- У овом раду потрудићемо се да на најкраћи могући начин лоцирамо место града Троје по Омировом епу Илијада, узимајући у обзир само најважније чињенице из епа.
АУТОР: Ранко Бошњак, карте са Гугл Земље, фотографије Милице Бошњак
Тројанско главно ратиште по Илијади
Слика положаја Посејдона и Зевса по званичном, потпуно неодрживом, тумачењу
Троја је била на месту где Бореј (северац) и Зефир (западњак) дувају из Тракије, што не одговара ни једном делу Мале Азије, само Тракији.
Кад Ахил спаљује Патрокла позива ове ветрове да распире ломачу. Они се одазову, прво дођу до Троје, а након тога се сруче на ломачу. Ујутро заврше посао, па се враћају преко Трачког мора. Троја је дакле северозападно од ломаче.
Зевс најави борбу за Патроклово тело у страшном теснацу код лађа, што могу бити само Дарданели. Значи да тамо долазе ветрови. Северни и западни ветар, после њиховог сусрета код Троје, логично може постати само северозападни. Ако је ломача била југоисточно од Троје, поред морске обале, онда се то никако не може односити на Малу Азију. Тамо је свуд у овом смеру само копно, нема мора.
Посејдон гледа са Самотраке Троју и лађе, па ако би Троја била у Азији имао би три ближа острва. Зевс исто гледа Троју и лађе, а кад се окрене на супротну страну гледа Трачане, Мизе, Абије и Хипермолге. Осим Миза које су већ у то време на оба континента, осталих нема у Азији.
Ветрови Еур (источни) и Нот (југо) који се помињу исто постоје у овој области. На карти су приказана два ахејска логора. Један на обали близу Троје, а други на Галипољском земљоузу (стратешкој тачки региона). Логор на Галипољу је највероватније био нешто северније од Галипоља (Калиполис), поред реке. Ближих података нема у Илијади. Знамо да је морао бити негде на долонској територији, вероватно поред реке. Галипољски земљоуз је кључна тачка за контролу путева између Европе и Азије и Ахејци су га морали заузети без обзира на ком је континенту била Троја. Није било могуће контролисати пловидбу Дарданелима попреко, што због дужине мореуза од 62 km, што због брзине струје 1,65 m/s. Тако је контрола земљоуза било једина опција завојевачима да овај циљ и постигну. Из Илијаде сазнајемо да су тако и урадили. Ово нам потврђује и Тукидид, који каже да су Ахејци организовали пољопривредну производњу на Хесонезу (Галипољском полуострву) и одавде предузимали и пљачкашке походе (које помиње и Хомер).
Други ахејски логор је био близу Троје и ушћа реке Симоис, једне од Тројанских река. Ни овде нисмо сигурни где тачно јер се ова два логора у епу мешају. У последњој рецензији Илијаде од стране Александринаца, помешани су широки и брзи Хелеспонт, море и мореуз, а исто тако и ова два логора. Очито је да нису добро разумели о чему се овде ради, па су тако већ конфузан еп додатно закомпликовали. На срећу, тиме је реконструкција само нешто отежана али не и немогућа. Оба логора су била утврђена на сличан начин. Имала су бедеме са дрвеним кулама и одбрамбеним јарком. Јарак је био обложеним камењем и у њега је побијено коље.
У Илијади се чини да су помешане и реке. Од река се помињу Скамандар, Симоис и Ксант. Скамандар је повремено исто што и Ксант, мање више у доњем току. Канал који постоји потврђује да су се реке мешале, практично у једној тачки. Ако је тако било и у време Омира, онда песник није мешао реке, него је само описао што је видео, а реке су се помешале и саме. Данас ове реке имају веома мало воде из сопствених извора и углавном њима протиче вода из Марице. Сличну судбину су доживеле и друге мање реке у овој области. Реку Ксант из Илијаде можемо лако препознати као Марицу. Страбон наводи племе Ксанте у Тракији, за које се може закључити да су са севера, јер су пре тога наведена сва трачка племена са осталих страна света. Река Ксант логично дотиче из земље Ксанта. Ово није и једино у Илијади што указује да је Ксант Марица, али је и то једно сасвим довољно. Овај закључак потврђује и Милош Милојевић који помиње племе Ксанти на Марици, што отклања сваку евентуалну дилему.
Одисеј на повратку из Троје
На претходној карти је епизода из Одисеје, тек толико да је баш сасвим не занемаримо. Овде Одисеј описује свој повратак кући на Итаку. Након што је кренуо из Троје уз повољан ветар, стигао је у земљу Киконаца. Ту је опљачкао њихов град Исмар(ос) и морао да бежи кад је Киконцима у зору стигло појачање, након чега га на мору хвата јак Бореј. Киконци су Орфејево племе које је живело у јужној Тракији уз морску обалу, као што је уцртано на карти. У овој области преовладава ветар са североистока. Ако је Одисеј кренуо кући из Мале Азије (црвена боја) видимо да би пловио смером који за најмање 100 лучних степени одступа од курса. Такође и око 90 степени у односу на ветар, што ондашњи бродови нису ни могли, били су слабо пловни при бочном ветру. Ако је кренуо из долине Марице (зелена боја) онда се све савршено уклапа. Одисеј дакле није могао кренути из Мале Азије! На почетку Илијаде Одисеј плови лађом у малоазијски град Хрису, како би вратио Хрисеиду њеном оцу Аполоновом свештенику. На овом месту се можемо упитати зашто Одисеј путује лађом ако је Троја била у Малој Азији? Негде у близини морао је пристати и Ахил, кад је заузимао Тебу краља Еетиона, Андромахиног оца. Ово се дешава у 10. години рата кад је тројанска војска довољно ојачала да нападне чак и ахејски логор који је био далеко од града. Значи да би дошла у помоћ Теби ако је била са исте стране мореуза!
Шири рејон Троје
Сад се можемо посветити и рејону Троје, конкретно прво широј околини града, према подацима из Илијаде. Реке Скамандар и Симоис здружују воде негде недалеко од Троје, а у близини тог места је и пристаниште. Хераклов бедем је насип са обе стране јарка који су Тројанци уз помоћ Атине направили Хераклу кад је спасавао принцезу Хесиону од морског чудовишта које је послао Посејдон. Овом приликом, на повратку из Троје, Херакло је посетио град Енез, некадашњу Полтобрију, на левој обали Марице близу ушћа. Овај град, удаљен двадесетак километара од Троје, добио је име по свом оснивачу Полтису. Полтис и његов брат Сарпедон, по миту Посејдонови синови, имали су различити однос према Хераклу. Полтис је био љубазан и пријатељски настројен, док је Сарпедон био дрзак. Херакло га је убио на морској обали, која од тада носи његово име. На истом месту је и рт са Сарпедоновим именом. Планина Ида су Јужни Родопи, мада то по свему судећи није био назив ове ни некакве друге планине, него је просто значило само планина. Место Пеплос, на око 9 km према североистоку од Фереса, је добило име тако што је ветар однео вео лепе Јелене кад ју је Парис довео у Троју. На месту где је вео пао на земљу подигнуто је насеље истог имена јер пеплос значи вео. Кабесос (Кависос) је место из којег је по Илијади Отрион, вереник тројанске принцезе Касандре, који гине у борби код бродова. У области Макрелофос у атару овог села пронађени су остаци града са почетка гвозденог доба, што одговара времену Тројанског рата. Ардани (Арданио) је могао бити Дарданов град, Дарданија, који је, по једној легенди, био негде близу Троје.
Ужи рејон Троје
Потврда је и брдо Батеја или Миринина хумка између Троје и Дарданије. Батеја је била Дарданова жена и Теукрова кћерка. Теукро је био оснивач и први краљ Тројаде. Брдо Батеја је било у пољу наспрам главне капије Троје, Дарданске капије. Каликолон је брдо поред Симоиса, а брдо поред Троје је брдо у које Ахил забија копље. Исто ово брдо се помиње и као брдо поред Скамандра, где Атина посади Ареја. Троја је неутврђени град који је подигао Трој, док је Илион утврђена градска акропола или Пергамон који је подигао његов син Ил. Град је утврдио Илов син Лаомедонт коме је Посејдон сазидао кружни зид око града. Једино Ферес има две кружне улице, ниједан други град у области. Омир помиње поред самих градских зидина две чесме, једна поред друге. Једна хладна, а друга топла. То су два мања водопада на свега метар удаљености један од другог, а на сваки од њих вода долази из засебног речног корита. Оба ова корита су у једном кањону. Хладни извор је био на месту где данас пролази пут, али је његово место ипак неспорно. Наиме, налази се на самом почетку аквадукта из 8. века који је остао сачуван баш на том месту где премошћава кањон. Топли извор је можда педесетак метара узводно који, као и хладни, данас не постоји али је и он оставио јасан траг. Поред речног корита којим је некад протицала вода, ту су и две просторије, са каналом за довод воде, у једној рупи близу аквадукта. Јасно да је ово место могло бити само некаква бања и ништа друго, а на срећу није баш било много приступачно да би се разнело камење од којег је изграђено.
На око 11 km од овог места према југозападу је и данас бања Лутра Трајанополис, са водом од 52 С, што потврђује да у области има термалних вода. Вода из чесми се сливала у мање језеро из којег истиче Скамандар, а по ерозији стене у језеру се јасно види да је ово место у прошлости било богато водом. Близу чесми широка перила, лепо уређена и ограђена (обзидана) од фино резаног (брушеног) камена. Ако су била ограђена јасно је да су морала имати некакав стрмији силаз према реци, иначе ограда не би ни требала. Ово место се налази на око 150 метара од чесми и заиста има мало стрмији обзидани силаз, који води на широка терасаста перила од фино резаног камена. Ако би се одстранило нешто мало бетонске галантерије, ово место би и данас изгледало баш онако како га песник описује. На овом месту налази се мањи извор лековите воде, мештани га зову Μεγαλι βρισι (Мегали вриси = Велика чесма). Ипак, још увек је знатно чешће у употреби стари турски назив Котза чесме. Река, или боље речено оно што је од ње остало, се и данас зове Котза, као у турско време, док је у ромејско доба њено име било Самиа. Од околине Троје, на брду поред Скамандра нема ништа занимљиво осим лепог погледа, нарочито на град. Нешто даља Батеја је заиста крајње суморно и пусто брдо, сасвим одговара опису за хумку, па јој ово име и пристаје. Ту је Хектор окупио војску, а кориштена је у војне сврхе колико још у 20. веку. На акропољу је данас црква Свете Петке и овде постоји баш на самом врху брда извор потока, што је доста ретка појава. Јасни трагови овог потока постоје и данас у виду барске вегетације, а на врху овог брда постојe и две чесме. Ове чесме су у не тако далекој прошлости још текле, али данас више нису активне јер је овај извор данас главни извор градског водовода. Изузетно повољно место за град, сопствени поток у сред града и то на врх брда, а непосредно поред зидина река са топлом водом. Око брда река и кањон, у подножју је природну баријеру правио још и поток са акропоља. Свега трећина градских зидина је била без некакве природне препреке. Сигурно прави избор за подизање утврђеног насеља.
Извори, чесме и перила
На крају можемо истаћи да је Илијада кристално јасна, бар што се географије тиче. На више начина долазимо на једно једино брдо у долини Марице. На исто место указују и локалне легенде везане за Тројански рат, којих има далеко више него на било којем другом месту. Пронашли смо чак 4 које повезују Тројански рат са локалном географијом. На ово исто место стиже и помоћу историје, без Омира и митологије. Чак и помоћу саме географије, без ичега од претходно наведеног. Ипак, ово је предмет за посебну студију, а на крају свакако последњу реч имају археолози! Ако се може помоћу 4 различите дисциплине стићи на исто место, онда му то даје заиста велику специфичну тежину. Тако би се могло рећи да смо, једном за свагда, разрешили енигму најопеванијег града у људској историји, Троје!
Град Ферес у долини Марице, дакле, једини полаже право на тројанског коња!
Слика 1 – два речна корита у истом кањону- два водена тока
Слике 2,3 – две чесме једна до друге, хладна и топла- прва још тече- траг друге се види метар удесно од прве- на стени у језеру се види по траговима ерозије да је ниво воде некад био скоро 2 метра виши
Слике 5,6- Тројанска перила- близу чесми, лепо ограђена (обзидана) и уређена од фино резаног (брушеног) камена
Слика 7 – рељеф са симболима Афродите (лево) и Аполона (десно), заштитника Троје
Слика 8 – трачки стуб који је вероватно запамтио краља Пријама