Зашто нам је понуђено да останемо под „радаром међународних инспекција“?

АУТОР: Валентин КАТАСОНОВ

С времена на време у Русији се појављују изјаве о потреби да се Руска Федерација повуче из ове или оне међународне организације. На пример, руски бизнисмен Константин Бабкин је више пута током десет година покретао питање иступања Русије из Светске трговинске организације (СТО), у коју смо били увучени 2012. године. Током периода такозване пандемије ковида, истакнута је непристојна улога Светске здравствене организације (СЗО) у скривању вештачких узрока ове „пандемије“ и промовисању интереса „Биг Фарме“. Било је и захтева за повлачење из СЗО.

После 24. фебруара (2022) многе међународне организације заузеле су отворено антируски став. Истовремено, стални су покушаји колективног Запада да нас истисне из разних међународних организација – Савета УН за људска права (СЉП), Савета безбедности УН, Г-20, Светске поштанске уније итд. Русија је већ изгубила чланство у Савету за људска права Савета Европе. Почетком септембра, према експертима, било је могуће лишити, суспендовати или ограничити активности Русије у више од 40 међународних и регионалних организација.

Што се тиче такве организације као што је СТО – Светска трговинска органиазција, Русија, из непознатих разлога, остаје у њој, немајући ништа од ње. САД, Јапан и друге непријатељске земље после 24. фебруара лишиле су Русију третмана најповлашћеније нације. Не говорим о томе да је такво одузимање и апсурдно и противзаконито (кршење повеље СТО). Алексеј Кудрин је у јуну рекао да Русија, без обзира на све, треба да остане у СТО: „Ако се повучете из споразума СТО и престанете да будете под радаром међународних провера, онда вам једноставно неће бити дозвољено да уђете на друга тржишта или ће увести против нас ограничења.” Чудна изјава. Кудрин је, заправо, предложио да Русија остане под „радаром међународних провера“ које су у рукама колективног Запада.

АНТИРУСКА ПОЗИЦИЈА ММФ-а

Што се тиче међународних организација као што су ММФ, Светска банка (СБ), као и Европска банка за обнову и развој (ЕБОР), пролетос су неке усијане главе захтевале искључење Руске Федерације из поменутих међународних финансијских организација (МФО). Међутим, из низа разлога, такав захтев је готово неостварив (макар само зато што је немогуће добити потребан број гласова за доношење такве одлуке). Међутим, створена су нека ограничења за Русију у МФО. О томе сам писао у марту у чланку „Да ли ће Русија остати у ММФ-у? Морамо да изађемо из међународних финансијских организација, никакве санкције нам не могу одузети ово право.

Прошли су месеци након почетка СВО – Специјалне војне операције, а Русија је наставила чланство у ММФ-у и другим међународним финансијским институцијама. Пета колона у Русији учинила је све да наша земља не побегне из ове замке у коју је увучена још раних 1990-их. Да подсетим да су предлози за повлачење из ММФ-а изнети у Русији још 2015. године. Тада је, супротно сопственим правилима, ММФ подржао Украјину, која је одбила да отплати кредит од 3 милијарде долара који је раније дала Русија. Зарад Украјине, ММФ је чак променио правила, дозвољавајући јој да настави да кредитира земље које су имале неизвршење обавеза. на иностране зајмове и кредите. Већ тада се у потпуности испољила пристрасност и антируска суштина ММФ-а.

Званичници Централне банке и Министарства финансија Русије и после 24. фебруара наставили су да бране чланство Руске Федерације у МФО. Међутим, континуирано присуство Русије у истом ММФ-у данас постаје неподношљиво. Фонд се претвара у инструмент борбе колективног Запада против Русије. После 2014. године, Украјина је заузела приоритетно место у активностима Фондације. Већ почетком ове године Кијев је акумулирао толико кредита од Фонда да би укупне отплате камата и главнице Украјине требало да износе 1,66 милијарди долара 2022. У наредне три године исплате се процењују на 2,45 милијарди долара. ММФ је донео одлуку о хитном финансирању Украјине у износу од 1,4 милијарде долара, а на захтев неколико земаља чланица ММФ-а, отворен је посебан рачун за пружање додатне финансијске помоћи Украјини. О улози која је додељена Фонду у борби против Русије, писао сам почетком маја у чланку „ММФ, Украјина и међународна пљачка. Напустите ММФ пре него што Фонд почне да дели награбљено.

Заменик председника Економског комитета Државне думе Михаил Дељагин је још почетком марта рекао да Русији „уопште није потребан Међународни монетарни фонд“. Сви су чекали да Дума на пролеће почне да припрема законодавни акт о иступању Русије из Фонда. И коначно, у десетом месецу након почетка СВО-а и санкционог рата колективног Запада против Русије, кренула је припрема таквог закона. Наиме, 9. децембра, група посланика Думе из фракције Комунистичке партије на челу са Г. А. Зјугановим је представила предлог закона о повлачењу Русије из низа МФО. Наслов документа: „О стављању ван снаге Уредбе Врховног савета Руске Федерације од 22. маја 1992. године бр. 2015-1 О приступању Међународном монетарном фонду, Међународној банци за обнову и развој и Међународној асоцијацији за развој.

Прилично опширно образложење нацрта закона заслужује пажњу. Напомиње се да су услови за улазак Русије у ММФ за нас били неповољни: удео Русије у гласању био је више него скроман (2,59% према 16,51% за САД; 6,15% за Јапан; 6,08% за Кину; 5 32% за Немачку; 4,03% за Велику Британију; 4,03% за Француску; 2,01% за Саудијску Арабију). Русија није могла да изврши значајнији утицај на политику Фонда. И истовремено је морала да се придржава захтева који су наведени у „Вашингтонском консензусу“, односно скупу правила за земље у развоју и земље са „транзицијским економијама“. А ова правила су консолидовала зависну, колонијалну природу руске економије. Међу њима: либерализација финансијских тржишта; слободни курс националне валуте; либерализација спољне трговине смањењем стопа увозних дажбина; укидање ограничења за директна страна улагања; приватизација државних предузећа и државне имовине; дерегулација националне привреде итд.

У образложењу се наводи: „Оскудна величина квоте и способност ММФ-а да интервенише у питањима унутрашње политике нису били препрека за Јељцинову Русију. Уласком у ММФ, земља је изгубила суверенитет и претворила се у колонију. Посебно у напомени, акценат је стављен на губитак суверенитета у монетарној сфери: „Русија је дужна да води такву монетарну политику која јој одузима њену валутну независност, посебно јој одузима право да подигне или снизи курс рубље, а такође чини неопходним повезивање курса рубље са страном валутом”.

Приступање Русије ММФ-у је формализовано Уредбом Врховног савета Руске Федерације број 2815-1 од 22. маја 1992. (са изменама и допунама од 3. новембра 2010.) „О приступању Руске Федерације Међународном монетарном фонду, Међународна банка за обнову и развој и Међународно удружење за развој“. Русија је одмах по уласку у ММФ затражила кредит. Укупно за период 1992-1999. Русија је од ММФ-а добила зајмове у износу од 25 милијарди СПВ („специјална права вучења“), што је формализовано 7 уговора о зајму. Након неиспуњења обавеза из 1998. године, позајмљивање је заустављено, а заправо је искоришћено само 22 милијарде долара. Наравно, сви кредити дати Русији били су „везани”: Русија је морала да поштује правила „Вашингтонског консензуса”.

У образложењу се такође скреће пажња на чињеницу да чланство Русије у ММФ-у и другим међународним финансијским институцијама ни на који начин није постало заштита од „замрзавања“ руских девизних резерви у износу од око 300 милијарди долара. Такође се напомиње и искључење бројних руских банака из СВИФТ система; искључење са Виса и Мастеркард система плаћања; увођење забране куповине од стране лица из Русије хартија од вредности и новчаница деноминираних у валутама земаља ЕУ; ту је и забрана пружања рачуноводствених, ревизорских, правних услуга лицима са руским држављанством и друге сличне мере, што представља кршење основних циљева (принципа) ММФ-а.

Важно је напоменути да је Русија одавно отплатила све своје финансијске обавезе према Фонду, али истовремено редовно плаћа чланарину, делујући у ствари као нето кредитором ММФ-а.

Објашњење такође анализира резултате нашег чланства у међународним финансијским институцијама као што су Међународна банка за обнову и развој (МБОР) и Међународно удружење за развој. Конкретно, од 2014. године јасно се манифестује антируска и проукрајинска линија у активностима МБОР. Она није одобрила нова средства за Русију, још од кризе у Украјини 2014. године. МБОР је такође суспендовао све пројекте у Русији у марту 2022. Истовремено, 2022. године, МБОР је одобрила хитно финансирање Украјине у износу од 700 милиона долара. У јуну 2022. одобрила је 1,5 милијарди долара Украјини као део ширег пакета подршке од 4 милијарде долара који је мобилисала Банка. „С обзиром на незнатан удео Русије у гласању у МБОР, као и на одсуство потребе за добијањем кредита и зајмова, нема потребе да Русија учествује у МБОР. Треба имати у виду да МБОР директно финансира непријатељске државе“, наводи се у образложењу.

П.С. Наравно, желимо да верујемо да ће законодавну иницијативу за иступање Русије из ММФ-а и других МФО-а подржати посланици свих партијских фракција Думе. И да га неће опструисати, као што се десило са предлогом закона о иступању Русије из СТО. Да подсетим, поменути документ су крајем марта представили посланици фракције Праведна Русија – За истину. Разлози су прилично јаки: СТО не протестује против антируских економских санкција, које су флагрантно кршење правила СТО. Шеф фракције Сергеј Миронов је с правом назвао присуство Русије у СТО „самосанкцијама“. Међутим, закон још није усвојен, а Русија наставља да уводи „самосанкције“. Наставак чланства Русије у ММФ-у може се назвати и „самосанкцијом“.

С руског превео Цветин Глоговчанин

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/12/19/v-dume-iniciirovan-zakonoproekt-o-vyhode-rossii-iz-mvf-57999.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *