- Код директних утицаја или ефеката туризма на платни биланс, БДП и НД, посебан значај имају приходи остварени потрошњом туриста из иностранства, тзв. невидљиви извоз.
- Невидљиви извоз, даје туризму посебну предност у односу на све остале привредне делатности и секторе.
- Невидљиви извоз и невидљиви увоз директно утичу на платни биланс земље, с тим што невидљиви извоз утиче позитивно а невидљиви увоз негативно. Позитивна разлика, тј. већи невидљиви извоз од невидљивог увоза, повећава платни биланс, док супротна ситуација смањује платни биланс.
АУТОР: Др Славољуб Вујовић, научни саветник
Полазећи од основних појмова (етимологије и значења), појаве, развоја, посебно значаја туризма за економију и друштво, осим у свакодневним комуникацијама становништва, интересантна су незнања или погрешна тумачења формално образованих појединаца.
Посебне неверице понекад, тако рећи, тешко схватљиве, представљају „научно – истраживачки“ радови и друга писанија појединаца са академским титулама.
Шта је туризам и о туризму, незамисливо је какви се све називи могу срести у литератури: коњички туризам, ловни, свемирски туризам, риболовни, дечији, омладински, агротуризам, рурални туризам, екотуризам, одрживи туризам, црни туризам, спатуризам, бањски туризам, планински, приморски, летњни, зимски, морбидни туризам, градски туризам, пословни туризам, конгресни, итд.итд.!?
По логици креатора ових назива, значи, ако ловци током лова улове срну онда постоји и срнећи туризам, или, у одређеном атару има ресторан познат по кухињи са добрим гулашом који ловци радо једу, значи ли то да има и гулаш туризам??? Како схватити стручњаке за “агротуризам” који настоје појаснити да неко – неки туриста који има новца иде на одмор на некакву фарму свиња, да у чизмама проведе десет или више дана посматрајући понашање свиња!? Или, можда поменути стручњаци сматрају да ће туристи сести на трактор и десетак дана радити по сунцу добровољно на нечијој фарми!?
Но, сви они зналци који прихватају и сугеришу другима да прихвате, претходно поменуте термине као „облике туризма“ потврђују да не разумеју шта је туризам, и њихова логика упућује на зелену пијацу црног лука, пијаца белог лука, пијаца купуса, пијаца зелене салате, пијаца јабука, итд. итд., мада разумни људи знају да је у питању глупост, јер се зна, још од најранијих цивилизација шта је зелена пијаца и шта се све на њој нуди.
Као што су сви поменути производи воће и поврће, само артикли (производи) који се нуде на зеленој пијаци, тако су сви поменути називи за облике туризма, само облици понуде или називи интегративних делова укупне понуде туристичког аранжмана као доминантни и посебно важни у укупном туристичком аранжману који се (као пакет низа различитих производа и низа различитих услуга, бројних учесника на страни понуде) нуди неким туристима од почетка до краја њиховог путовања, и то у различитим местима и дестинацијама у току трајања аранжмана.
Једна од интересантних заблуда јавља се и кад је у питању туристичко тржиште? Још неки вајни професори, поред осталог, уче студенте да се ради о месту где се сусрећу понуда и тражња и …. !?.
Претпоставимо да живите у Требињу, радите у Београду, и са Јахорине из неког кафеа желите да за десетодневни боравак на Криму резервишете смештај преко интернета, где је дошло до сусретања ваше тражње и понуде неке агенције из Омска?
Сусретање понуде и тражње важи и данас ако се ради о продаји, на пример магарета, па купац треба да види магаре како изгледа, да ли је и колико угојено, старо и сл.,. За туризам ово не важи. Потрошач туриста не гледа ни понуђача ни власника, на пример смештаја у Египту а борави десет дана у луксузном хотелу у Таби, и притом обиђе многа места – Јордан, мртво море итд.
Са аспекта економске теорије и емпирије туризам је специфична привредна делатност (економија)
Свако озбиљно истраживање и анализа туристичке понуде и тражње са аспекта економије, потврђује да је у питању економска активност. Да је туризам део широке лепезе економских наука.
Дубље елаборације финансијских аспеката људи који путују као туристи, превасходно њихове потрошње као дела њиховог личног дохотка, и с друге стране као дела БДП њихове државе (мисли се на туристе из иностранства).
Успут треба напоменути да је појам „домаћи туризам“ и „домаћи туристи“, такође једна од честих глупости, превасходно „домаћих експерата“ туризма.
Шта значи за БДП Србије ако хиљаду туриста из Београда оде на Златибор и потроши по хиљаду евра, укупно један 1.000.000 милион? Не значи ништа! Они су домаћи туристи!
Међутим, ако хиљаду туриста на Златибор дође из Русије и потроши по хиљаду евра, укупно 1.000.000 (милион), онда то за Србију, односно БДП Србије значи много! Кроз потрошњу туриста из Русије, у Србију, у њен БДП се прелило укупно један милион евра из Русије, продајом туристима из Русије овде код куће у Србији, осим пансионске потрошње, свега и свачега! Ради се о извозу код куће без брендирања, без паковања, без царињења, и то, поред осталог, продаји: погледа са Торника, чистог кисеоника, чарапа у Сирогојну, кајмака и сира на пијаци у Ужицу, итд.итд. Значи туризам је најсофистициранији део међународне економије!
У литератури је одавно, као универзална прихваћена дефиниција „туризам је свако путовање ван сталног места боравак дуже од 24 сата, ако није у питању промена сталног пребивалишта“, Светска туристичка организација наглашава удаљеност путовања од сталног места боравак, негде се истиче услов не обављања бизнис активности-значи путовање и боравак ван сталног места боравка дуже од 24 сата али без обављања пословних активности и запошљавања.
Без обзира на бројне дефиниције, није толико ни битно коју дефиницију прихватати као коначну, битно је да су новац и време два основна фактора. Да појединци који имају новаца и врмена путују и троше, с друге стране, до тог новца се дошло кроз неку форму рада и стварања нове вредности (или је незаконито присвојен – отет од другог, који га је стекао у неком процесу стварања нове вредности).
Туризам у контексту глобалних привредних токова
Код истраживања и анализе туризма са аспекта економије, посебно у светлу међународне економије, посебно је интересантан утицај туризма (иностраног) на платни биланс и преливање БДП (бруто домаћи производ) између појединих привреда света.
Ако су сви финансијски центри моћи, финансијске институције и најновије технологије код развијених привреда света, поставља се питање шта је узрок економских криза и зашто се појављују финансијски проблеми код њих. Да ли је концепт корпоративног “либералног” капитализма водећи проблем и како утиче на глобалне туристичке токове?
Сви моћни савези и блоковске поделе света (мисли се пре свега на НАТО и ЕУ) на планетарном нивоу урушавају се или блаже речено траже решење економских проблема по сваку цену (отварајући нове ратне сукобе). Велике корпорације наметнуле су потпуно нов концепт уређења друштвено-економских односа, тзв. „корпоратократију“.
Суштина „корпоратократије“ јесте да велике корпорације-њихови лидери или боље рећи финансијски политичари, диктирају задатке политичарима у структурама власти, како да пројектују законо-давноправну регулативу, какве политике да воде, где да иницирају ратове и сл, а све у циљу енормног увећавања сопственог финансијског капитала. Но, и корпоратократија је у проблемима, јер као локомотива либералног (корпоративног) капитализма, води урушавању основних економских постулата, стварању све већег јаза између техноекономске и социоекономске свере, урушавању функционисања механизма тржишта рада, тржишта роба и услуга, непоштовању основних људских права и сл.
Међутим, поред свих економских криза и других проблема, једина привредна делатност (или модел економског развоја) која, без обзира на све поремећаје у економији и на свим нивоима иде напред јесте туризам.
Уколико одређена дестинација, зона или регија поседује квалитетне анорганске, органске и антропогене елементе, туризам је свакако делатност која омогућава привредни развој и ефикасније укључивање у међународну поделу рада (Вујовић, 2011: 42).
Туризам је инкорпориран директно у три, од четири (екстрактивна индустрија, пољопривреда, прерађивачка индустрија и саобраћај) основне области материјалне производње-саобраћај, прерађивачка индустрија и пољопривреда. „Осим екстрактивне индустрије, пољопривреде и прерађивачке индустрије постоји још и четврта област материјалне производње, која такође пролази кроз различите ступњеве, занатског, мануфактурног и механичког рада – то је транспортна индустрија (Lokomotions industrie) било да транспортује људе или робу“ (Маркс, К. 1978: 387).
Сходно предходно цитираној тврдњи, за туризам се може рећи да је прва (или једна) од пет основних области материјалне производње. С обзиром да постоји вишеструка директна повезаност туризма и саобраћаја, пољопривреде и прерађивачке индустрије и ако искључимо екстрактивну индустрију, туризам је онда једна од четири основне области материјалне производње.
Земље са развијеним туризмом могу захваљујући приходима од туризма, компензовати неопходна добра екстрактивне индустрије, тако да се туризам може третирати као прва од четири основне области материјалне производње (туризам, пољопривреда, саобраћај и прерађивачка индустрија).
Утицај туризма на платни биланс, БДП И НД
Познато је да туризам као привредна делатност, кроз бројне функције, има јако широко и хетерогено дејство на привреду и друштво у целини.
Кад су у питању функције и утицаји туризма на привреду и друштво у целини, у литературе су присутни различити ставови теоретичара. Поједини теоретичари као основне функције наводе: здравствену, техничку, културно-социјалну, привредну и политичку, док други у основне функције наводе: економску, здравствену, културно-образовну и политичку, док други говоре о групама функција – групи економских функција, као доминантној, додајући: здравствену, социјалну, политичку, образовно-културну функцију и рекреативно-забавну.
Код поделе функција, у литератури о основним питањима туризма, интересантна је подела на примарне и последичне функције, где се под примарним апострофира група економских функција, а под последичним све остале неекономске функције. (Бакић и остали, 1999:70).
Сходно анализи одабране литературе и консултовању бројних реализованих истраживања, као доминантна или главна поделу свих функција туризма, може се издвојити подела на: економске и неекономске функције.
У оквиру економских функција издвајају се функције директних (утицаји на платни биланс, национални доходак, на запошљавање и сл.) и функције индиректних утицаја (утицаји на друге привредне делатности), међутим, не смеју се заборављати мултипликативни ефекти и тзв. остале функције туризма, посебно иностраног.
Важно је напоменути, да без обзира на све вредности и знања статистике, угоститељско-туристичке евиденције и анализе, немогуће је стопостотно праћење ефеката туризма.
На пример: туриста из Москве борави на Златибору 10 дана. Поред пансионске потрошње: превоза, смештаја, хране, и евидентираних трошкова: улазница посета музејима, цена разних факултативних излета и сл., он троши на остале ствари и активности, остављајући новац на Златибору и околини. Како испратити куповну чарапа или меда од сељака на улици, или разних чајева и шумског воћа купљеног такође на улици у Сирогојну? Или како испратити трошак нпр. од Евра 20 које је туриста платио за поправку или вађење зуба у некој нерегистрованој ординацији? Но, и тих 20 евра је остало у Србији.
Код директних утицаја или ефеката туризма на платни биланс, БДП и НД, посебан значај имају приходи остварени потрошњом туриста из иностранства, тзв. невидљиви извоз. Невидљиви извоз, даје туризму посебну предност у односу на све остале привредне делатности и секторе.
Туризам омогућава продају у земљи, односно код куће свега и свачега, материјалних и нематеријалних вредности од којих многе конвенционалним трговинским процедурама никада не би могле бити извезене на страно тржиште. Дакле, роба не напушта националну територију а извози се. Замислите како се извозе посете манастирима или црквама и другим етнографским вредностима.
Невидљиви извоз и невидљиви увоз директно утичу на платни биланс земље, с тим што невидљиви извоз утиче позитивно а, невидљиви увоз негативно.
Позитивна разлика, тј. већи невидљиви извоз од невидљивог увоза, повећава платни биланс, док супротна ситуација смањује платни биланс.
Потрошња страних туриста утиче директно на преливање националног дохотдка између привреда, из земаља из којих туристи долазе прелива се део националног дохотка у земље у које туристи долазе и троше.
Сходно предходно наведеном примеру, туристе из Москве, ако је на Златибор дошло 1000 туриста и ако су потрошили по 1000 евра за десет дана, значи, за укупно милион евра, продато је разних роба и услуга (опет поред пансионске потрошње тешко је утврдити шта су и колико све туристи све куповали) на Златибору и окружењу.
Поставља се врло важно питање: шта, каквих производа, како и за колико времена је становништво Златибора могло произвести и извести у Москву за милион евра?
Значи милион евра националног дохотка Русије, кроз дискрециони доходак њених држављана – туриста прелило се у национални доходак Србије кроз невидљиви извоз, захваљујући потрошњи туриста из Русије.
Конкретније праћење ефеката туризма на платни биланс, БДП и НД може се анализирати преко БДВ (бруто додатне вредности) где се конкретно прате доприноси појединих сектора у оквиру туризма (хотелијерство, ресторантерство, приватни смештај, превоз).
Туристички биланс као део укупног платног биланса, даје детаљан преглед свих прихода и расхода од туризма.
У ширем смислу туристички биланс обухвата све приходе од продаје роба и услуга страним туристима, приходе остварене по основу инвестиција у стране туристичке привреде, приходе остварене извозом роба и услуга у сврхе туризма страних привреда, затим приходе од разних такси које плаћају страни туристи, док у ужем смислу обухвата само приходе од „невидљивог“ извоза (приходи од ванпасионске потрошње страних туриста) и „невидљивог“ увоза (сви расходи по основу путовања домаћег становништва као туриста у иностранство).
На платни биланс, како је предходно поменуто, туризам утиче првенствено приходима од потрошње страних туриста. У колико нека земља X, нпр. има дефицит у платном билансу од 10 милиона долара (значи да увози више него што извози разних роба и услуга у вредности од 10 милиона долара, у одређеном периоду-најчешће од годину дана), проблем може решити у колико оствари суфицит у туристичком билансу у том или већем износу од 10 милиона долара, покривајући постојећи дефицит платног биланса, суфицитом у туристичком билансу.
Наравно да у пракси постоје и друге ситуације, где нпр. суфицит у платном билансу у износу од 18 милиона долара, одређена привреда повећава у колико је остварила и суфицит у туристичкој привреди од 8 милиона долара,, бележећи укупан суфицит од 26 милиона, или нпр. ситуација где остварени дефицит од 80 милиона долара, одређена привреда може погоршати у колико оствари дефицит по основу прихода од туризма у износу од 4 милиона долара, бележећи укупан дефицит од 84 милина долара, или ситуација кад одређена привреда оствареним суфицитом у платном билансу од 120 милиона долара, покрива дефицит од 5 мил. долара остварен у туристичком билансу.
Како и колико се ДП (друштвени производ) прелива из одређених привреда у друге, види се кроз туристичке билансе тих привреда. Емитивним земљама сматрају се оне земље које део свог ДП–а преливају у друге земље по основу туристичке потрошње, остварујући негативан салдо у туристичком билансу, док се земље које остварују позитиван салдо туристичког биланса сматрају рецептивним земљама.
Закључак
Сходно констатацијама наведеним у раду, изводи се закључак, да поред свих негативних економских кретања и политичких турбуленција на глобалном и локалним нивоима, број међународних туристичких долазака је у непрекидном расту.
Туризам као привредна делатност, кроз бројне функције, има јако широко и хетерогено дејство на привреду и друштво у целини.
Код директних утицаја или ефеката туризма на платни биланс, БДП и НД, посебан значај имају приходи остварени потрошњом туриста из иностранства, тзв. невидљиви извоз.
Невидљиви извоз, даје туризму посебну предност у односу на све остале привредне делатности и секторе.
Невидљиви извоз и невидљиви увоз директно утичу на платни биланс земље, с тим што невидљиви извоз утиче позитивно а невидљиви увоз негативно. Позитивна разлика, тј. већи невидљиви извоз од невидљивог увоза, повећава платни биланс, док супротна ситуација смањује платни биланс.
Потрошња страних туриста утиче директно на преливање националног дохотка између привреда, из земаља из којих туристи долазе, прелива се део националног дохотка у земље у које туристи долазе и троше.
Како и колико се ДП (друштвени производ) прелива из одређених привреда у друге, види се кроз туристичке билансе тих привреда. Емитивним земљама сматрају се оне земље које део свог ДП-а преливају у друге земље по основу туристичке потрошње, остварујући негативан салдо у туристичком билансу, док се земље које остварују позитиван салдо туристичког биланса сматрају рецептивним земљама.
Литература
- Бакић, О., и остали (1999): Основе туризма са основама угоститељства, Чигоја, Београд.
- Вујовић, С., Мацура, Р., и Спајић, Ј., (2011): Развојни аспекти туризма (Општина Кнић), Економика пољопривреде, Београд, год./вол. 58, СБ/СИ-1 (1-368) (2011).
- Вујовић, С., Спајић, Ј., Вукосављевић, Д., (2011): Анатомизовање туристичке тражње у светлу економских законитости, феномена, ефеката и парадокса у потрошњи, Економика пољопривреде 2011 (58) 4 (стр: 563-576).
- Ђурановић и М., и Радуновић, М., (2011): Анализа ефеката туризма на БДП, запосленост и платни биланс Црне Горе, Радна студија бр. 20. Централна банка Црне Горе.
- Карл Марx (1978): Теорије о вишку вредности – књига 2, Просвета, Београд.
- Премовић, Ј., Арсић, Љ., и Вујовић, С., (2012): Глобални стратегијско-развојни аспекти туризма. Мајска конференција о стратегијском менаџменту, 25 – 27 мај 2012, Бор, Србија. Универзитет у Београду – Технички факултет у Бору.
- WTTC Tourism Research.
- WTO’s Tourism Economic Report, 1998.
- http://www.unwto.org (10.06.22).