Искуство реконструкције тајне стварности савременог света

  •  Европски нацизам, са својом инхерентном функцијом русофобије, изабран је као основна основа за такве напоре.
  • Управо се та струја европске политичке мисли сада охрабрује на све очигледнији начин, истовремено са сужавањем традиционалне западне демократије, као тренутно неприкладне.
  • Свеобухватни задатак прва два ешалона је да добију максимално време да се припреме за стратешки распоред и за психолошку мобилизацију „европских гиганата“ – Немачке, Француске, Италије.
  • Ово време ће се убрзати. Укључујући и на најболније начине, све до одсецања Европе од руских енергената и подстицања најлуђе и најагресивније русофобије по овом основу.
  • Четврти ешалон: ово је сам англосаксонски запад и те мутне транснационалне структуре које њиме манипулишу. Њен главни задатак је, заправо, изузет из историје претходних светских ратова. А састоји се у доласку овог блока на „гозбу победника” у тренутку када све друге снаге које учествују у обрачуну буду крајње ослабљене

АУТОР: Јуриј БОРИСОВ

Врхунац би апсурда био очекивати да ће нам неко икада говорити о правим плановима Запада у садашњем тренутку, али и у блиској будућности. Запад још није открио тајне изворе и дубоке механизме два планетарна рата двадесетог века, у чије је организовање био умешан.

Подсетимо се више него чудне посете Рудолфа Хеса Енглеској 15. маја 1941, чије детаље су Британци скривали дуги низ деценија. Сасвим је могуће да је од резултата ове посете зависио даљи ток светских догађаја. Ето како ми „познајемо“ светску историју.

Стога, данашњи радознали умови, који желе да се удубе у мистерије садашње фазе историјског развоја, не преостају ништа друго него да откривају „на врху пера“, градећи релативно логичну и не превише контрадикторну слику догађаја засновану на мозаику разноликих чињеница.

А пошто се почетна тачка нове геополитичке хронологије, а то је несумњиво 24. фебруар 2022., већ удаљила у времену и створила кометни траг најразличитијих последица, дошло је време да се ови фрагменти покушају ставити у неку врсту холистичке комбинације.

Погледајмо изблиза могућу геополитичку логику Запада, узимајући у обзир његово историјско искуство, понављање најуспешнијих епизода кој је је западњачки менталитет који гравитира шаблону склон да понови. У најопштијем смислу, ово искуство се своди на трајну експанзију коју Запад спроводи стотинама година. У ствари, још од времена Старог Рима, чијим стандардима се и даље руководе Сједињене Државе.

Посебан случај имплементације ове вековне стратегије Запада била је историја двадесетог века са његовом опетованом насилном прерасподелом света у корист англосаксонског блока. Оба светска рата су била прилично успешна за овај блок у погледу постигнутих геополитичких ефекта. И зато их садашњи западни стратези сматрају оправданим шаблоном за развој нових планова у истој парадигми глобалне експанзије.

Имамо довољно основа да садашњу фазу западног стратешког планирања сматрамо адаптацијом на нове геополитичке услове старих, али више пута оправданих стратешких приступа. Увек заснован на принципу „Завади па владај!“ и о вођењу рата преко посредника.

Што се тиче руске цивилизације, примена ових принципа у пракси почела је уништењем најпре Руске империје, затим СССР-а, супротстављеним фрагментима ове друге једни против других и стварањем квазидржавних формација на страни ових фрагмената у формату „антируског” пројекта.

Истовремено, конкретне војно-политичке одлуке у оквиру ове стратегије јасно су засноване на искуству претходних светских ратова. Конкретно, о искуству Другог светског рата, које је произашло углавном из упорне жеље да се разбије СССР, чије је главно оруђе постала Немачка у рукама Запада – земље која је као резултат тога добила тако колосалан реваншистички импулс из Првог светског рата да се, како кажу, није морало двапут питати.

У савременом свету, концептуално, све изгледа слично, али са неким значајним разликама. Пре свега, ове разлике леже у чињеници да данас у Европи не постоји крути центар уједињења, сличан нацистичком Трећем рајху, који би могао да постане „тачка окупљања” механизма великог европског рата.

Стога су у тајним штабовима Запада принуђени да раде са прилично аморфним скупом државних формација, користећи их у складу са својим могућностима и омогућавајући што је могуће више њихово брже формирање у ефикасније војно-политичке структуре.

Европски нацизам, са својом инхерентном функцијом русофобије, изабран је као основна основа за такве напоре. Управо се та струја европске политичке мисли сада охрабрује на све очигледнији начин, истовремено са сужавањем традиционалне западне демократије, као тренутно неприкладне.

Постоји војно-стратешко ешалонирање снага којима располаже Запад, водећи рачуна о њиховој недовољности сваке посебно за самостално решавање великих геополитичких задатака.

Логично је претпоставити да због одсуства системотворног геополитичког центра попут Трећег рајха и невероватности његовог појављивања у догледној будућности, одвајање Европе на заједничкој антируској основи може изгледати овако.

Први ешалон – Украјина

Време имплементације – сада. Задатак је да се ратује са Руском Федерацијом до потпуног исцрпљивања свих ресурса ове територије. Циљ је максимално могуће војно-политичко слабљење Русије и целог руског света.

Други ешалон – Источна Европа предвођена Пољском

Време имплементације – истовремено са утилизацијом Украјине, али после извесног слабљења Русије. Овај ешалон такође није способан за коначно решење „руског питања“ и неминовно ће бити срушен у сасвим догледном периоду.

Трећи ешалон – Велика Европа

Свеобухватни задатак прва два ешалона је да добију максимално време да се припреме за стратешки распоред и за психолошку мобилизацију „европских гиганата“ – Немачке, Француске, Италије. Све ове земље су тренутно на најнижем степену војно-психолошке спремности за велики европски рат и потребно је време (од једне до три године) за њихову довољну политичку консолидацију и војно-индустријску мобилизацију. Ово време ће се убрзати. Укључујући и на најболније начине, све до одсецања Европе од руских енергената и подстицања најлуђе и најагресивније русофобије по овом основу. Оно што се већ дешава.

Четврти ешалон

Ово је сам англосаксонски запад и те мутне транснационалне структуре које њиме манипулишу. Њен главни задатак је, заправо, отписан из историје претходних светских ратова. А састоји се у доласку овог блока на „гозбу победника” у тренутку када све друге снаге које учествују у обрачуну буду крајње ослабљене.

Тако су се решавала питања глобалног светског поретка после 1918. и 1945. године. Са једином разликом што је Запад након резултата првог рата успео да Немачку усмери против СССР-а, а после Другог рата морала је да потроши скоро пола века да елиминише непожељни „геополитички ток” у облик непожељог Совјетског Савеза са становишта Запада.

На гозби победника, Запад очекује да остане сам и не дели плен ни са ким.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/06/03/tri-eshelona-geopoliticheskih-smertnikov-56349.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.