• Шпијуни и њихови шефови, по правилу и природи овог посла, не остављају писане трагове о својој делатности и акцијама, како ови записи не би пали у руке непријатеља. Агентима тајне службе се налози за акције саопштавају усмено, па их они уче напамет, тј. памте и држе у глави.

АУТОР: Драган Р. Млађеновић

Далсов план

Непосредно по окончању Другог светског рата (1945) кренуо је такозвани „хладни рат“ који је Запад, предвођен Сједињеним америчким држава, покренуо против свог дојучерашњег ратног савезника СССР-а и комунизма.

Главни идеолог овог „хладног рата“ био је Ален Далс (Allen Welsh Dulles, 1893–1969), поверљиви агент Рокфелеровог братства. Године  1947. је  са генералом Донованом основао Централну обавештајну агенцију САД (ен. Central Intelligence Agency, скраћено CIA), и био њен трећи директор (од 1953–61). Рекло би се да је у то време када је Далс водио CIA, био у танчине разрађен план који је по њему добио назив „Далсов план“ или „Далсова доктрина“ (ен. Dulles’ Plan or the Dulles Doctrine).

Још крајем 1945. године, док се цеви тенкова, пушака и каћуша нису биле ни охладиле, између америчких и немачких нацистичких обавештајаца потписан је уговор о сарадњи у области шпијунаже и обавештавања. Немачку страну на овом договарању и уговарању је заступао генерал Рајнхард Гелен (нем. Reinhard Gehlen, 1902–79), командант обавештајног одељења генералштаба Вермахта – сектор исток, а америчку генерал Вилијам Донован (ен. William Joseph Donovan, 1883–1959), тада шеф обавештајне службе САД, и Ален Далс, будући шеф CIA. Задатак ове сарадње је била „борба против комунизма“, а циљ потпуно уништење Руса и СССР-а.  („Containment: Documents on American Policy and Strategy, 1945-1950. U.S. objectives with respect to Russia“, ed. Thomas H. Etzold and John Lewis Gaddis, 1948)

„Препознаћете их по њиховим плодовима“

Као што је на почетку речено, шпијуни и обавештајци, а нарочито њихови шефови, не остављају никакве писане трагове својих налога и упутстава. Зато су истраживачи Далсовог плана употребили машту и домишљатост, следећи савет и упутство које у Матејевом Јеванђељу даје Исус Христос својим ученицима како да препознају непријатеље и њихово зло: „Препознаћете их по њиховим плодовима“. (тј. „по њиховим неделима, нап. Д. М.) (Матеј 7, 16)

Руски и совјетски писци су предпостављени текст Далсовог плана за темељно уништење Руса и совјетског комунизма ставили у уста негативних јунака своје литературе.

Тако совјетско–украјински  писац и публициста Јуриј Дољд–Михаилик (рус. Юрій Петрович Дольд-Михайлик, 1903–66) у роману „Генерал Думбрайт“ из 1965. кроз излагање свог главног негативца открива тајни Далсов план. Ево једног значајног одломка:

„Наоружаћемо љубитеље жестоких речи штосовима којима ће исмевати садашњост и будућност. (…) Тровати душе омладине неверовањем у смисао живота, потребно је пробудити њихов интерес за сексуалне проблеме, завести их таквим примамљивим стварима слободног света као што су модерни плесови, мода, музика, стихови, песме (…) Посвађаћемо омладину са старијим поколењем…“

Следећи истраживач Далсовог завереничког плана је совјетско–руски писац Анатолиј Иванов (рус. Анато́лий Степа́нович Ивано́в, 1928–99). У роману „Вечни зов“ (рус. „Вечный зов“, 1971) Иванов кроз говор негативца излаже Далсов план:

„Употребићемо све што имамо, све злато, сва материјална средства и блага на обмањивање и затупљивање људи. Људски мозак и свест може да се мења. Посејавши на том пољу хаос, ми ћемо им неприметно заменити животне вредности фалсификатима и натерати их да верују у те вредности… Књижевност, позоришне представе, филмови – сви ће они приказивати и величати најнижа људска осећања. Ми ћемо свим средствима подржавати и уздизати такве уметнике, који ће почети да усађују и утискују у свест људи култ секса, насиља, садизма, издаје – једном речју, сваког неморала. У државним управама створићемо хаос и неред… Поштење и честитост ће се исмејавати и неће никоме бити потребни, постаће траг прошлости. Вешто и неприметно ћемо усађивати безобзирност, дрскост, лаж и обману, пијанство и наркоманију, животињски страх од других људи, бестидност, издају, шовинизам и мржњу међу народима. На тај начин све више ћемо слабити морал поколења која тек стасавају. Ангажоваћемо се око људи већ од дечијег узраста, младалачких година, увек ћемо нагласак стављати на омладину, почећемо да је кваримо, учимо неморалу и разврату. Направићемо од њих шпијуне и космополите. Ето тако ћемо све учинити.“  (Авељ Семјонов, „Црква, глобализација, идентификациони број“, Светигора, Цетиње, 2003, стр. 42-43)

Ален Далс је напустио овај свет 1969. године, али је семе зла које је посејао данас увелико почело да даје своје горке и отровне плодове. Далсово и западљачко зло се није осетило само на подручју бившег СССР-а, већ у целом словенско–православном свету.  Нарочито и посебно ми Срби – крајем 20. века.

Руски одговор на „план Далс“

Руски одговор на „план Далс“ уследио је тек 1992. године.

Совјетско–украјински писац и руски академик Борис Олејник (рус. Бори́с Ильи́ч Оле́йник, 1935–2017) је у свом роману „Две године у Кремљу“ (1992) овако описао стратегију за бољу будућност своје земље:

„Наши учени патриоте плаше једни друге Далсовом доктрином и подмуклим плановима непријатеља, уместо да одговоре на њихове планове и развију и реализују своје. Наше планове, нашу доктрину и нашу стратегију за победу. Довољно смо се бавили самоодбраном, наступило је време за офанзиву…

Долази време у којем ће у Русији бити обновљена руска национална власт. И ми ћемо искористити све наше финансијске, материјалне и информационе ресурсе за образовање и обуку људи.

Успоставићемо ред и закон и постепено ћемо обновити праве моралне вредности на којима су наши преци стекли велику славу и моћ.

Ми ћемо подржати и дати простор за креативност носиоцима националног Духа, који је сачуван у најтежим и најсуровијим годинама и кога смо сада дужни предати нашим новим нараштајима. Постепено ћемо пред очима целога света, открити величанствену слику препорода првенствено руског народа и тиме ставити тачку на дефинитивно и неопозиво буђење здраве националне свести.

Уметничка дела и књижевност стећи ће друштвени значај. Уметнике и писце ћемо окренути лицем ка студијама и оним процесима који задиру у дубину и срж националног бића. И књижевност, позориште, филм ће бити у служби осликавања и прослављања осећаја моралности и људског достојанства.

Морал ће постати главни критеријум уметности.

Ми ћемо се трудити да у свему подржимо подизање кредибилитета оних уметника, који би доприносили прослављању позитивних хероја наше Отаџбине и који би својим делима били у служби општог добра и људске чедности и верности.

Администрација државе ће постати ствар читавог народа, тамо ће бити изабрани и бити постављени најбољи од најбољих представника нашег народа и то ће тада бити наша стварна народна елита. Ми ћемо активно и континуирано подржавати оне који су спремни да искрено и часно служе свом народу.

Поштење и принципијелност, истина и правда, трезвеност и здрав живот, пријатељство и сарадња међу људима, поштовање националних обележја свих народа Русије, а посебно руског народа – све ове и друге моралне вредности биће потврђене од стране практичног јавног живота, преносећи се с колена на колено, из генерације у генерацију.

И тек неколико, врло мало њих, усудиће се наставити даљи покушај паразитизма на другима, увлачити у међусобни сукоб људе и као и целе народе, ширећи лаж и мржњу, али ми ћемо их доследно идентификовати, приводити правди, као и суду јавности постепено их означити као талог друштва. Све ће бити усмерено на очувању национално моралних корена.

Ми ћемо утврђивати пут будућим генерацијама. Заузимаћемо се за људе још од њиховог детињства и тинејџерских година, имајући у виду да су млади људи – будућност Русије. Ми ћемо створити услове за њихов духовни, интелектуални и физички развој, формирању у њима осећања, да буду прави домаћини у својој земљи, достојни наследници својих славних предака. Васпитаћемо их да имају осећај националног поноса, части, несебичне љубави према свом народу и уважавање за друге народе.

Ми ћемо обновити нашу Отаџбину – Русију! Победа ће бити наша, јер је наш разлог исправан!

Ето тако ћемо ми то урадити!“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *