НАКОН што је Аустрија трајно забранила комеморацију у Блајбургу интензивно се раде припреме да се наредне године скуп одржи у Удбини.
У том личком месту где су некада у већини живели Срби, а данас их је тек незнатно више од Хрвата, комеморација за усташе одржавала би се испред католичке цркве, а простор је довољно велики да прими све оне који су годинама долазили у Блајбург.
Засада мештани Удбине, пре свега Срби, ћуте, иако су били згрожени идејом да се комеморација пресели баш у њихово место. Ту већ годинама сарађују СДСС и ХДЗ, међунационалних проблема није било, а нема никакве препреке ни за ћириличне табле.
Увезена комеморација могла би све то да промени, поготово ако у Удбину дођу усташки екстремисти којима је то било немогуће последњих година у Аустрији.
Никоме није јасно зашто је баш Удбина изабрана као могућа замена за Блајбург. Из овог места, у којем се тешко живи и још теже долази до посла, исељавају се и Срби и Хрвати, а попис становништва чији ће се резултати знати до краја године, сигурно ће показати још трагичнију слику, па Удбини најмање треба додатно заоштравање политичких прилика.
Локални политичари, пре свега они из редова Срба, нису ни упознати са детаљима припрема за комеморацију у Удбини. Све се ради у тајности и Срби се боје да ће јавност бити обавештена када више ништа неће моћи да се промени.
Како ће организатори бранити идеју да се скуп у Блајбургу замени скупом у Удбини никоме није јасно, али сви локални политичари тврде да Удбина нема никакве везе ни са Крижним путем, ни са усташким окупљањем које је у Аустрији названо највећим фашистичким окупљањем у данашњој Европи.
Удбина има католичку цркву али нема православну. За православце је прва најближа црква она у Јошанима, месту где је рођена Јованка Броз. У Удбини су у време НДХ усташе убиле изузетно много Срба, само у септембру 1942. године 338 мештана. Ожиљци од усташких злочина су и данас присутни, још се памте злочини Павелићевих хорди, оних које су и кренуле пут Блајбурга 1945. године.
Веза Удбине са НДХ је и преко усташког генерала Томислава Сертића, рођеног у том месту, који је био заповедник свих усташких војних јединица и начелник Главног стожера војске. Бежао је након слома НДХ заједно са Антом Павелићем према Аустрији, али је заробљен и на суђењу у Загребу осуђен је на смрт.
У самом Блајбургу усташо-носталгичарима ће преостати само миса на приватном имању, а све друга окупљања биће строго забрањена. Аустрија је у међувремену донела закон који санкционише и истицање грба и других ознака ХОС-а.
Коначну одлуку где ће бити комеморација усташама донеће Почасни блајбуршки вод, који је као удружење регистровано у Клагенфурту, а има подружницу и у Загребу. Председник Надзорног одбора је Владимир Шекс.
Иначе, до сада је Хрватски сабор био покровитељ комеморација у Блајбургу.
ОДЛИКОВАЊА ЗА УЧЕСНИКЕ МАСПОКА
ХРВАТСКИ председник Зоран Милановић одликовао је за „изузетан допринос независности и целовитости Републике Хрватске“, као и за изградњу и напредак хрватске државе учеснике „Хрватског пролећа“, односно МАСПОК-а. „Хрватско пролеће“ један је од назива за политички покрет који је почетком седамдесетих имао за циљ већу аутономију и унутрашњи централизам тадашње СФР Хрватске у СФРЈ. У пролеће 1971. тражили су трансформацију СФРЈ у конфедерацију, односно да Хрватска има своју војску и постане самостална чланица Уједињених нација.
https://www.novosti.rs/c/planeta/region/1065944/umesto-blajburgu-orgijace-udbini-najavljeno-komemoracija-ustasama-koruske-sada-odrzavati-lici