На обали Босфора поново се сјатиле присталице „Велике Черкезије“
АУТОР: Дмитриј НЕФЈЕДОВ
Пре нешто више од месец дана, почетком августа, одржана је „међународна конференција” посвећена „перспективама формирања независне државе черкеског народа”, а у „центру за младе” истанбулске четврти Ускудар, у организацији Невладине организације (НВО) „Савет Уједињене Черкезије“ створене 2023. године. Наведени циљеви скупа, међу чијим учесницима је традиционална група „невладиних“ активиста и професионалних русофоба Џејмстаун фондације, иначе забрањене у Русији и под контролом ЦИА, Европе, Грузије и Украјине, уз додатак Ујгурских сепаратиста „Источног Туркестана“ – „консолидација националних снага заснована на идеји одвајања од Русије“ и „обнављање историјске правде“.
Каплан извештава
Председавајући самопроглашеног „Савета“ је Турчин – Черкез Кенан Каплан, који активно сарађује са екстремистима свих врста. Конкретно, он је више пута посетио „украјински“ Крим како би се састао са лидером Меџлиса кримскотатарског народа, забрањеног у Русији, Мустафом Џемилевом. Контакти између ове две особе су редовни и систематски, укључујући заједничко учешће на разним „национално-ослободилачким“ форумима под окриљем кијевског режима и његових западних покровитеља.
Списак учесника конференције
Својевремено је Каплан заједно са, де факто огранком турских обавештајних служби ТИКА (Турска агенција за сарадњу и развој), покренуо пројекат обнове 16 кримских националних школа. Раније је ТИКА била активна у Татарстану и Башкортостану, а до данас промовише „позитивну слику“ Турске на Балкану, Блиском истоку и другим регионима под маском научних, образовних, хуманитарних програма и других инструмената „меке моћи“, па је стога, како пише Рибар, „подршка радикалном делу народа Северног Кавказа само део укупне стратегије за продор Турака у стратешки важне регионе“. Да је реч о добро осмишљеној политици координисаној из Ак-Сараја (председничка палата у Анкари) сведоче и недавне расправе Реџепа Ердогана о турској дијаспори, у чије редове је неопходно укључити људе из Турске републике бившег Совјетског Савеза, али и не заборављајући „наше сународнике који живе у Западној Тракији, на Балкану, у другим братским заједницама на Кавказу, представнике исламског света и њихову дијаспору“.
Реџеп Ердоган гради уједињену дијаспору турског света
И мада је тачан број турских држављана кавкаског порекла немогуће утврдити (процене се крећу од 6 до 12 милиона људи), могуће је да ће турска „брига“ за своје неговане „братске заједнице“ временом добити нове димензије, а не само „хуманитарне“ … Ово се добро разуме на Кавказу: „… када нашој омладини почну да се обећавају преференције у Турској, треба да будемо опрезни. Турска страна редовно шаље предлоге руским универзитетима за школовање студената на националним универзитетима (укључујући и богословске), организује бесплатне праксе и повећава ниво духовног развоја. У процесу наставе брижљиво се формира неповерење у руководство наше земље, уводе се тезе о недостатку демократије и кршењу уставних права грађана.” Дугорочни циљ „хуманитарне сарадње“ уз координирајућу улогу специјалних служби јесте идеолошки утицај на руску омладину, као и промоција личности лојалних турској пропаганди у органима руске власти, у медијима, органима за спровођење закона, научним, комерцијалне и друге структуре. Идеолошка обрада је изведена излетом у историју турских народа и њихово „угњетавање“ од стране „Руса“, укључујући искривљено тумачење догађаја из античке и новије историје.
Мапа „Велике Черкезије“ која је подељена на конференцији, а која одсеца Русију од Црног и Азовског мора
Познато је да је претходни покушај актуелизација теме „Геноцида Черкеза“ на црноморским земљама у завршној фази Кавкаског рата у 19. веку учињен пре 10 година, уочи Зимских олимпијских игара 2014. у Сочију. Тада је пропао, а сада, као што видимо, постоји нови покушај подривања етнополитичке стабилности на руском Кавказу у позадини специјалне војне операције у Украјини. Важно је напоменути да су се лидери националних черкеских организација у Турској дистанцирали од идеје Каплана и компаније, мотивишући своју одлуку чињеницом да „овде постоји трећа сила, тј. да ово није национална иницијатива“. Истовремено, ако је, на пример, Савез кавкаских удружења (КАФФЕД) 2008. недвосмислено подржао руско признање Јужне Осетије и Абхазије, онда се Савез друштава уједињеног Кавказа (БирКафФед), основан 2004, залаже за стварање „јединственог независног Северног Кавказа од Црног до Каспијског мора“, промовишући ову тезу на све могуће начине у медијском простору. Стварање 2010. године „Федерације абхаских удружења“ (АбхазФед) означило је одређени раскол у дијаспори Северног Кавказа.
Каплан и компанија
Основана 1995. године, јавна фондација за Кавказ (Кафкас Вакфи) у почетку је представљала умерено-исламистички правац у покрету дијаспоре северног Кавказа, де факто се померајући ка подршци екстремистичким снагама. Током чеченских ратова, ова фондација је била активно укључена у организовање прикупљања помоћи за екстремисте и њихове породице лоциране у Турској, лобирање и пропаганду у интересу присталица чеченске „независности“ у земљи и иностранству, користећи у ту сврху своје везе у клерикалним и десничарским националистичким сегментима турске политичке елите . Подсетимо, 1996. године „Парк Џохар Дудајев” у Истанбулу отворио је нико други до тадашњи градоначелник града Реџеп Ердоган.
„Спољнополитичко активирање Анкаре, не само на југу, већ и на северном Кавказу, вероватно има за циљ да ојача турске геополитичке позиције у региону, да створи додатну платформу за политичко преговарање са Москвом о питањима од интереса за турску страну“, напомињу аутори публикације „Дипломатска служба“. Експерт Центра за хуманитарна и друштвена истраживања у Истанбулу (ИНСАМЕР), Мохмад Акхииадов, индиректно повезује турску стратегију Северног Кавказа са унутрашњом политиком у вези са великом севернокавкаском дијаспором, која је опрезна према Русији, што Анкари олакшава да реши и једно и друго, тренутно оперативних, али и дугорочне проблеме.
Логотип „савета“
Ова линија има дубоке историјске корене: и Османско царство и Ататуркова „нова Турска“ активно су користили фактор кавкаске дијаспоре у својој спољној политици. Године 1946. емигранти су основали „Друштво солидарности“, које је заузело важно место у историји Турске, а пет година касније – пантурско „Друштво за културу и узајамну помоћ Турака Северног Кавказа“. Турбулентни догађаји на Кавказу уочи распада СССР-а и у наредним деценијама допринели су квантитативном расту дијаспоре, порасту њиховог политичког и верског активизма, што нису могли а да не преузму и спољни играчи, али сами Турци. Зато се не треба чудити учешћу „активиста“ познатих по радикалним ставовима у светским догађајима у „Савету“. Исто се може рећи и за локалне власти, које су одобриле окупљање „Савета Уједињене Черкезије” на обалама Босфора. У сваком случају, званична дозвола за одржавање добијена је од општинских власти истанбулског округа Ускудар. С обзиром на блиске везе утицајних политичких кругова у Турској са режимом Зеленског, не треба потцењивати улогу локалног проукрајинског политичког лобија. Упорна жеља Ердогановог режима да се врати „житном договору“, који обезбеђује економску и географску повезаност Северног Кавказа са спољним светом, није немотивисана жељом да ојача своје присуство у региону.
Нису баш сви у Турској дочекали „черкеску конференцију“ под покровитељством ЦИА-е са одушевљењем
Говори учесника „конференције” указују на то да и даље имају наде у даље преувеличавање теме „геноцида Черкеза” уз помоћ западних земаља које подржавају кијевски режим. Карактеристично је да је денунцијација „руског империјализма“ вршена углавном на руском језику. Међу учесницима конференције били су људи не само са Кавказа, већ и „борци за људска права“ из низа других руских региона који су се населили на Западу у последњих годину и по дана. Очигледно је да за њих антируска агенда има, пре свега, материјалну димензију, што је, међутим, не чини ништа мање деструктивном.
Завршна страница изјаве по питањима закључака „конференције“
Недавно увођење санкција од стране Америке против пет турских компанија за сарадњу са Русијом само је део свеобухватне стратегије за „геополитичко преваспитавање” блискоисточне земље. Руско-турска сарадња у условима западних санкција (укључујући и њен део који није објављен) тешко мења традиционалне културне, историјске и верске смернице турске стратегије у односу на руски Кавказ. Могуће је да ће са даљим погоршањем социо-економске ситуације у Руској Федерацији, укључујући и Северни Кавказ, пажња Ак-Сараја према овом региону добити нови квалитет. Ова околност „диктира потребу тражења и јачања контаката како на регионалном тако и на међународном нивоу како би се одржале здраве снаге у покрету [севернокавкаске дијаспоре], са којима имамо заједничке додирне тачке у погледима и интересима“, узимајући у обзир претходно развијени позитивни механизми интеракције између „кавкаских” организација у иностранству и одговарајућих руских региона.
С руског превео Зоран Милошевић
Фото: aydinlik, социальные сети