У Беларусији су архиепископа Артемија „послали у пензију“: поштено или не?

Умове верника и неверника у Беларуси те ван ње и даље брине оставка архиепископа Артемија, јединог међу црквеним јерарсима који је отворено подржао прошлогодишњи белоруски “мајдан”. Шта је то – расправа са дисидентом или брига о црквеном јединству? Ко је управу у овој ситуацији – Синод или архиепископ који је пао у немилост? Како се може даље развијати ситуација и да ли ту има паралела с Украјином? Покушаћемо да разјаснимо.

Журнал № 27 заседања Светог Синода РПЦ од 9. јуна 2021. године шкртим бирократским језиком саопштава:

«ИМАЛИ ПРЕСУДУ о рапорту Преосвештеног митрополита Минског и Заславског Вениамина, Патријаршијског егзарха целе Беларуси, у односу донете на заседању Синода Белоруског Егзархата од 8. јуна 2021. године одлуке, затражити пред Светим Патријархом Московским и целе Русије Кирилом и Светим Синодом пензионисање Преосвештеног архиепископа Гродненског и Волковиског Артемија због здравственог стања и о именовању на Гродненску катедру Преосвештеног епископа Слуцког и Солигорског Антонија с ослобађањем од управљања Слуцком епархијом.

ОДЛУЧИЛИ: 1. Пензионисати Преосвештеног архиепископа Гродненског и Волковиског Артемија због здравственог стања и сагласно захтеву Синода Белоруског Егзархата, определивши Преосвештеном архиепископу Артемију за пребивање град Минск…”

Међутим иза ових шкртих речи се крије озбиљна конфронтација… Не, не између белоруског егзарха митрополита Венеамина и архијепископа Артемија, већ између два погледа на то, да ли може Црква да учествује у распаду државе или не.

Белоруски “мајдан”

9. августа 2020. године у Беларуси су одржани избори за председника, на којима је, спрам званичне статистике, тренутни председник Александар Лукашенко накупио 80,10% гласова, а његов главни опонент Светлана Тихановскаја – 10,12%. Присталице Тихановске су објавили резултате избора фалсификованим и одмах након затварања изборних места почели акције протеста. Ти протести су од стране опозиције били објављени  као “масовни”, мада је количина учесника била односно мала. Акције протеста су наравно биле несанкционисане и представници снага безбедности су покушавали да их зауставе. Водомети, гумене палице, лишавања слободе, хапшења, кривична дела…

Звучи доста упечатљиво, али у стварности ништа посебно, што се не би догађало у САД, Француској, Немачкој и другим државама које се сматрају узорима демократије. Међутим опозиција је вешто промовисала насилно сузбијање протеста и убацила у медија-простор слоган “три ноћи терора”, подразумевајући под тим посебну окрутност снага безбедности у односу демонстраната 9-12 августа 2020. године. Даље је опозиција покушала да организује штрајкове у белоруским фирмама који у целини нису били подржани од стране радника, али је већ након месец дана било очигледно да је покушај да се свргне власт у Беларуси по украјинском сценарију пропао. Први су то схватили  главни активисти неуспелог преврата који су брзо отишли у иностранство.

Као и у Украјини, у белоруском “мајдану” велику улогу су одиграле религиозне организације.

Као и у Украјини, у белоруском “мајдану” велику улогу су одиграле религиозне организације. У нашој земљи су један од главних организатора “Револуције достојанства” 2013-2014 година и сила која је регрутовала своје припаднике на насилно преузимање власти, били грко-католици. Лидер УГКЦ Свјатослав Шевчук је недвосмислено позивао да се излази на Мајдан и бори са влашћу, а један од унијатских јерараха Борис Гудзјак је изјавио да половина учесника протестантског покрета у Украјини јесу грко-католици.

Уз то и украјински унијати, и белоруски католици су се припремали за протесте који су се проглашавали као мирни, али су испочетка замишљени као насилни. Још 4. августа 2020. године поглавар белоруских католика Тадеуш Кондрусевич је наговестио да у вези са председничким изборима Беларус чека “бура” и призивао да је се не плаше. “Зато се немојмо плашити потешкоћа јер је Исус са нама. Ако се му поверимо, а различите друштвене и политичке силе ће деловати у складу духа Јеванђеља и бринути о заједничкој добробити наше државе, онда ће Исус помоћи нама, различитим (различитим – то је природно), да будемо један народ, браћом и сестрама који се узајамно воле и поштују, а буру ће променити у безветрицу”, – рекао је Кондусевич. Изгледају као правилне речи, али као прво, одакле је знао за “буру” која је стварно почела, као друго, стварни смисао тих речи је постао јасан тек након протеста и штрајкова.

Такође много раније председничких избора католичка Црква у Беларуси је почела да гура у медијски простор покрет “католик не фалсификује”, подразумевајући под тим да ће предстојећи избори бити обавезно фалсификовани. Активисти тог покрета су изјављивали да “учешће у фалсификацијама или прећуткивање случајева фалсификације јесте тежак грех, за који се треба исповедити”, а такође, да “избори у Белорусији никада нису били поштени. То је јасно већ и због тога што за цело време председништва Лукашенка митрополит Кондусевич му ни једном није честитао победу, пошто је добро разумео вредност тих избора”. Т

То јест белоруски католици су на почетку  стали на страну противника важеће власти у Беларуси и посредно позивали своје присталице на преврат, у нади да ће бити успешан.

А и расколници од Православља такође нису остали по страни.

«Православна црква Беларуси”?

Као што је познато, подршка расколничких структура од стране власти, а затим и стварање Православне цркве Украјине постало је могуће само доласком на власт “правилних” владара и пре свега – бившег председника П. Порошенка. Управо зато су украјински расколници из УПЦ КП и УАПЦ активно поздрављали Јевромајдан и свом снагом доприносили његовом успеху, а затим покушали да експортују “томосну” идеологију у Беларус. 17-18. августа 2019. године у Черњигову је била организована конференција посвећена питању аутокефалности такозване Белоруске аутокефалне православне цркве у којој су активно учествовали спикер ПЦУ Иван (Евстратиј) Зорја и поглавар белоруских расколника “архиепископ” Свјатослав Логин. Овај последњи је уживо на “Радио Слобода” изјавио: “Пример Украјине показује да и Беларус треба да тежи ка духовној независности од Москве. То да Беларус као православна држава нема свог независног првојерарха – то је кршење канона и кршење историчности наше белоруске цркве”. А још један активни учесник ПЦУ Георгије Коваленко је већ следећег дана након белоруских избора, 10. августа, написао  на својој страници на Facebook: “Православна Црква Беларуси је већ стварност иако још и несвесна и неорганизована”.

    Тихановскаја је објавила тако звани “Реанимациони пакет реформи за Белорусију” где је била и ставка о расформирању Белоруског егзархата и стварању “Белоруске аутокефалне православне цркве”.

Кад су протести били најјачи белоруска опозиција са С. Тихановском на челу је објавила тако звани “Реанимациони пакет реформи за Беларус” где је, између осталих предлога попут фактичке забране руског језика, распродаје белоруских земаља западним субјектима и ступању у НАТО, била такође ставка о расформирању Белоруског егзархата и стварању “Белоруске аутокефалне православне цркве”. Све према узорцима…

Белоруски “мајдан” и архиепископ Артемиј

16. августа 2020. године у време највећих протеста у Беларуси када се многима чинило да ће “мајдан” победити и на власт ће доћи опозиционари као што је С. Тихановскаја, архиепископ Артемиј је са црквеног  амвона наступио са подршком учесника протеста и  оштро осудио акцију власти.

«Наши људи су се претворили у звери и муче своју браћу. Зато у овом послању говоримо: Зауставите се! Не поступате по Јеванђељу! Подигли сте руку на Христа и нема вам опроштаја! И дело ваше се никад неће одржати!”, – тако је говорио архиепископ поводом зверстава чувара закона према онима који су протестовали.

А ево прикривеног позива да се иде и умире за предводнике “Беломајдана”: “Први хришћани су маштали да умру за Христа. А наша епоха – “могло би лоше да се заврши”. Зато су и говорили свети оци да ће први хришћани ревносно горети, а последњи ће се прилагођавати”. Зашто се исповедање вере у Христа изједначава са политичким убеђењима архиепископ Артемиј није објаснио.

И као могло би се рећи, колико је храбар архијереј! Није се уплашио ни власти, ни црквеног руководства, већ је рекао сву истину. Али тако се чини само на први поглед. Ако би архиепископ Артемиј бранио истину, а не опозиционаре који се пробијају до власти, он би као истински пастир, био објективан. Например, рекао би да су већ прве ноћи протеста са 9. на 10. август 2020. године демонстранти бацали “коктеле Молотова” у припаднике полиције и тукли их штаповима. Да су у току неколико дана више од стотину припадника снаге безбедности добили повреде, да су учесници белоруског “аутомајдана” намерно налетали на полицајце и који су, као резултат, завршавали су у болницама са тешким повредама. Ништа од тога архиепископ Артемиј није рекао. Као резултат “истина” код архијереја је испала помало једнострана.

То јест, користећи православну реторику, архиепископ Артемиј је ревносно “радио” за победу једне од страна у политичкој борби у Беларуси, за опозицију. А цела Белоруска Православна Црква, обрнуто, као што и приличи Цркви, позивала је ка миру и престанку насиља са обе стране конфликта. Тадашњи поглавар Белоруског егзархата митрополит Павел је изјавио: “Хајде да се сви заједно зауставимо, зауставимо ово непријатељство и мржњу. Зато што чим почињу да букте страсти у нама, не можемо да донесемо правилну одлуку. Само мирно, помоливши се, охладивши се, смирено можемо одлучити шта нас узрујава. Да, има питања, али она се могу решити и треба да се решавају не путем конфронтације и не дај Боже, да се опет пролије крв”.

15. августа 2020. године дан пре него што је архиепископ Артемиј у својој проповеди у суштини позивао да се подржи свргавање законске власти, Синод Белоруске Православне Цркве је примио Обраћање ка народу Републике Беларуси о прекидању народне конфронтације, у којем је између осталог речено: “Смута и подела су дошле у наш заједнички дом, брат се подигао против брата. Вести о уличним сукобима, хапшењима и пребијању сведоче о страдању огромне количине невиних људи, увучених у конфронтацију и згражавају децу, жене и родитеље у годинама. Већ се зна за две смрти и многобројне рањене у сукобима, између осталог и припаднике полиције на дужности; претучене и повређене у притворима. <…> Категорично осуђујући насиље, мучења, понижавања, неоснована хапшења, екстремизам у свим његовим облицима, лаж и вероломство, призивамо све коме је драга наша Отаџбина, деца, породица и нама драги људи – зауставите се и прекините конфронтацију.   <…> Верујемо и надамо се, да ће руководство државе које је по закону позвано да поштује и чува свој народ, зауставити насиље, чути гласове увређених и невино страдалих у периоду конфронтације, а оних коју су показали зверство и суровост – предати законском Суду и осуди”.

Синод БПЦ није позивао да се подржи важећа власт. Помињао је како “рањене у сукобима, укључујући и припаднике полиције на дужности”, тако и “претучене и повређене у притворима”.

Као што видимо у овом обраћању нема никаквих позива да се подржи важећа власт. Синод је помињао како “рањене у сукобима, између осталог и припаднике полиције на дужности”, тако и “претучене и повређене у притворима”.  Синод открива како суровост од стране власти при сузбијању протеста, тако и насиље и безакоње од стране оних који протестују. Синод позива на мир: “Беларус је мирољубива земља. Сви ми који живимо на овој благословеној земљи треба да покажемо разборитост, јединство, племенитост, милосрђе, разумност, праву хришћанску љубав једних према другима и одговорност за своје поступке”.

25. августа 2020. године уместо митрополита Павла за егзарха целе Беларуси био је постављен скоро никоме до тад познати митрополит Вениамин, који одмах по доласку на Минску катедру није давао гласне изјаве , већ позвао своју паству на строги пост и молитве за мир у држави.

Пензионисање

Без обзира на неуспех покушаја белоруске опозиције да свргне законску власт, архиепископ Артемиј не само да није прекинуо своју опозиционарску делатност, већ је наставио да шири у својој епархији идеје национализма и аутокефализма. Например он је на сваки могући начин поздрављао извођење од стане клирика своје епархије белоруске националистичке химне «Могутны Божа», поклича «Живе Беларусь»  и друго.

Међутим, нису се сви у његовој епархији слагали с таквом политиком владајућег архијереја. Септембра 2020. године Православно братство Св. Владимира се обратило Патријарху Кирилу писмом у којем су биле наведене чињенице деструктивне политичке делатности архиепископа Артемија и налазила се молба: “Замените нам архиепископа Артемија”. Игуманија стауропегијског женског манастира Рођења Богородице у Гродну, игуманија Гавријила (Глухова) такође није избегла искушењу да ступи у политичку борбу, али њене речи су биле усмерене против активиста. 17. септембра 2020. године наступила је на женском форуму “За Беларус” где је поредила оне који протестују са “секташима” и називала их “гомилом лудака”, који “као бесно стадо урлају широм града свакојаке ђаволске узвике”. И стварно, није баш одговарајућа реторика за духовно лице. Међутим игуманија Гавриила је нашла у себи снаге да схвати своју грешку и већ 22. септембра 2020. године извинила се свима кога су такве речи могле повредити. Одговарајућа изјава је била објављена на официјелном сајту Белоруске Православне Цркве. А архиепископ Артемије се понео другачије.

114. октобра 2020. године за празник Покрова Пресвете Богородице митрополит Венамин је пристигао у архипастирску посету у Гродненску епархију и након литургије у саборној цркви је одржао проповед која је позивала ка миру и јединству у којој је, између осталог, рекао: “Раније сам у разговору са духовницима обраћао пажњу да не треба изводити појање световног карактера, које дели нашу заједницу – «Магутны Божа». Иако оно има духовне нијансе, неко се радује том појању, а неко жали.  Имамо довољно других појања које не деле, већ уједињују нашу заједницу, наше парохије. И брига сваког игумана треба да буде о томе. И сваког хришћанина – да се брине о томе да будемо уједињени у Христу и да будемо деца Божја”.

Химна «Магутны Божа» је била написана 1943. године у време фашистичке окупације, ауторка је Наталија Арсењјева, жена главног белоруског колаборационисте, католика по вероисповести, Франца Кушеља. Први пут је та химна била објављена у нацистичкој пропагандистичкој «Беларускай Газэце» исте те 1943. године, а крајем маја 1944. године, недуго пред ослобађање Белорусије од фашиста, «Магутны Божа» је била укључена у збирку песама «Сягоньня» и објављена у огромном, за оно доба и услове, тиражу од 5000 примерака.

Без обзира на то да су речи митрополита Венеамина биле веома мирољубиве, архиепископ Артемиј је одмах на амвону Покровске саборне цркве дрско одговорио да нека Сама Мајка Божија “покаже нама, шта је хришћански дуг и како га треба испунити”, и да се не треба надати “на људску сујетну мудрост“, очигледно мислећи на митрополита Венеамина. А након тога почео је прави прогон егзарха БПЦ .

Руководилац информационог дела Синода БПЦ протојереј Сергиј Љепин, његов заменик Евгеније Громико, архијерејски ђакон Дмитриј Пављукевич и други представници свештенства Гродненске епархије почели демонстративно да каче на својим социјалним мрежама текст «Магутны Божа».  А још раније, 14. августа 2020. године свештеници Гродненске епархије су извели ту химну на степеништу Свето-Покровске саборне цркве. Забрањени у служењу свештеник Александар Шрамко чак је почео да поучава свог егзарха: “Треба рећи да је својом наредбом митрополит Венеамин грубо превазишао своју пуномоћ, јер на територији епархије целину црквене власти има владајући архијереј, то јест у датом случају архиепископ Артемиј. Митрополит је могао нешто да посаветује или усагласи у приватном разговору са епископом, а такође да подигне питање на заседању синода”. Добацио је своје и католички свештеник Вјачеслав Борок, који је затражио од митрополита Венеамина да се извини!

И пошто покушаји митрополита Венеамина да умири архиепископа Артемија нису имали успеха, он је био “пензионисан” уз дипломатски изговор “због здравственог стања”.

Шта даље?

У суштини архиепископ Артемиј има два пута: или да се потчини одлуци Синода и остане у Минску у пензији, или да гласно залупивши вратима оде у раскол. 13. јуна 2021. године дао је интервју “Радио Слобода” у којем нас наводи како на прву, тако и на другу варијанту развоја догађаја.

С једне стране, владика Артемиј je одговарајући на питања о својим плановима изјавио: “Живећемо. Државну пензију имам… видећемо, ако буде било потребе отићи ћу да радим у парохији као чувар”.

Такође је он одбацио оптужбе да је аутокефално расположен: “Чак ни једне речи није било ни о каквој аутокефалној цркви, сличној оној у Украјини. То је апсолутно нереално, код нас сва култна здања припадају Белоруском егзархату и ниједна парохија не може да поседује храм друге јурисдикције. То питање није још сазрело ни за дискусију”. Овде у ствари треба обратити пажњу на аргументацију: аутокефалност је немогућа не из канонских или религиозних разлога, већ зато што храмови правно припадају Белоруском Егзархату и питање није сазрело за дискусију.

Али с друге стране, када је новинар “Радио Слобода” цитирао суоснивача фондације BYSOL Андреја Стрижака, који је за архиепископа Артемија рекао да је “одлична кандидатура за пост поглавара православне цркве у новој Беларуси”, а такође ђакона Андреја Курајева о томе да је владика “савест белоруске цркве”, архиепископ одговорио доста чудно: “Шта то причате, нећу моћи да мирно спавам…”

Такође је архиепископ Артемиј доста непријатно говорио о свом наследнику на Гродненској катедри, рекавши да се он по “понаша се као главни тужилац” и човек је “рационалног света, а не духовног” , искритиковао БПЦ рекавши да смо се “претворили у цркву периода застоја, <…> Већ превазилазимо времена Хрушчова, када је опуномоћени преносио своју  вољу како треба да живе парохије и шта да говоре” и изјавио да се његово отпуштање “догодило по наредби државе”.

Који ће пут да одабере владика Артемиј показаће време. Филарет Денисенко 1992. године је у поприлично сличним околностима одабрао раскол, али тада је ту одлуку подржао (а можда и иницирао) председник Украјине Леонид Кравчук. Сада је у Беларуси ситуација другачија.

Јако бисмо желели да верујемо да не политичка ситуација, већ црквено самосазнање неће дати архиепископу Артемију да одступи од цркве и одабере пут раскола.

ИЗВОР:  https://spzh.news/rs/zashhita-very/80656-v-belarusi-arkhijepiskopa-artemija-pochislili-na-pokoj-spravedlivo-ili-net