Срамота је да ја као обичан човјек из народа морам да реагујем на ове стрвати, а не САНУ чији је посао да брани србску баштину. Ако неће то да раде нека избаце слово „С“ из назива и ставе га на крај скраћенице и нека се баве само стварима везаним за Србију. Србство је ипак много шири појам од садашње државе Србије. Са тог ширег становишта реагујем на објаву „ЦРИ Српски“ на Фејсбуку.

Буним се против тога да се очигледне србске ријечи промовишу као турске. Циљ је јасан, урушавање нашег идентитета убјеђујући нас да немамо ништа своје, све наше није наше него је страно. Хоће да нам наметну став да живимо у погрешном увјерењу да имамо нешто своје, да ми нисмо ми, него смо све друго, а не оно што смо одвајкада. Србски језик је на крају крајева старији од турског, који је као млађи језик препун арабизама, персијанизама и србизама. Све је супротно од онога што нам пробају наметнути. У турском језику сигурно има више србизама него обрнуто.

Нека сада САНУ истражује детаље, ја сам им показао правац у којем требају да иду.

Возим руска кола имена „Лада Калина“ и тешко је повјеровати да би Руси давали име свом производу мало на руском мало на турском. Да ли би баш Руси давали имена на турском свом граду Калининград, својој свјетски чувеној пјесми Калинки?

Нема ни Калиновик име по нечему турском него по грмоликој биљки, а постоји и цвијет истог имена. Каља је наше јело од листова неке биљке, рецимо купусна каља. Тешко да би се неко јело звало по блату на турском. То што су Турци погрешно разумјели нашу ријеч кал, кала и калина, у неким крајевима каљина и превели то као блато то је њихов проблем. Већи је проблем што су неки наши научници површни, или су добили новац или положај да не таласају са истраживањима у овом правцу у којем сам кренуо.

Која је логика иначе градити тврђаве на блатним подручјима? Калемегданска тврђава није саграђена на блату на шта упућује туркоидно тумачење овог назива. Само име тврђава, говори да је нешто тврдо, а блато је далеко од тога. То мјесто је добило име по биљу које је баш ту издашније расло него на другим мјестима, баш као што је добио име и Калиновик.

Мејдан није никаква турска ријеч пошто садржи ријеч „дан“ коју нема потребе објашњавати, сви знамо на шта се односи. Има србских крајева гдје људи имају мекши изговор, гдје нема гласа Ч све је на Ћ, а ни Ђ није ДЈ него само Ј. Меја је међа. У БиХ су и древну Мејину луку туркизовали у Мехину луку. Мејина лука је међно, тј. гранично мјесто гдје се ријеке одвајају и теку у различите сливове.

Мејдан је међни дан, гранични дан, битан и кључни дан када се нешто промијенило у нешто друго.

Нека сада САНУ истражује детаље, ја сам им показао правац у којем требају да иду или нека избаце слово С са првог мјеста из назива.

Душко Бошковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.