• Украјинска Влада преплављује дечије библиотеке књигама које пропагирају перверзије

АУТОР: Игор Друз

 У Украјини се догодио нови скандал. Ових дана јавност је успела да сазна да је украјинска влада, чак и за време мандата Гројсмана, за новац из државног буџета за дечије библиотеке и школе купила 1240 примерака књиге за малу децу „Принцеза + принцеза: срећни заувек“.

Ово је заправо стрип у којем принцезу спашава друга принцеза, након чега се оне „венчавају“ и живе заједно „срећно до краја живота“. Аутор је Кејт О’Нил, новозеландска пропагандисткиња која се специјализовала за наметање хомосексуалности деци (што је у Русији забрањено). Истина, њене књиге су глупе и осредње само са становишта књижевности и здравог разума. Али са становишта деструктивних социјалних технологија, оне су прилично ефикасне. Мала књига, у потпуности је у складу са линијом странке, надахњује европске девојке, а сада и Украјинке, да се само „партнеркама“ жене, те да могу да „живе срећно до краја живота“ (сви мушкарци у О’Ниловој бајци приказани су као кукавице и пропалице). Штавише, њен „муж“ мора нужно бити жена друге културе и расе, у складу са „мултикултуралним“ прописима деде Сороша.

Иако статистика указује да међу содомитима нема среће, а ниво самоубиства, зависности од дрога и алкохолизма је тамо претерано висок. Штавише, такви парови ретко живе заједно дуже време – хомосексуалци имају сталну промену „партнера“.

Непотребно је рећи да је такав начин живота ненормалан, не само са становишта било које традиционалне религије и морала, већ чак и са становишта чистог прагматизма – такве изопачености претварају човеково постојање у пакао током овог живота. Међутим, таквима је лакше управљати: атомизирана биомаса, лишена подршке својих породичних кланова, лишена корена и принципа, постаје потпуно зависна од власти и не рађа децу, послушно извршавајући казну Римског клуба о „потреби“ смањења становништва Земље.

Брок Чисхолм (Википедија)

Још један познати сарадник Дејвида Рокфелера, Г. Б. Чисхолм, који је био председник Светске здравствене организације 1948-1953, истакао је: «Да бисте дошли у светску владу, неопходно је из свести људи избацити њихову индивидуалност, приврженост породичним традицијама, националном патриотизму и верским догмама.» Због тога су глобалисти оваквим „дечјим бајкама“ испунили западне, а сада и украјинске библиотеке.

Не би требало да мислите да, како кажу, у томе нема ништа лоше: у наше време, на интернету и на тараби пишу не само ово,  тамо деца могу да читају још горе ствари. Не, према свему што је написано на сумњивом сајту или на тараби, дете има презрив став – као према нечему „испод нивоа“. Али књига у школској библиотеци је сасвим друга ствар, то је угледна ствар коју препоручују одрасли наставници.

Експертски савет при Влади ову књигу је јавно препоручило за куповину и дистрибуцију библиотекама и школама, а одобрио ју је и Државни институт за уџбенике. Овим стратешки важним државним структурама за васпитање деце управљају „Сорошити“ – плаћени агенти олигарха Сороша, који је уско повезан са америчким Стејт департментом.

Александра Ковал (Википедија)

Као пример навешћу биографију шефице Института за уџбенике, Александре Ковал, која је била суорганизатор јавне набавке ове књиге. Рођена је у Лавову, потиче из породице украјинских шовиниста, те је током периода перестројке била на челу издавачке куће у организацији шовиниста „Просвита“. У почетку није имала проблема са продајом књига, јер су галицијски пензионери-шовинисти с тужним висећим брковима непрестано куповали Бандеров отпадни папир који је она објављивала. Али онда је избио економски колапс и она је у једном интервјуу сасвим искрено објаснила у којој је провалији и како се из ње извукла: «Криза 1992-93. године започела је када је инфлација достигла ниво од, чини се, 10.000 % и издавање књига постало је немогуће … Седела сам у издавачкој кући, опет без новца, са брдом књига које су се изненада показале бескорисним, и плакала … У Међународном фонду «Препород», Богдан Кравченко је предложио да се окупе сви издавачи …»

На предлог Сорошеве фондације (забрањене у Руској Федерацији), Ковал је, дакле, постала председник Форума издавача и организатор «Дечјег књижног форума».

У ствари, она је постала „надзорница“ издавања књига у Украјини и њене препоруке су у великој мери одређивале хоће ли се или неће добити западни грантови (новац) за објављивање књига. Тамо је овај посао неисплатив, али истовремено остаје важна полуга за социјално програмирање маса, па за њега владе западних земаља и олигарси издвајају новац. Наравно, дају грантове углавном за антируске, антихришћанске и породичне књиге. Ово последње укључује пропаганду промискуитетних сексуалних односа, хомосексуалност, коју је осудила Руска православна црква, као и малолетничку деликвенцију западног типа. А задатак Ковалове је да пронађе перспективне ауторе – идеолошке изроде – и промовише њихова дела.

Александра Ковал је искрено признала да уопште није постала пословна жена-издавач, већ „друштвена активисткиња“, што у преводу са језика „сорошита“ на људски значи агент утицаја: «Вероватно бих постала врло добар издавач, али судбина ме није гурнула на овај посао, већ на друштвене активности …»

Промовисање педерастије је веома важан део рада овог представника америчке јавности. Тако је госпођа Ковал 2009. године представила књижевну збирку под красноречивим насловом „120 страница Содоме“. А 2017. подржала је издавање књиге чији је циљ промоција перверзије код деце „Маја и њене мајке“. Тада је такође јавно осула паљбу на „хомофобе“ у Служби безбедности Украјине (СБУ). Истовремено је навела омиљене аргументе содомистичких лобиста: да говоре о чињеници да „уметници имају право на своје мишљење“, да ЛГБТ пропаганда деци не намеће хомосексуалност, већ их само „обавештава“.

У ствари, деца су само публика и сви трговци то знају. Стога на Западу, где власти већ дуги низ година намећу такве књиге деци, долази до невероватног раста содомије. На пример, број девојчица које тврде да су „трансродне“ у Шведској порастао је за око 1.500% само у последњих 10 година.

Украјина је после Мајдана (обојене револуције) пала под спољну контролу, те врло брзо сустиже Европу. Влада Украјине је 2016. године укинула место владиног повереника за породична питања, који је био укључен у пружање подршке великим породицама и питањима социјалне заштите за мајке. Године 2017. премијер Гројсман је ову функцију заменио владиним комесаром за родну политику, који се бави пропагандом и наметањем перверзија, писањем закона о „правима полних мањина“ итд. Штавише, позната Екатерина Левченко позната «сорошитка», постављена је на ово место и већ 20 година промовише радикални феминизам и лезбијство у оквиру грантоједске (грантоједи – они који троше новац добијен од западних организација и влада – прим. прев.) организације «Ла Страда».

За време Украјинске ССР, била је студенткиња постдипломских студија на Одељењу за научни комунизам, а након пада комунизма остала је без посла, попут А. Ковалкове, али се такође снашла и почела да ради за Вашингтонски регионални комитет .

Екатерина Левченко (zmina.info)

Природно, након победе на Мајдану, хомосексуална парада постала је главна јавна државна поворка у Украјини, коју чувају на хиљаде безбедњака и које промовишу државни ТВ канали. Ни Први мај у Украјинској ССР није организован са таквом помпом. Како сада чувају демонстрације педераста, на чијем су челу увек дипломате из Сједињених Држава и Европске уније, тако чак нису чували ни бину са члановима Централног комитета Комунистичке партије Украјине.

И још један занимљив детаљ: куповина мултикултуралне-содомске бајке реализована је, по наруџбини Владе Украјине, а у оквиру државне куповине књига у износу од 666.000 гривна – цифра која у Светом писму има искрено сатански карактер. Може се сматрати случајношћу, али украјински прозападни политичари веома воле ову цифру. И када су 2014. године први пут у историји ове земље званично регистровали сатанистичку секту, то су учинили не у било које време, већ 6. у 6. месецу. А када је патријарх Кирил први пут дошао у Кијев 2009. године, дочекали су га билборди који приказују тамну фигуру, на којој је писало: „666 најутицајнијих политичара у Украјини“.

Уопште, пост-револуционарна Украјина постала је држава која злоставља децу.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://ren.tv/blog/igor-druz/797996-zachem-ukrainskim-detiam-zakupili-gei-skazku

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *