Данас, 31. октобра, прослављамо од Бога прослављенога Светог Петра Цетињског (1748-1830).
Светитељ је световни (од 1782.) и духовни (од 1784.) поглавар Црне Горе и Брда, утемељитељ црногорске државе, неустрашиви предводник војске на бојном пољу и борац против великога зла, крвне освете. Он је и ујединитељ Црне Горе и Брда,1820.године.
Петар Први Петровић Његош (Свети Петар Цетињски) наслиједио је владику Арсенија Пламенца, 1784.године. Исте године је, у Сремским Карловцима од три епископа (један је био митрополит Мојсије Путник), примио владичанску Божју благодат. Тада је свечано рукоположен за архијереја црногорског, скендеријског и приморског.
Он је крстоносни светитељ цетињски и свесрпски, чија се душа напајала небесном росом молитвености, смирења и поста и била испуњена богоносним здравоумљем, богољубљем и благонаравношћу. По земљи црногорској и брдској – „искри славеносербске волности“, ходио је удубљен у богоумље и молитву. Своје богопастирско земно житије проводио је у малој, једнопрозорној, полумрачној келији Цетињског манастира, у посту и молитви за спас и помирење српскога народа Црне Горе и Брда. У тој келији, „проповједник братске љубави, слоге и слободе“, тихо је предао своју душу Господу 1830. године, на дан Светог јеванђелисте Луке.
Цијелога свога владарског и архипастирског живота залагао се за ослобођење и уједињење српскога народа и вјечни савез са Русијом. Још 1807.године, обратио се руском цару Александру Првом да подржи план о обнови „славеносербског царства“, са престоницом у Дубровнику, којим би управљао руски цар, а помоћник му био цетињски митрополит. Нажалост, та, национално и државно, спасоносна идеја није се остварила.
А о томе како је, мачем, пером и језиком, бранио свој народ говори и следећа анегдота: када је заповједник француских (Наполеонових) трупа маршал Огист Мармон, у Боки, замјерио Владици што Црногорци одсијецају турске главе, он му је, на француском језику, одговорио да се чуди томе, јер су Французи одсјекли главе свом краљу и краљици!
Маршал Мармон је Светоме (1807.године) понудио да прими „Орден легије части“, добије плату од 20.000 франака и постане „патријарх свега српскога народа или цијелог Илирика“. Утемељен у својој православној вјери и одан Русији, одлучно је одбио овакву понуду.
Свети је и први богомудри црногорски законодавац. Први законодавни акт била је „Стега“, из јула 1796. године, од шест чланова. На Збору Главара свих племена, на Цетињу, потписана је заклетва на јединство у одбрани слободе, цркве православне и отечества и предаја издајника вјечноме проклетству и „…он и род његов да остане во век у срамоту и безчаст, како издајник вере и закона…“
На скупштини главара у манастиру Стањевићи, код Будве, године 1798. донијет је Законик опшчи црногорски и брдски, познат и као „Законик Светог Петра“, који је допуњен 1803.године. Светац га је и саставио, а углавном се ослањао на обичајно право и циљ му је био да се постепено правно регулишу односи у друштву, кривичне и грађанске природе. У члану 20. (Двадесето) Законика, прописано је:
„Ниједан народ не може бити честит и срећан у којем законитога суда и доброг правитељства нема…“
Тада је установљено и Правитељство суда црногорског и брдског (Кулук), као судски орган с одређеним овлашћењима извршне власти. То је био први стални орган у историји црногорске државе и бројао је 60 чланова – „чиноначелника“.
На Лучиндан, 31. (18). октобра 1834.године, владика Раде је, четири године послије упокојења свога стрица Петра Првог Петровића Његоша, извадио из гроба његове свете мошти (јер је тијело било цијело и нетрулежно) и прогласио га за свеца. Чину канонизације присуствовао је и Вук Стефановић Караџић, који је о томе посвједочио:
„Сав народ, како из Црне Горе и Брда, тако из Австријског Приморја врви овђе једнако, те цјелује владику Петра који је и за живота овуда за свеца држат.“
У књизи „Свети Петар Цетињски, чудотворац и државотворац“ („Светигора“,2006.) наведено је да се, у одлучујућем моменту Битке на Крусима, у септембру 1796.године, Свети појавио „на бијелом коњу у самоме центру сукоба. У том тренутку је један Албанац у турској војсци два пута простријелио владику црногорског, а овај је чудесно остао потпуно неповријеђен док му је истовремено из очију избијао пламени огањ што је сатјерало страх у кости Турцима…(те) су се они почели панично повлачити. У тој паници Турци су катастрофално потучени…“
У истој књизи наведено је и да се, приликом пресвлачења светих и нетрулежних моштију Свеца, старе папуче замјењују новим. И сваки пут су у старим папучама налазили пијесак, што је доказ да Он и послије свог блаженопочивства обилази своју земљу и свој народ, односно да непрекидно бди над Црном Гором и васцијелим српским и руским родом.
Ово потврђују и Боговијести Светитеља мојој супрузи Драгици. Он се указује као архангелско биће љепоте владике Рада, са великим крстом „око врата“ који сија јарким златоносним сјајем, које полако и тихо ходи, у свјетлосребрнастим „ципелама“, преко брда и са штапом, али не додирује земљу. Говори кратко, смирено и благо, топлим гласом о чистоти душе у Богољубљу и Христољубљу путем узношења ка Господу, те о јединству српскога народа и јединству са Русијом. Од његовог „огртача“ са сребрним, „ушивеним“ крстовима, одсијава јарка, наднаравна свјетлост. Често се указује заједно са Светим Савом и Светим Василијем Острошким Чудотворцем Милостивим.
Око Светитеља исијава змајевити пламени траг. Тај пламен „разгоријева“ и усмјерава и Свети Архангел Михаило. Светитељ је, са другим српско – руским Небесницима, дио архангелског штита Русије од западне библијске звијери са жигом 666!
Ево и указања и упозорења Светитеља од 30. октобра 2024.године:
-Ако се Цетиње не врати српству и православљу, осјетиће гњев Божји и завршити и земљотресним рушевинама!
– Они који не поштују Његов аманет („Моли се Богу и држи се Русије“), бестидно нападају Русију и, чак уводе санкције вјековној заштитници Црне Горе и српства, доћи ће под удар Његове аманетне клетве. (Ово се, прије свега, односи на највећег издајника у црногорској и свесрпској историји Мила Ђукановића („злочиначки велеиздајник“ – Св. Петар Цетињски), али и на садашњег „предсједника“ Црне Горе Јакова Милатовића, те на „Србе“ и „Црногорце“ у тренутној „Влади“ Милојка Спајића – испостави америчке амбасаде.
Подсјетимо да текст аманетне клетве Светог Петра Цетињског гласи:
„Исто тако да Бог даде ономе који би од вас од вјерности благочестивој и христољубивој Русији одлучити поискао и свакојему, ако би се који од вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на једнородну и једновјерну Русију да Бог да јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито и вјечно одступило.“)
-Како би Црна Гора опстала као држава, на Ловћену се мора подићи црква, посвећена Петру II Петровићу Његошу, налик на храм Христовог Васкрсења у Подгорици. То би била небеска брана непријатељима Црне Горе и Српства. Постојећи маузолеј се мора уклонити.
-Нужно је и духовно оздрављујуће обнављати православне храмове Божије и градити нове. Сваки човјек требало би да се Богоузноси и Охристовљује, како у души својој, тако и саборно, у светилиштима својим.
-Копно Сједињених Америчких Држава ће се распасти, а знатан дио њихове територије ће потонути у море. Велики број људи ће погинути, или ће бити жртве смртоносних зараза.
Свети Василије Острошки Чудотворац Милостиви је указао да су, за вријеме благодатних литија у Црној Гори 2019/2020.године, Свети Петар и Свети Сава, „излазили“ из цркве Вазнесења Господњег, која се налази поред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, и „пратили“ литије да ходе у миру и Богољубљу.
Слава Теби и хвала, Свети Оче Петре, за архангелску љубав и бригу према Црној Гори, свим српским земљама и Русији!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Русију!
Милан Гајовић, Подгорица
На Лучиндан и Дан Светог Петра Цетињског,
31.октобар 2024.године