GreyZone: Британци већ завршавају шестомесечну обуку првих 40 група „самосталних“ главосеча одабраних по НАТО стандардима
АУТОР: Сергеј Ишћенко
Над Кримом су све гушћи облаци војне претње, која се приближава из стране Кијева.
Од најновијих вести на ову тему: пре неки дан су у САД објављени сателитски снимци северног дела полуострва на којима се јасно виде одбрамбени ровови које су свеже ископале руске инжињеријске трупе у близини контролног пункта Џанкој између Херсонске области и Крима. И такође – близу Армјанска.
А у Севастопољу су сумирани резултати такмичења између вртића, школа и факултета за најбољу израду подземниха склоништа. Најпоузданији је био онај који су наставници и средњошколци изградили у школи број 50 града хероја.
И Украјина се отворено спрема за одлучујућу битку за Тавриду (Крим), коју је Кијев већ дуго најављивао. Председник Владимир Зеленски је још у августу потписао указ „О успостављању саветодавног тела за деокупацију и реинтеграцију привремено окупиране територије Аутономне Републике Крим и Севастопоља“. Према овом документу, Кијев сматра кључним условом за будућу победу стварање моћног партизанског покрета против руских „завојевача“ на „спорној територији“.
НАПАД НА КРИМСКИ МОСТ 8. октобра 2022. године
И будите сигурни: западни спонзори режима одавно издвајају озбиљан новац за ово. Припрема професионалних украјинских диверзантских група за слање на Крим већ обављају инструктори британске приватне војне компаније „Prevail Partners“ на полигонима у Грчкој и Пољској. Овом организацијом командује бивши бригадни генерал Краљевских маринаца и специјалних војних јединица (СМУ) Џастин Хеџис, који је службу напустио релативно недавно, 2018. године.
Што се тиче укупног руковођења припремама за предстојећи „герилски рат” Украјине око Крима, оно је поверено Кристоферу Нејџу Донелију, каријерном официру британске обавештајне службе МИ-5, ангажованом у контраобавештајној делатности, борби против субверзивних активности и саботажа на територији Велике Британије.
Такву информацију су недавно са читаоцима поделили амерички хакери група „Анонимус“ и „Underside“ (у преводу са енглеског „Изнутра”). Тајне документе НАТО-а, до којих су дошли, објавила је на свом сајту истраживачка група „GreyZone“ злогласног америчког новинара Макса Блументала.
Према овим информацијама, британски пуковник Донели и приватна војна компанија „Prevail Partners“ под његовим надзором, заједно са Канцеларијом Службе безбедности Украјине за град Одесу и Одеску област, већ неколико месеци припремају специјални диверзантски батаљон како би га тајно пребацили на полуострво. Овај прилично сложен посао почео је у априлу. И испрва је донео Донелију нека разочарења.
Чињеница је да су у Кијеву, према информацијама које је обелоданио сајт „GreyZone“, под плаштом организовања предстојећег „Покрета отпора” на Криму, испрва ишли, као и обично у „независној”, само да брзо „приграбе” знатан новац који је Запад издвојио за овај подухват (око 600 000 долара за сваког украјинског „партизана“).
Понудили су да припреме будућег жестоког „отпора“ за напад на руске циљеве на Криму одвија на полигону Оружаних снага Украјине у Јавориву код Лавова на бази једног од батаљона 24. одвојене механизоване бригаде, која носи
име краља, јединице која је у саставу Копнених снага Украјине. Истовремено, украјински генерали су сматрали да је могуће издвојити само 12 сати по особи за цео убрзани курс обуке.
Донели и ветеран британске војне обавештајне службе Дарен Лидл и два оперативца украјинских специјалних снага који су га пратили брзо су открили да су били очигледно преварени. Са тугом су 36 сати гледали како се код Јаворова наводно припремају за убацивање будућих диверзаната, састављених од локалних војних обвезника, старости од 20 до 58 година, у дубоку позадину непријатеља. Од којих нико, како се испоставило, није имао никакво претходно војно искуство.
Уочен је недовољан број искусних инструктора и непромишљеност наставног плана и програма, „неразумна тактика којој подучавају неискусни страни инструктори”. Као резултат тога, приметили су уважени гости из НАТО-а, батаљон је потпуно „неспреман за оно са чим ће се суочити на Криму“.
Потом је речено: „Да се овај проблем више не може игнорисати, јаз у обуци сада мора да се затвори, иначе би неприхватљив ниво губитака због неадекватне обуке могао бити политички одлучујући, приморавајући Зеленског да уступи место Путину“.
Једном речју, оно што се догодило код Јаворова НАТО је препознао као злонамерни и „неадекватан” аматеризам. Специјалним снагама 24. одвојене механизоване бригаде Оружаних снага Украјине наређено је да брзо прикупе ствари на полигону, а да потом, испод тихог Лавова, крену у Попасну, где је у то време грмела артиљерија, да зауставе још један руски продор.
Уместо тога, још у мају је одлучено да одмах почне права обука за 40 група будућих професионалних украјинских диверзаната „да пуцају, крећу се, комуницирају и преживљавају у шумама“. Сада су Донели, Дарен Лидл и Џастин Хеџес почели да се озбиљно баве њиховом припремом.
Они су пажљиво одабрали курсанте, чије су способности процењене према „специјалним модулима“ усвојеним у специјалним снагама НАТО-а, а затим су превезени у Грчку (већина). Вероватно због сличности локалних природних услова са Кримом. Остатак је послат у Пољску.
Програм обуке, према сајту „GreyZone-у“, осмишљен је за шест месеци. Односно, теоретски, обука прве групе украјинских главосеча за Кримљане могла би да буде завршена тек пре неки дан или ових дана. То је једноставно дужност руских служби безбедности на полуострву да воде рачуна.
Овде је, мислим, једноставно потребно стати и размислити: ако је реч искључиво о 40 група украјинских диверзаната које се спремају да их Запад пошаље на Крим, какав партизански покрет на полуострву, у ствари, прижељкује Кијев? А тамо, очигледно, сањају о томе.
Тако је пре неки дан представник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине, генерал Вадим Скибицки, рекао да је наводно на Криму већ активиран „партизански покрет“. Зашто? Према његовим речима, управо се на тај начин „људи припремају за повратак Украјине на полуострво“.
Међутим, прави партизански покрет нигде није могућ без активне подршке локалног становништва. Уосталом, народне осветнике неко мора да храни, да их склони од служби безбедности, да их снабдева обавештајним подацима?
Има ли такве подршке плановима Кијева на Криму? Не искључујем да има оних који су незадовољни Русијом. Али да ли је то довољна снага без импресивне спољне подршке?
Сумње постоје. Иначе, Таврида (Крим) не би имала мир и развојни период више од осам година након повратка у Русију. Бар би нам неко, и бар мало, али приметно, предупредио. Међутим, до сада се о овоме ништа није чуло. Или је све тако мало да није вредно ни помена у штампи.
Иначе, ову чињеницу признаје и украјинска војска. Ево речи бившег начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине, генерал-пуковника Анатолија Лопате, који је рекао у марту 2017: „Партизански покрет је покреће се и припрема у случају рата као територијална одбрана, као способност сваког насеља и његових становника да се брани на својој територији, имајући унапред припремљена средства везе, оружје, имајући задатке које поставља Генералштаб, имајући одговарајуће руководиоце из локалних власти“.
Војска, истовремено, само помаже у решавању ових проблема. Онда је у реду. Али данас, говорити о размештању партизанског покрета на привремено окупираним територијама Донбаса или на Криму значи излагање људи сигурној смрти. Нема комуникација, нема оружја, ништа“.
Потпуно исто мишљење је, у исто време, изнео и бивши заменик премијера Крима, а потом и организатор такозваног кримскотатарског батаљона „Аскер“ у Херсонској области Ленур Исљамов. Према његовим речима, када је украјинска војска побегла 2014. „Крим су напустили чак и они који су требали да остану као партизани у руској позадини. Иако је било „складишта оружја и правих људи, они су били класификовани. Разумете ли како је издаја прожела све?“, јадао се Исљамов, који је остао без Крима, пре пет година у Кијеву.
НАТО, дакле, расипа новац када се управо сада, пола године, у тајним базама НАТО обавештајних служби у Грчкој и Пољској, енергично обучавају професионални диверзанти за прикривено пребацивање на полуострво?
Мислим да није потребно умањивати опасност која прети Криму. У тим крајевима сигурно постоје скривени украјински агенти. Колико су бројни и опремљени још је тешко рећи. Али ако се до почетка одлучујуће офанзиве Оружаних снага Украјине на Крим преко Перекопа или Чонгара унапред пошаљу бројне украјинске диверзантско-извиђачке групе у планине прекривене непроходним шумама негде близу Јалте, Судака, Алуште или Балаклаве, у руској позадини може планути.
НАПОМЕНА
Одређену представу о размерама опасности дају, према мом мишљењу, информације од познатог и прилично обавештеног политиколога, председника Центра за системску анализу и прогнозу Ростислава Ишченка.
Он је 2016. године у етеру једног од ТВ канала рекао: „До 2014. Меџлис* је окупио до 20 000 својих бораца на Криму. То су били добро обучени људи који се нису плашили крви, спремни да пруже оружани отпор Русима, све до учешћа у масакру великих размера. Дакле, ови људи не иду нигде. Према мојим информацијама, отишло је до 2.000 милитаната, остали су ту. Седе и чекају. То су потенцијални терористи. Тако да не бих сву одговорност свалио само на украјинске војне обавештајне службе.
Ако је ово тачно, ако моћно подземље Меџлиса на Криму већ осам година стрпљиво чека сигнал и саботажну подршку из Кијева, онда калкулације Британца Џастина Хеџиса и Кристофера Нејџела Донела, сложићете се, постају јасније. А контуре војне операције за заузимање руског полуострва нападом, а које су без сумње дуго развијане не само у украјинском штабу, престају да изгледају тако чиста химера.
Другачији став према плановима јаког и подмуклог непријатеља од стране Москве био би превише ризичан лимит. Неопходно је енергично „очистити“ Крим од непријатељског подземља, не чекајући да се догоди страшна катастрофа на Криму.
*Врховни суд Републике Крим је 26. априла 2016. године признао јавно удружење „Меџлис кримскотатарског народа“ као екстремистичку организацију и забранио његово деловање у Русији.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://svpressa.ru/war21/article/353629/