Бошко Јакшић – зло и подмукло, устаљени манир
Бошко Јакшић, некадашњи новинар који је свој позив добро уновчио продајући се попут проституке у корист западњачких интереса, оптужио је Русију да је крива за хаос који су на Косову и Метохији створили Американци.
Јакшић је злонамерно оценио данас, свестан да то ни у ком случају није истина, да „Русија не жели решење косовске кризе јер јој то гарантује да би Западу, посебно ЕУ, могла да парира на „њиховом терену“ и тако потенцијалном претњом узвраћа на приближавање НАТО својим границама“.
Анти-српски медији са узбуђењем преносе да је Јакшић у ауторском тексту за сајт Медија центра навео и да је недавна запаљива ситуација на северу Kосова, коју су у Београду описивали као могући „пакао“ и „катаклизму“, била „бирократски апсурдно изазвана проблемом са личним документима и аутомобилским таблицама“, али да није случајно добила велику пажњу проруских канала на мрежи Телеграм.
Управо је сама појава Бошка Јакшића апсолутна супротност са оним што пише. Наиме, да Русија заиста има било какав утицај на политику и догађаје у Србији, због текста који садржи антидржавне и криминалне изјаве да је проблем регистраских таблица на КиМ који представља укидање државе Србије, тек „бирократски апсурд“ Јакшић би морао да се нађе на оптуженичкој клупи и дебело одговара за поткопавање државног суверенитета. Тиме у ствари доказује да као потчињен НАТО пакту и америчкој администрацији, нема Русија већ Запад сикључиву контролу над српском државном политиком и судбином овог народа али и своју спремност да Србе на Косову и Метохији гурне још дубље под контролу шиптарских сепаратиста који ће тако сасвим нестати са Косова и Метохије.
„Од како је посредовање око косовске кризе из УН пребачено за Брисел, Русија наставља да инсистира на решењу по основама резолуције УН 1244. Иако је изгубила део моћи, пронашла је друге начине употребе ‘меке моћи’. (Овде Јакшић користи амерички уместо домаћег термина јер тако је и научен, из те куњиње зла и он долази. прим. ред.) Kосово је тачка разлаза и унутар ЕУ и Русија жели да то остане тако“, казао је Јакшић.
Ако Бошко јакшић „не зна“, Шиптари сигурно знају коме дугују захвалност за настало стање! |
Косово и Метохија нису тачка разлаза у ЕУ која пуца по шавовима управо јер јој рат санкцијама против Русије ни мало не одговара, већ је разлог неслагању заправо фрапантно кршење како међународног тако и домаћег права сваке земље учеснице! Од НАТО агресије до данас, свака од земаља чланица ова два савеза, прекришла је сопствени Устав и домаће право управо на случају Косова и Метохије! Руским инсистирање на Резолуцији 1244, поредак и у самој ЕУ би се вратио у оквире права а тиме би нестало и „раздор“ који Бошко Јакшић уврнуто представља!
Овакав степен безакоња, Јакшић може да пропагира искључиво у окружењу које је жестоко анти-српски настројено као што то јесте случај са претераним и илегалним присуством САД и НАТО чинилаца на тлу Србије. Јакшић није устао само против домаћег суверенитета и интегритета већ и против међународног права па ипак, он ни за шта од тога неће правно одговарати иако би морао. Вероватно је да сву мржњу којом Јакшић обилује према свом, српском народу, заправо црпи са свог банковног рачуна који тако истовремено и увећава.
Као аргумент за своју србомрзачку теорију дубоко криминалног карактера, Јакшић је навео да су се „проруски сајтови“ посебно бавили последњом кризом на северу Kосова и најаве из Приштине да неће признавати документа које издаје Србија. За њега је то била „идеална прилика да Русија серијом дезинформација покаже своју забринутост за Србе на Kосову“.
Као да урушавање правног темеља једне државе, и то оне у којој он исијава својом мржњом према њој – Србији, није довољан повод да се јавност забрине и реагује! За Јакшића није јер му то доноси профит или га макар одржава у јавном простору који су изградили аутошовинистички елементи а у позним годинама у којима је он, човеку који од зла живи и није способан да била шта добро учини, само појављивање као доказ „истрајности“ јесте од пресудног значаја, често и од животног.
Бошко Јакшић (десно) гледа у првог човека Сорошевог покрета у Србији „Отпор“ Срђу Поповића који је кроз активности тог покрета понајвише утицао на разбијање државе. Чему оваква неконтролисана опчињеност Срђом можемо лако да претпоставимо из ставова Бошка Јакшића према Србији. |
„Извештавало се да су српски борбени авиони пребачени на локације близу Kосова и да је Војска Србије у пуној борбеној готовости на граници. Ширене су вести да је један Србин на прелазу Јариње рањен, што је требало да помогне усијању атмосфере страха и неизвесности на северу“, навео је Јакшић копирајући амерички извештај који је у потпуности једностран и сагледава стање апсолутно из угла америчких интереса мимо свих законских и правних оквира које би морало да поштују да и они сами управо на разбојништву широм не зарађују и одржавају своју земљу. Овим се директно негира још једном Резолуција СБ УН 1244, Устав Србије као и међународно право које Косово и Метохију препознаје у реалном облику, као део државе Србије.
„Иако би конфликт око Kосова одвукао део пажње од украјинског фронта, иако у Русији има оних који отворено хушкају Србију на рат, спекулације о томе да Путин намерава да на Балкану отвори други фронт делују нереално, што не значи да Москва одустаје да држи ногу у вратима Балкана“, оценио је Јакшић.
Кочење развојног пута Србије и ногу у тим вратима, заправо држи Америка. Са тим се започело током 90-тих година када су у бившој СФРЈ подржани сепаратистички покрети које је циљано финансирала Америка како би подстакла распад државе и још за то чак донела и закон! У једној од књига које се налазе и на сајту ЦИА, уредништво након истраживања догађаја на простору бивше СФРЈ долази до закључка и уноси га у књигу „да Америка није имала интерес у томе, распад Југославије не ни био окончан у крви“. Наравно да то добро зна и Јакшић али је „економски“ фактор у области његових личних интереса то извитоперио на неки болестан, нама недокучив начин. Није могуће да се тако нешто не зна јер се барем његова генерација одлично сећа економских санкција Србији а онда и бомбардовања Срба од Босне до читаве државе током рата на Косову и Метохији и на крају инсталирањем својих пулена у власти да би загарантовали испуњавање сопствених циљева, те непрестаним притисцима да се зло над Србима прихвати као добро а да Срби на сваки начин буду кажњени тиме што су се бранили. Све то до данас траје динамиком која се постепено повећава.
Јакшић је још истакао да се „националистичке и екстремно десничарске поруке брзо шире преко прокремаљских портала и наилазе на добар пријем међу русофилима Србије“, који „нису спремни да признају да Москва међународно право крши колико и њима омрзнути Запад“. Овде Јакшић „бриљира“ јер отворено показује своју свест о америчком кршењу међународног права али ипак стаје на њихову страну.
Међутим, он уопштено говори о руском „кршењу права“ јер ако оно и постоји у некој мери, у потпуности је изазвано пре свега кршењем тог права на штету руских интереса али и директног угрожавања руског становништва као и укупне руске безбедности и негирањем руских вишегодишњих покушаја упозорења да неће дозволити да Америка и НАТО окруже њихову земљу ракетним системима којим би је паралисали у рату против ње који отворено најављују.
Он је подмукло и зликовачки поставио питање: „Зар се не питају да ли ће Русија, која признаје независност сецесионистичких творевина као што су Kрим, Абхазија, Јужна Осетија, Доњецк и Лугањск, сутра исто то учинити са Kосовом“?
Овим би, по Јакшићу, требало оправдати српско удаљавање од Русије јер ће она „можда“ признати илегалну (коју он и не назива тако) независност КиМ и ваљда прећи на страну Америке и НАТО пакта, крвника који су осиромашеним уранијумом и агресијом најжешћом на тлу Европе од Другог светског рата, већ починили геноцид над Србима у и осигурали настанак таквог, „независног“ КИМ!!! Заиста, умоболно, други израз не постоји.
Осим тога, за разлику од Косова и Метохије на коме је покрет придошлица и албанских емиграната, финансиран новцем шиптарске мафије и шверцом наркотика, некадашњи украјински региони су без да су за то пружили повод, бруталним злочинима над њима принуђени да се издвоје из целине којом влада неонацистички режим који их последњих 8 година најбруталније терорише! Јакшић то „не види“, ваљда није плаћен да то види. Тако он ддоаје да је Русија тиме изгубила међународни легитимитет и кредибилитет.
А зар Америка и НАТО нису изгубили међународни легитимитет макар само на случају Срба на простору бивше Југославије? Сваки злочин, укључујући имасовне прогоне Срба у којима је отово милион припадника нашег народа присилно исељено и протерано, креирала је, произвела, подржала а негде и сама извела, управо Америка.
У свом бесмисленом и језивом звекетању већ остарелих, од цвокотања из мржње отупелим зубима, Јакшић је оценио да је „Kосово и даље кључни канал ширења балканске сфере руског утицаја“.
„Србија је прихватила дипломатско и политичко старатељство показујући спремност да се на хипотетички вето у Савету безбедности захвали сасвим конкретно: од срамне продаје НИС-а до гласања против резолуција осуда Русије у разним међународним форумима, укључујући и последњу Савета Европе о Украјини“, истакао је Јакшић.
Бошко Јакшић забринут за укро-нацисте |
Овде је Јакшић већ стигао до фикције и умишљеног стања да би морао да се забрине за своје психичко зравље. У већ описаном стању тоталне, али заиста тоталне контроле свих државних ресурса и институција од стране САД у Србији, где би уопште могао да постоји простор за „дипломатско и политичко старатељство Русије“? Да ли можда у хуманитарном центру у Нишу у коме руски хуманитарци не могу да добију дипломатске пасоше годинама док сваки НАТО војник има пуни имунитет током проласка кроз Србију укључујући и неодговорност у случају да почини намерно убиство?
Према Јакшићевој оцени, подршка Србије осуди агресије Русије на Украјину у Генералној скупштини УН „била је изузетак“.
„Повећано присуство Русије није, како овде многи воле да кажу, резултат вековног пријатељства, већ је криза око Kосова послужила Москви да се представи као гарант суверенитета и територијалног интегритета Србије који Запад руши. Исти онај Запад који вас је бомбардовао, а ми нисмо. Решењем конфликта би тај канал био затворен“, закључио је Јакшић.
Са оваквом констатацијом Бошко Јакшић је заслужио трајну забрану појављивања у јавном простору Србије. Ако тако нешто не постоји, морало би да се уведе макар само због њега а на жалост, не само због њега. Не само зато што се ставио „изнад многих“ нити због тога што је Русија једина сила која Србију никада није бомбардовала нити је напала на било који начин, већ због несувислог и необузданог стварања мржње према онима који то ничим нису заслужили већ напротив! Што „многи и знају“ како признаје и сам Јакшић.
Треба упамтити лажи, подметачине, искривљена и злонамерна тумачења заснована на потпуној фикцији Бошка Јакшића јер за намеру имају искључиво наношење штете држави Србији као и отворену подршку шиптарском али и америчком тероризму чија су жртви на овом простору искучиво Срби. Подршку злочинима над Србима, тиме и некажњавању зликоваца већ продубљивању штете која се наноси српском народу и држави, морају бити кажњени. Ако се не стигне пре онда свакако и постхумно и сместити га са осталим лајавцима који су америчком злу осигуравали пут и простор за деловање у Србији.
На крају реч-две и о претходним догађајима. Јакшић, наравно, необјашњава на који начин би то Русија уопште могла да има утицај на догађаје на Ки, још мање којим инструментима и на који начин би могла да креира било какву ситуацију? Није објаснио јер тако нешто толико није могуће да превазилази чак и његову покварену машту! Једноставно, то просто није могуће, не само због америчке иако не војне али опште комуникације и „старатељства“ како сам воли да каже, већ и зато што Русија то и не жели. Срби са КиМ су преко деценију покушавали да Русију призову у помоћ, ишли на директне састанке у Москву, разговарали, преговарали али се ништа није догодило до данас. Напротив, режим из Москве је увек помагао званичну влат па на крају и несрећног Вучића кога се Бошко Јакшић, толико „храбар“ да говори најгоре о Русији, и не усуђује да помене. А да је руски утицај заиста тако снажан, не би се он ни усудио да овако говори и да му нико не запрети.
Што се руског „утицаја“ тиче то је само понављање да се неће одступити од принципијелног става да се сукоби решавају у оквиру међународног права. У случају Косова и Метохије, то је Резолуција СБ УН 1244. Зашто би то Јакшићу сметало? Зато што је амерички поданик који шири њихову, дакле непријатељску пропаганду, што је конкретно и директно забраено Уставом Србије! А да је америчка активност наспрам Србије криминална, то се види из сваке изјаве њихових званичника који мимо свих правних оквира бестидно понављају да је КиМ држава и да је то готова ствар!
Бошко Јакшић, један од оних који исмевају Међународно право |
Заиста, овако мрска пропаганда заслужује конкретан одговор. Њега би и било да је правосуђе у Србији независно а не у рукама америчких агенција. Да није тога, Јакшић би вероватно, овако „частан“ и „храбар“ какав је, био већи Рус од Руса. Зато све док чујете и срећете Боћка Јакшића у јавном простору да лапрда о другим, измишљеним „зликовцима“ које прави од традиционалних пријатеља и савезника не помињући притом истинске крвнике и зликовце, знајте да је амерички утицај у Србији пресудан у сваком смислу.
Да ли се овде ради само о природи америчких послушника? Ипак би се рекло да не. Оваква острашћеност, отворена мржња према држави и народу у коме је рођен и којима припада, мора да долази још са неке стране. А одакле, постаће нам јасно када видимо ко је Бошко Јакшић, јер и псе оцењујемо по педигреу.
Павле Јакшић
Бошко Јакшић је син такозваног „народног хероја“ комунистичког покрета а они су познати махом по томе да су вршили невиђене злочине управо над српским народом. Његов отац је Павле Јакшић, рођен у Хрватској а као сви послушни комунистички прилепци, и он је свој живот отпочео у Београду где је и Бошко, на жалост, рођен. Од ране младости показује отворену и жестоку нетрпељивост према држави која му је пружила све, идентично како се и његов син Бошко понаша. Јула 1941. да би избегао хапшење због антидржавног деловања, бежи из Краљева и на Гочу оснива партизански одред чији капетан постаје. Што се самог Краљева тиче познато је да су се ту борили партизани и четници заједно. Верујући једни другима, четници су успели да се пробију у град и нанесу Немцима губитке али и да унеси и панику и хаос у њихове редове. Да ли страх, јер су партизани важили за најнеспособнију војну формацију током Другог светског рата, да ли политичке и опортунистичке калкулације, тек резултат је био да су у одсудном тренутку партизани одлучили да не уђу у Краљево и да наставе борбу тако да четнике остављају у потпуном немачком окружењу у коме су многи побијени а над цивилима је касније извршена страховита репресија и масовно стрељање.
Верује се да би Краљево било ослобођено да су партизани наставили борбу чиме би бројчано надјачали Немце. Павле Јакшић је такође учествовао и у битци на Сутјесци, мест познатом по још једној издаји четничког покрета и ступања у савез са немачким нацистима како би заједно напали четнике. Павле је остао упамћен као неко ко је „извео дивизију из немачког обруча“. Након рата Павле се, између осталог, нашао на месту првог помоћника министра народне одбране, маршала Јосипа Броза Тита! И да није свега овога довољно би било рећи да је Павла Јакшић аутор књиге „Југословенска харизматитоизам“ и да је за собом оставио потомка, Бошка Јакшића, верног изданка „хероја“ управо таквог типа и, као што видимо, не издваја се ни учинком, ни моралом али ни антисрбизмом од таквих.
АУТОР: Уреднички колгијум КМ новин
ИЗВОР: http://www.kmnovine.com/2022/08/bj.html