Како фармацеутска индустрија осмишљава своје производе које назива лековима? 

  • Научини  истраживачи  указују на то да ће  у  новој  све извеснијој пандемији бити примењен неки нови и унапређени протокол, сличан оном из ковид пандемије, којим би се беспомоћни пацијенти не само  убијали већ би се можда мозгови широких маса репрограмирали да верују у лажне наративе и виде, чују и осећају ствари које не постоје.
  • Они који би били третирани новим  препаратима на почетку нове пандемије би изгубили сећање на ону претходну.
  • Сходно томе покорно становништво би било још више заглупљено и лишено способности да се одупре неконтролисаној  политичкој и медицинској тиранији.
  • Са избрисаном меморијом и колективним лажним наративом о прошлости и садашњости преовладао би менталитет кошнице, у којој би се, нажалост, људи уместо у пчеле претварали у зомбије.
  • Пошто је тај процес претварања већ почео, поставља се питање: Како препознати зомбија?

АУТОР: Милован Шавија

Након што се напунило пуне три године, те ушло у четврту, од почетка још једног од поглавља историје XXI века, које ће вероватно остати упамћено под радним називом „велики ресет”, некако се само од себе намеће потреба неке врсте рекапитулације, јер тај период представља довољну временску дистанцу уз помоћ које би се неки важни аспекти свега онога што се догађало могли сагледати у другачијем светлу, те тако приметити неке важне детаље, неуочљиве у тренутку догађања. То се пре свега односи на ону психолошку димензију првих чинова те представе која се наставља и чији крај се не назире. Јер се већина квалификованих аналитичара слаже да све оно што се дешавало представља једну добро организовану и осмишљену психолошку операцију, или како је скраћено на енглеском језику називају psy-op.

Доста тога на прилично детаљан и аналитичан начин је објашњено од стране неколицине еминентних истраживача, пре свега доктора Роберта Малонеа, који је први указао на почетну фазу те операције, која је требала да припреми терен за оне следеће. То је била она масовна хипнотичка психоза изазвана страхом од оног непостојећег вируса, стручно названа „mass formation psychosis”, или психоза формирања масе. Да би тај феномен, као и све оно што је требало да уследи у оним следећим фазама још детаљније обрадио Матијас Десме (Mattias Desmet), белгијски психолог и професор клиничке психологије на Универзитету Гент у Белгији, у својој књизи: „The psychology of totalitarianism”, – Психологија тоталитаризма, објављеној јуна месеца 2022. године,  у којој је сумирао своја запажања из прве две године поменуте операције. Он је у тој књизи наговестио све оно што би требало да се догоди наредних година, уколико се нешто не учини, а што би могло да представља веома озбиљну опасност за читаво човечанство.

Тајанствени H5N1

Да та хипнотичка чаролија формирања масе има још једну димензију, то јест да се не одвија само кроз психичку и менталну манипулацију, него и уз помоћ других средстава, може се наслутити уколико се пажљивије баци поглед на начин како фармацеутска индустрија осмишљава своје производе које назива лековима. Један од тих лекова је можда не случајно недавно поменут у контексту припрема за нову пандемију. Као што је познато, упоредо са опуштањем и релаксацијом, након искушења кроз која је човечанство прошло током трајања претходне, повремено се најављују наговештаји оне следеће, тек толико да се савременици новог доба, које би се могло назвати доба пандемија, не би баш превише опустили и избрисали потпуно из своје свести страх, неопходан и суштински саставни део те новокомпоноване стварности.

Као потенцијални изазивачи следеће пандемије пуштају се, попут пробних балона, у вероватно унапред темпираним временским интервалима, разни, подразумева се веома опасни и изузетно заразни, вируси. Прво су то биле оне мајмунске богиње, па се појавио неки вирус по имену Марбург, а упоредо са њим све чешће се помиње онај такозвани птичији или авиан грип, о којем су први пута почеле да се шире гласине о наводним епидемијама још далеке 2003. године, када је наводно изолован и изазивач, вирус под шифром H5N1. Пошто се ове године слави јубиларна 20-та годишњица измишљања тог вируса, није искључено да би он могао играти главну улогу у следећој пандемији.

Да тај поменути вирус H5N1 треба најозбиљније узети у обзир као главног кандидата наговестио је Роберт Редфилд (Robert Redfield), бивши директор оног угледног CDC, америчког Центра за контролу и превенцију болести, који је недавно упозорио да ће она често помињана   gain-of-function истраживања и биотероризам неминовно, и то веома скоро, довести до очекиване пандемије, и то баш управо птичијег грипа. Није на одмет напоменути да је Редфилд вирусолог, да је био члан штаба председника Трампа за борбу против тек пристиглог корона вируса. CDC је напустио због неслагања са неоспорно највећим медицинским глобалним ауторитетом доктором Антонијем Фаучијем и то баш због неслагања око gain-of-function истраживања, за које је тражио да се забране. Због свега тога он би се могао сматрати прилично поузданим извором информација када су у питању измишљања нових вируса.

Тајанствени Перамивир

Здравствене службе америчке владе већ истражују нове варијанте тог вируса које су се наводно недавно појавиле, преносећи се са птица на сисаре, узрокујући чудно понашање код заражених животиња. Мада се још увек спекулише да ли је уопште могуће да се та варијанта пренесе и на човека .Међутим, вирусолог Редфилд тврди да је у лабораторијама већ конструисан нови сој тог вируса који се лако преноси са животиња на човека и да је много опаснији од короне.   А оно што је најважније, већ је припремљен и, како би се жаргонски рекло, „блокбастер” лек за третирање будућих оболелих припадника људског рода. Име тог лека је Peramivir, а на тржишту се појављује и под именом  Rapivab.

Уколико се занемаре те измишљотине о вирусима и њиховим све опаснијим варијантама, које се понављају скоро два века, свакако да ће пажњу радозналог посматрача привући тај најављени лек. Након Гугл провере са не малим изненађењем ће приметити да је то један од оних старих и добро проверених лекова који се користе против такозваних вирусних инфекција. Прославио се 2009. године када га је по хитном поступку америчка FDA одобрила за третирање оболелих од оне легендарне свињске грипе. Да ли је том приликом више третираних побио него спасио, нема података. Од 2014. је у редовној употреби.

Иза Перамивира стоји компанија BioCryst Pharmaceuticals, која је, како је и ред, одмах припремила и листу оних уобичајених могућих успутних здравствених проблема које могу очекивати будући пацијенти, то јест заморци. Само летимичан поглед на ту листу представљаће  друго изненађење за радозналог истраживача. Јер, је листа прилично и неуобичајено дугачка. Биће потребно барем седам, осам пута прстом померати екран вертикално да би се дошло до краја. Наравно, да нема потребе замарати се читањем тих силних нус појава, пошто се оне углавном понављају код свих оних десетина хиљада до сада измишљених лекова. Довољно ће бити констатовати да их је на тој листи било барем 70. Али, две могуће непријатне појаве ће сигурно морати привући пажњу истраживача, а то су, појава лажних уверења која се не могу изменити упркос томе што су у супротности са фактичким стањем и визуелна, чулна и осећајна перцепција нечега што не постоји.

То би било већ треће изненађење, које ће сигурно, осим радозналости,  потакнути и машту сада већ прилично заинтригираног трагача за фармацеутским тајнама, пошто се вероватно у свом досадашњем искуству није сусретао са таквом врстом могућих сценарија за један обични антивирусни лек. Међутим, да то није тек тако стављено на ону подугачку листу, показује сам произвођач који признаје да то није обичан лек, него нека врста психолошког експеримента на становништву. То сазнање да антивирусни лек може изазивати психолошке ефекте, да се онима који га узимају могу причињавати ствари које не постоје и да почну веровати у нешто што је доказано лажно, свакако да захтева наставак истраживања.

Тајанствени ензим протеин киназа Мзета

Ако се оде неколико деценија у прошлост може се сазнати да се истраживања утицаја појединих супстанци на психу и понашање одавно врше у лабораторијама, далеко од очију јавности. Још раних 90-тих неуро специјалиста Тод Сактор  (Todd C. Sacktor) је са својим колегама открио ензим протеин киназу Мзета (PKMzeta), за који су сматрали да игра улогу у формирању дугорочне меморије и памћења. Тај ензим служи као катализатор за реакцију преноса извесних протеина до нервних синапси у мозгу.

2006. године Сактор је са својим тимом убризгао једну супстанцу која је могла да блокира дејство тог ензима ПКМзете у хипокампусу пацова, а тиме спречи пренос оних протеина до нервних синапси и тако блокира и сам процес меморисања. Пре тога пацов је помоћу електрошокова био истрениран да избегава један део простора у којем је био смештен. Након убризгавања оне супстанце он није могао да се сети који део простора треба да избегава. Тако су доказали да могу да блокирају ПКМзета ензимско дејство, те тако избришу меморију пацова.

2012. Сактор је са својим колегама успео да обрне тај процес, то јест да појача памћење пацова. Они су успели да генетским манипулацијама омогуће хипокампусу да произведе додатне копије ПКМзета ензима у току процеса меморисања. Теоретски они су тако демонстрирали како би нека особа могла прво оживети сећање, које би се након убризгавања лека изгубило. Та супстанца би присилила мозак да уништи ПКМзета ензим и тако га онеспособи за меморисање.

Када се све то логички повеже са оним чудним потенцијалним психо-халуциногеним ефектима антивирусне терапије, те свим оним што се догађало током тек окончане пандемије, онда се, допуштајући машти да се још мало разигра, могу наслутити веома интересантне хипотетичке могућности. Зар се не би тај поступак брисања меморије, давно патентиран и експериментално доказан, могао у унапређеној и софистициранијој верзији уградити не само у онај прастари Перамивир, него и у нове генерације лекова и вакцина, већ припремљених за масовну употребу у новој пандемији, која само што није проглашена, те тако извршити репрограмирање понашања протеина уз помоћ оног тајанственог ензима, а тиме утицати на свест и меморију третираних особа.

Више је него извесно да ће у тој новој пандемији бити примењен неки нови и унапређени протокол, сличан оном из ковид пандемије, којим би се беспомоћни пацијенти не само убијали Ремдасивиром, Мидазоламом и респираторима, већ би се можда мозгови широких маса репрограмирали да верују у лажне наративе и виде, чују и осећају ствари које не постоје.

ни који би били третирани таквим препаратима на почетку нове пандемије би изгубили сећање на ону претходну.  Сходно томе покорно становништво би било још више заглупљено и лишено способности да се одупре неконтролисаној  политичкој и медицинској тиранији. Са избрисаном меморијом и колективним лажним наративом о прошлости и садашњости преовладао би менталитет кошнице, у којој би се, нажалост, људи уместо у пчеле претварали у зомбије.

Тајанствена зомби апокалипса

Наравно, да све то представља тек један од хипотетички могућих сценарија по којем би се одвијали догађаји наредних година, то јест, у следећим фазама оног „великог ресета”. Поменута технологија манипулација људским сећањима и перцепцијом стварности уз помоћ синтетичких супстанци убачених преко лекова у организам, којом се одавно располаже, свакако да представља један од поузданих индикатора да је описани сценарио итекако могућ. Ако се томе дода да се најозбиљније ради и на формалној централизацији одлучивања о здрављу на глобалном нивоу, то јест, претварања Светске здравствене организације (WHO) у наредбодавно тело, чије одлуке би биле обавезујуће за све државе света, чланице Уједињених нација, о чему је постигнут консензус на Самиту Г-20 новембра прошле године, онда би сви они, који су још увек при здравој памети, и којима се никако не свиђа визија да буду претворени у зомбије, требало да најозбиљније схвате ту могућност и предузму одговарајуће кораке.

А ако се ти исти са мало више пажње осврну око себе и озбиљније удубе у посматрања и анализирања свега онога што се око њих већ неколико година дешава, онда би сигурно могли приметити да зомбија, или оних који њима итекако наликују, већ има, и то у не малом броју, свуда око њих. У понашању не само оних њихових суграђана из ближег окружења, него и свих оних из удаљених крајева планете, о којима могу добити поуздане информације, могу се већ запазити они симптоми психичких поремећаја наведених на оној дугачкој листи упозорења будућим корисницима лека Перамивир. И то не само у облику лажних уверења која се не могу изменити упркос томе што су у супротности са фактичким стањем, те визуелне, чулне и осећајне перцепције нечега што не постоји, него и приметног губитка меморије, то јест сећања на све оно прилично ружно  што се догађало не тако давно, пре само две године.

Свакако да у свему томе значајну улогу игра она добро осмишљена хипнотичка чаролија формирања масе, коју су детаљно описали доктори  Роберт Малоне и Матијас Десме, али, на основу наведеног се веома лако може наслутити да се у те сврхе могу, као помоћно средство, користити и хемијске супстанце, попут оне којом се утиче на мождане функције ензима протеин киназе Мзета. На крају се само од себе намеће питање: зашто се не би користили када се већ показало да они који све то оркестрирају нису у обавези да било коме полажу рачуне, док произвођачи лекова немају никакву легалну одговорност, нити обавезу да открију шта све трпају у те своје производе и какве ефекте би они могли да имају на људске организме. Мада им се понекад и омакне, као што је био случај са Перамивиром.

А постоји и још један много ефикаснији  начин да се те супстанце убацују у људска тела, а то је храна, у коју се ионако убацује  све и свашта. Храна је, то је већ одавно доказано, директан узрочник широког спектра дегенеративних оболења, па зашто се она не би могла користити и за изазивање халуциногених стања и меморијских блокада њених све билеснијих корисника.

Јер, таква помоћна средства сигурно могу да буду од користи за перманентно држање огромне већине масе у хипнотичком стању и успутно брисање меморије када се за то укаже потреба, пошто није лако све то одржавати само уз помоћ метода манипулације и сталног одржавања нивоа страха већег дела популације на жељеном и оптималном нивоу. Понашање маса још увек није могуће у потпуности контролисати, како је то било некада у она добра стара времена комунизма, фашизма и нацизма, првенствено због постојања и доступности алтернативних дигиталних извора информисања, помоћу  којих одређен проценат популације може остати изван домета средстава манипулативне хипнозе.

Због свега тога, за оне који су успели да остану ван домета свих тих средстава за дисторзију перцепције стварности и претварање људи у зомбије, једини проблем са којим се тренутно суочавају је како те зомбије препознати.

Најлакше ће уочити оне маскиране, који још увек носе брњице преко уста и носева да би се заштитили од нечега што постоји само у њиховим главама.

У медицинским центрима ће их препознати међу онима који се још увек тестирају оним доказано бескорисним PCR тестовима, да би се уверили да су болесни иако су потпуно здрави.

У парламентима то су они посланици који беже из својих клупа када за говорницу изађу Мислав Колакушић и његов британски колега Ендрју Бриџн да им причају о очигледним стварима које они не виде, да би се касније враћали у клупе да изгласавају законе и прописе против непостојећих појава.

Са њима под руку иду и њихове колеге на истакнутим политичким и државним функцијама, који су пре наименовања на те функције морали проћи ригорозне тестове да би се утврдило да ли поседују задовољавајући ниво зомбираности, потребан за њихово обављање.

Најнепријатнији за погледати и препознати су они трансродни мушкарци претворени у жене и жене претворене у мушкарце, који се све више шепуре на улицама и на јавним сценама, а којима је меморија до те мере поремећена да се не сећају ни којег пола су били приликом рођења, нити којем тренутно припадају.

Од њих нису много мање зомбирани и родитељи, који равнодушно посматрају како им таква чудовишта по школама индоктринирају децу са том сатанском идеологијом.

А што се деце, и то оне најмлађе, тиче, зомболики педофили који их лове попут грабљивица, су такођер све видљивији, јер је та пошаст на путу да буде озакоњена као још један сасвим нормалан и равноправан вид испољавања сексуалности.

Да се не забораве ни они зависници од паметних телефона, који представљају свакако најбројнију групацију зомбија, јер ће те се са њима просто сударати где год да кренете, чија веза са стварношћу је одавно блокирана непремостивим баријерама, а у чији ментални склоп још увек нису успели да продру ни најталентованији аналитичари друштвених феномена.

У ту категорију спадају и деца, која су преко паметних телефона и друштвених мрежа до те мере претворена у зомбије, да више уопште не личе на децу какву су упамтиле њихове још увек живе деде и баке.

Они, који се још увек „пале” на ону руску специјалну операцију у Украјини, класичан пример операције под лажним заставама, па чак и навијају за једну од зараћених страна, би требало да се добро замисле, да ли је и са њима све у реду, што се претварања у зомбије тиче.

А у потпуне зомбије су се претворили зависници од дрога, поготову оних синтетичких, као што је фентанил, који уз малу помоћ неких додатака изазива трулење и отпадање појединих делова тела корисника, којих срећом још увек нема много, али се њихова популација увећава експоненцијалним растом, тако да ће они остали зомбији који припадају лакшим случајевима, као и они иоле нормални, морати ускоро да добро пазе да их не би случајно негде срели, поготово у мраку.

Као што се из приложеног види, без обзира што данас има тако много различитих врста зомбија, чини се да није баш тако тешко препознати их. Међутим, они потенцијално незаражени би за сваки случај требали да и себе саме тестирају и преиспитају да ли су потпуно чисти и невини, да их можда неки тешко приметни симптом тог злоћудног патолошког процеса није макар закачио.

Уколико прођу све тестове онда им остаје да стрпљиво сачекају свечано проглашење нове „пландемије”, па да уживају посматрајући зомбије како дисциплиновано чекају у редовима за нове спасоносне и, наравно, безбедне вакцинације, не сећајући се уопште да се нешто идентично дешавало пре само коју годину. И то не само једну, него да наставе да се вакцинишу све док их ноге и њихови све беднији животи служе. Да се вакцинишу док не умру. А када умру онда ће се претворити у оне дуго очекиване ходајуће мртваце (walking dead). То ће представљати почетак финала представе познате по називу „зомби апокалипса”, а уједно и знак да је ђаво однео шалу и да треба што пре потражити неко сигурно место за склониште.

а зомби апокалипса се најављује још од 2009. године, након што се неславно завршила она несуђена пандемија свињског грипа. Од тада се упозорења, па чак и планови са детаљним инструкцијама на који начин се од ње може спасити, појављију с времена на врема у медијима главног тока и јавним наступима њених планера. Пошто су се истовремено слична упозорења и најаве оне пландемије која је почела 2020. могла чути из истих извора и уста, а за која се касније показало да су се у потпуности остварила, онда би се са великом извесношћу могло очекивати да се најављена зомби апокалипса заиста ускоро догоди.

Епилог

Недавно је познати британски историчар и археолог Нил Оливер, аутор неколико култних документарних серија, у свом редовном Јутјуб обраћању испричао једну интересантну анегдоту из времена касне умируће антике. Према његовом казивању у то доба на околним висовима изнад једног грчког града, чији су се становници, огрезли у декаденцију, разврат и безумље, страшно досађивали, улогорили су се варвари. Када су их угледали они мало разумнији и нормалнији грађани, којих је срећом још увек било, помислили су, ево нам спаса. Међутим, после неколико дана, након што су из даљине осмотрили град, варвари су се спаковали и отишли, на велико разочарење оне групе грађана, којима се тако угасила последња нада да би их варвари могли спасити од самоуништења.

У скоро идентичној ситуацији нашли су се две хиљаде година касније незомбирани савременици цивилизације, која се са поносом сматра баштиником оне античке Грчке. Они би ускоро, ако већ нису, могли у очају почети запомагати:

„Варвари, где сте, помагајте, ако бога знате!!”

Да ли ће се неки нови варвари смиловати и спасити их, или ће се, попут њихових далеких предака, окренути и отићи, оставивши их да се сами спашавају како знају и умеју.

ИЗВОР: https://sedmasila.rs/milovan-savija-u-toku-je-zombiranje-ljudi/?_rstr_nocache=rstr869643037771beb0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *