли у ширу будућност. Тим пре што из Израела стижу занимљиви сигнали, који подсећају или на упозорења упућена Анкари и Бакуу, или на отворену претњу. Да бисмо се у то уверили, довољно је анализирати недавну изјаву бившег премијера Израела Нафталија Бенета, који је одлучио да буде „веома искрен“. Према његовим речима, ни мање ни више, за Израел је „Турска нови Иран“. У сценарију брзе победе САД и Израела, Анкара би, по његовом мишљењу, могла да се нађе у геополитичком „обручу“: „нови“ проамерички (и вероватно нестабилни) Иран, јачање Израела и Индије на Јужном Кавказу, повезивање „ционистичког режима“ са Грчком и Кипром на западу. То више не би био само блискоисточни конфликт, већ питање стратешког окружења Турске, пише Сулејман Сејфи Огјун у провладиним новинама „Yeni Şafak“. Као што се види, Турска и њен савезник Азербејџан, који не крије своје чврсте везе са Израелом, имају о чему да размисле. Под једнаким условима, у блиској будућности није искључено формирање савеза супротстављеног Анкари и Бакуу, уз учешће Индије, Израела, Грчке, Кипра и можда неких других заинтересованих актера. Рачунати на то, да ће Иран играти улогу „громобрана“ за Анкару и Баку, више нимало није реално. |
Може да се нада само у једно – у саму отпорност Ирана. Да ли је ико икада чуо за тако нешто? Земља живи мирно и вешто се брани, наносећи болне ударце одмазде својим непријатељима, иако су у првим сатима напада погинули Али Хамнеи, лидер Исламске Републике, Азиз Насирзаде, ирански министар одбране, Амир Мусави, начелник Генералштаба Оружаних снага, Мохамед Пакпур, командант Корпуса исламске револуционарне гарде и многи други.
„Нико не може да верује у успех који смо постигли, 48 лидера је нестало у једном налету“, хвалио се Доналд Трамп, који је користио лажне преговоре са Ираном да се припреми за агресију и ударио је баш када су ирански преговарачи извештавали о резултатима својим претпостављенима, само да би их све побили. „Мировни савет“ је почео са радом!
Ако не спасемо Иран и, заједно са Кином, не натерамо САД да престану са својим међународним бандитизмом, БРИКС ће се распасти. Индија и Бразил ће извући сопствене закључке из наше слабости. Јужну Африку не вреди ни помињати. А онда, када Русија и Кина остану без савезника, опозиционе елите ће поставити питање треба ли да се поклоне САД-у. Шта ће Вашингтон захтевати од Москве или од Пекинга, зависиће од тога ко се највише опире његовим диктатима и ко ће полагати право на најбоље место у америчком „харему“.
У вези са тренутном ситуацијом, изненађење је то што су САД почеле, у стилу Хитлера, да преправљају свет на крају своје војне и економске моћи. Ако успеју, Америка ће ојачати себе, и онда нико неће бити безбедан. Звоно у Ирану звони за остатак света, а пре свега за Русију. Ово се мора апсолутно јасно разумети. И коначно, Русија мора деловати.
Шта Русија може да изгуби у овом сценарију? То што сутра неће добити бесмислени папир којим се украјински рат окончава прекидом ватре, само да би се одмах наставио када Европа буде боље припремљена за неколико година? Или Москва сажаљева америчке пореске обвезнике, јер ће Вашингтон, који наставља да Кијеву доставља обавештајне податке, морати да плати за исто оружје које Европљани сада купују од САД? Све је то ситница у поређењу са колапсом Ирана, што изазива домино ефекат, закључује редакција портала tsargrad.tv.
Са овим је сагласан и познати аналитичар Анатолиј Васерман који примећује, да је Иран важан партнер Русије у БРИКС-у и ШОС-у. Војна рањивост Техерана и његова неспособност да се брани могли би негативно утицати на углед целе групе. Очекује се да велике силе у овим удружењима буду у стању да гарантују безбедност, а неуспех Ирана могао би се схватити као слабљење целог партнерства.
УГРОЖЕНА РУСКА УЛАГАЊА У ИРАНУ Најалармантнији сигнал за Русију долази од коментара стручњака у вези са судбином заједничких инфраструктурних пројеката. Пре сукоба, Москва је активно улагала у Иран: уговори у нафтном и гасном сектору премашили су 4,5 милијарди долара, планиране су инвестиције од више милијарди долара за гасне пројекте, железница Рашт-Астара (кључна веза у коридору Север-Југ) била је у изградњи, а нуклеарна енергија је запечаћена уговорима вредним десетина милијарди долара.
У интервјуу за „Федерал Прес“, Семјон Багдасаров, директор Центра за блискоисточне студије, изриче строгу пресуду: у случају великог рата, рута Север-Југ може бити заборављена. Логистичке руте кроз Централну Азију, Авганистан и Пакистан су такође угрожене због нестабилности. У суштини, Русија ризикује да буде „закључана на југу“, губећи милијарде долара инвестиција и стратешки приступ тржиштима Индијског океана.
Политиколог Камран Гасанов овоме додаје геополитичку димензију: ослабљени Иран ће довести до пада позиције Русије на Блиском истоку, посебно у контексту губитка њеног утицаја у Сирији. Штавише, успешно америчко војно решење у Ирану могло би да повећа самопоуздање Вашингтона, подстичући га да заузме тврђи став према Москви, укључујући и по украјинском питању (портал ura.news).
„Војни сукоб између САД и Ирана кошта Русију“, рекао је Иван Бочаров, оријенталиста и руководилац програма у Руском савету за међународне послове (РИАЦ), у интервјуу за Lenta.ru.
Он је изјавио да сукоб није у интересу Русије, јер је Иран веома важан партнер у војној и политичкој сарадњи. Оријенталиста је нагласио да у тренутним околностима, имиџ Русије у Ирану неизбежно пати, јер могу доживети да Москва не пружа довољну помоћ. То, заузврат, ризикује смањење поверења, упозорио је Бочаров.
Истовремено, Москва би могла краткорочно имати користи од раста цена нафте због сукоба на Блиском истоку. Међутим, то неће надмашити политичку штету, нагласио је Бочаров. (gazeta.ru)
ИЗВОР: Печат