„И он је од кости/ од крви и меса/
није ни од чег другог/ кидисо на небеса/
Делана људском руком/ историја је слађа/
то што је могао Броз/ то више мајка не рађа.
(Александар Секулић, „То више мајка не рађа“, 1981)
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Крајем 1979. друг Маршал звани Тито (1892–1980), доживотни председник СФР Југославије, био је још увек жив. Југословенска јавност је због његове дубоке старости и болести била веома забринута: „Шта ћемо ми и како ћемо ако и када нас наш вољени Маршал напусти и пређе у вечна ловишта“. Било је то, дакле, време грча и ишчекивања најгорег, које се ипак догодило: највољенији друг Стари је ипак напустио овај свет у мају 1980. Пре него што је то учинио, пружио је прегршт надахнућа водећим и свим другим српским песницима да испевају Хвалоспев јединственој Громади из Кумровца.
Тада је из Загреба у Београд долазио југословенски књижевник и песник Горан Бабић (рођен на Вису 1944. од оца Хрвата и мајке Српкиње). Бабић је у то време био задужен за културу у Председништву Социјалистичког савеза Републике Хрватске. Као значајној личности у српско–хрватској култури, Бабићу је била одобрена значајна количина средстава за подстицање елитне књижевне делатности на пољу величања вољеног Маршала из Кумровца. Тако је из овог богатог фонда Бабић у Београду подмирио сва кафанска дуговања водећих српских песника и алкохоличара. Они су се, у знак захвалности добротвору из Загреба, обавезали да ће, колико следећег дана, донети најлепше стихове о Њему. Тако су испевани незаборавни стихови који величају лик и дело Онога „ког` мајка више не рађа“.
Знаменити Александар Секулић (1937–2009) је испевао дирљиву песму „То мајка више не рађа“, а затим целој збирци дао исти наслов (А. Секулић, „То мајка више не рађа“, Београд, 1981). Завршни део песме расте у крешендо:
„И он је од кости/ од крви и меса/
није ни од чег другог/ кидисо на небеса/
Делана људском руком/ историја је слађа/
то што је могао Броз/ то више мајка не рађа.
Знаменити Адам Пуслојић (1943–2022) је испевао убојиту песму „Титово име“. Песму је објавио Маринко Арсић Ивков у „Антологији српске удворичке поезије“, (Београд, 1988, стр. 81); песма је кратка, па је можемо навести у целини:
Ако има љубави моћније од љубави,
Ми ћемо Те волети таквом љубави.
Ако постоји светлост више од светлости,
Ти ћеш нам бити таква светлост.
Ако има вечности и ако вечност има име,
Име вечности је Титово име.
Да се не пева само о другу Маршалу већ и о другим херојима, постарао се Горан Бабић тако што је, плативши кафанске рачуне, убедио младог хрватског пјесника Амбра Марошевића (1949– 87) са седиштем у београдским кафанама „Шуматовац“, „Под липом“ и „Грмеч“ (познатијим као „Бермудски троугао“) да и он пружи свој допринос песничком величању заслужних народних хероја; Горан је рекао Амбру:
- Ти као млади хрватски пјесник могао би да пишеш о неком хрватском народном хероју, па би таква пјесма могла да уђе и у ђачке читанке.
- А ко би то могао да буде?
- Па, рецимо, Јосип Краш.
- Добро, плати пиће и сутра добијаш песму.
Сутрадан је Амбро Марошевић Горану Бабићу одрецитовао своју нову, кратку антологијску песму о хрватском хероју за најмлађи ђачки узраст:
„Јосип Краш –
херој наш!
Борио се, борио,
и у кекс претворио.“